Хаг објавио Шешељев поднесак

Хаг - Хашки трибунал објавио поднесак у ком лидер радикала Војислав Шешељ тражи да му се прекине суђење и исплати одштета од 12 милиона евра.

Наиме, оптужени Шешељ затражио је од Трибунала у Хагу "хитно и неодложно пуштање на слободу", уз оцјену да се "поступак не може наставити на правичан начин" послије изузећа судије Фредерика Хархофа.

У поднеску који је Трибунал данас објавио, Шешељ тражи 12 милиона евра као "накнаду штете".

Лидер Српске радикалне странке, оптужен за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, тако је одговорио на питање расправног вијећа како наставити процес послије изузећа судије Хархофа због "утиска да је пристрасан" у корист осуђујућих пресуда.

Шешељ, на чији је захтјев судија Хархоф изузет уочи изрицања пресуде, наглашава да "с обзиром да је изузети судија Хархоф био члан претресног већа у току целог претресног поступка... јасно је да се овај поступак уопште више не може наставити".

"Судија Хархоф је учествовао у доношењу свих одлука претресног већа, па је свака радња у току поступка ништавна", навео је Шешељ.

Оптужени "правно немогућом" назива ситуацију у којој би се новоименовани судије Мадаје Нијанг "аутоматски укључио у процес" и учествовао у доношењу пресуде, зато што "није учествовао у процесу ни један једини дан".

Шешељ сматра и да је "потпуно јасно" да се поступак против њега "не може наставити на иоле правичан начин" и подвлачи да је "једини правно могућ излаз из ове ситуације да се поступак одмах обустави" и да га пусте на слободу.

У опширном поднеску, Шешељ је поновио ранији став да је оптужница против њега политичка и да је Трибунал прекршио његово право на "суђење у разумном року".

У притвору Трибунала Шесељ је од 24. фебруара 2003. када се добровољно предао, одмах пошто је објелодањена оптужница против њега. Послије једног неуспешног покушаја и штрајка глађу оптуженог, суђење Шешељу почело је у новембру 2007, а изрицање пресуде било је заказано за 30. октобар ове године, али је одложено на неодређено вријеме због изузећа судије Хархофа.

Да је пресуда изречена 30. октобра, Шесељ би, како је прецизирао, у притвору трибунала био "тачно 3.900 дана" и приметио да "изгледа да хашке судије не знају шта је сврха судјења у разумном року".

Тврдећи да је претрпио и "нематеријалну штету", Шешељ тражи да му је Трибунал надокнади са 12 милиона евра.

Раније је тражио 10 милиона евра одштете. Трибунал и други органи УН уживају међународни имунитет од судских поступака. Одлуку о томе како ће се наставити поступак, донијеће расправно вијеће у којем су још предсједавајући Жан-Клод Антонети и Флавија Латанци.

Услов за наставак поступка, по пракси Трибунала, је да нови судија Нијанг прочита читав спис са суђења Шешељу. Алтернатива је да процес Шешељу почне из почетка, што правници у Хагу сматрају мало вјероватним.

До сада се није десило да неки судија Трибунала буде изузет из расправног вијећа на самом крају процеса, уочи изрицања пресуде. Правилима суда није предвиђен поступак у таквом случају.

Посебно вијеће Трибунала утврдило је, крајем августа, усвојивши Шешељев захтјев за изузеће, да је судија Хархоф писмом пријатељима, објављеном у данској штампи, у којем је критиковао посљедње ослобађајуће пресуде Трибунала, "показао пристрасност у корист осуђујућих пресуда".

У завршној ријечи, марта ове године, тужиоци су затражили да Шешељ буде осуђен на 28 година затвора, а оптужени, који се брани сам, да буде ослобођен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.