Хашки суд убио истину и правду

Бањалука - Протјерали су нас на звјерски начин, али их ослободише. Немам ријечи којима бих описао како се осјећам. Понижени смо.

Тим ријечима ослобађајућу пресуду хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу прокоментарисао је Драган Лулић, који је током операције "Олуја" протјеран из Глине.

- Ово је велика неправда према српском народу, који је протјеран са вјековних огњишта. Не знам чему да се надамо послије свега - истакао је Лулић.

Он се нашао међу прогнаним Србима, Бањалучанима и представницима власти који су се данас окупили у храму Свете тројице у Бањалуци, гдје је одржан парастос за српске жртве акције "Олуја" којом су командовали Готовина и Маркач. Поменом су заједно жељели да поруче да је суђење Готовини и Маркачу било фарса.

- Српске жртве акције "Олуја" никада неће бити заборављене, а посебно сада када нам је најтеже. Готовини треба да се суди за акцију "Маестрал" и злочине који су почињени на подручју Мркоњић Града. Позивам све релевантне институције у РС и БиХ да покрену тај случај и да не допусте да породице жртава правду чекају годинама - казала је координатор Документационо-информационог центра "Веритас" за РС Мира Јовановић и додала да власти Хрватске отежу са ексхумацијом на 413 локација на којима су закопани убијени Срби и идентификацијом посмртних остатака 263 лица.

Представници институција и политичари из РС сматрају да је пресуда Хашког трибунала показала да се слобода може купити, а жртве бацити у заборав.

- Хрватска је у одбрану својих генерала уложила много више од 27 милиона евра, за које се зна. На подручју Хрватске у протеклом рату убијено је око 9.000, а само у "Олуји" око 2.000 Срба. Хашки трибунал то не уважава и за њега те жртве не постоје - казао је директор Републичког центра за истраживање ратних злочина РС Јанко Велимировић.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Душанка Мајкић каже да је ослобађајућа пресуда доказ да се "правда" може купити.

- Нама преостаје да се боримо да скинемо љагу са српског народа коју намећу овакве пресуде - истакла је Мајкићева послије помена у Бањалуци.

Парастос за убијене Србе у акцији "Олуја" служен је  и у цркви Светог Марка у Београду. Владика хвостански Атанасије поручио је да су ослобађањем хрватских генерала у Хашком трибуналу убијене и истина и правда.

- На овом парастосу објединили смо наше молитве за упокојење душа ваших сродника, али смо истовремено опевали и истину и правду, у које сте се уздали да ће вам олакшати бол. Истина и правда су устрељене баш тамо где је требало да говоре - истакао је владика Атанасије.

Парастосу, који је организовало Удружење породица несталих и погинулих лица "Суза" из Београда, присуствовао је велики број грађана, породице убијених, представници избјегличких удружења и градоначелник Београда Драган Ђилас.

- Ослобађајућа пресуда хрватским генералима је једна од највећих срамота у историји модерног човечанства. Поставља се питање ко је одговоран за више од 200.000 протераних Срба, гранатирање градова и паљење кућа ако нису Готовина и Маркач. Обавеза оних који су их ослободили и хрватске државе је да кажу ко је одговоран, ако нису они - казао је Ђилас и додао да без тога нема ни развоја региона ни искреног помирења.

Влада и Скупштина Републике Српске Крајине у прогонству, Удружење бораца и ратних војних инвалида и Удружење "Српска Крајина" организовали су синоћ испред зграде Владе Србије протестни скуп поводом одлуке Хашког трибунала.

Жалбено вијеће Хашког трибунала ослободило је у петак Готовину и Маркача, који су пред овим судом у априлу 2011. године првостепеном пресудом осуђени на 24, односно 18 година затвора за ратне злочине почињене над Србима 1995. године током операције "Олуја". У акцији "Олуја" протјерано је око 230.000 крајишких Срба, а убијено и нестало 1.922 Срба, од којих су 1.192 били цивили.

Плакати

У дворишту храма Свете тројице и околини полијепљени су плакати са сликама судија Хашког трибунала који су ослободили Готовину и Маркача на којима је писало "Срам вас било".

Полијепљени су и плакати са ликом Анте Павелића и натписом "1941-1945" и Фрање Туђмана на којима је писало "1991-1995", те "Хаг 2012".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.