Хачет: Караџић прије Дејтона предложио сличан споразум

Хаг - Амерички професор Роналд Хачет рекао је данас пред Хашким трибуналом да је годину дана прије мировног споразума у Дејтону, којим је у јесен 1995. окончан рат у БиХ, тадашњи предсједник Републике Српске Радован Караџић властима САД предложио сличан план за мир.Као свједок одбране Хачет је посвједочио да му је Караџић свој мировни план предао у септембру 1994. године, када је био у посјети Палама са делегацијом друштва за изучавање Балкана "Лорд Бајрон".

Пошто га је Караџић замолио да план пренесе влади САД, Хачет је, како је навео, успио да тај мировни приједлог достави тадашњем америчком предсједнику Билу Клинтону, увјерен да "Караџић искрено жели окончање рата".

Бивши амерички официр и представник Пентагона у европским безбједносним форумима изјавио је да је чуо да је Караџићев план Клинтона "узбудио", али да је затим био одбачен у Стејт департменту.

Мировна рјешења договорена у новембру 1995. године у Дејтону била су, по свједоку, веома слична онима које је Караџић предлагао годину дана раније. Територијална подјела БиХ на ентитете била је, како је назначио, идентична, преносе београдски медији.

Хачет је посвједочио да би, према Караџићевом плану, БиХ била "јединствена држава с двије аутономне републике", српском и муслиманско-хрватском. Територија би била подијељена у размјери 49 одсто Србима, а 51 одсто Муслиманима и Хрватима.

Караџићевим приједлогом, по изјави свједока, била је предвиђена и мировна конференција на изолованом и медијима недоступном мјесту, уз посредовање УН.

Током посјете Палама, од 13. до 18. септембра 1994. године, Хачет је био "запањен" одлучношћу и напорима предсједника Републике Српске да оконча рат у БиХ и сачува животе цивила.

Он је описао како му је, током паљанских разговора, генерал Војске Републике Српске Здравко Толимир рекао да се рат може окончати само "великом српском војном офанзивом" на Сарајево, што је Караџић одлучно одбио.

"Нећу покренути велики војни напад на град пун људи, који би убио хиљаде на обје стране, кад знам да нам не би било дозвољено да га задржимо у оквиру мировног рјешења", гласиле су Караџићеве ријечи, како их је навео Хачет.

Свједок је изјавио и да Караџића никада није чуо да каже да ће Република Српска бити чисто српска, нити да у њој неће бити мјеста за Муслимане и Хрвате. Када га је, снимајући, упитао за став о етничком чишћењу, Караџић му је одговорио да "то никада није била политика Републике Српске" и да ће послије рата свим избјеглицама бити омогућено да се врате у своје домове.

На почетку унакрсног испитивања, тужилац Алан Тајгер је
вјеродостојност и објективност свједока оспоравао цитирајући изјаве оснивача Фондације "Лорд Бајрон", Срђе Трифковића и сер Алфреда Шермана.

Шерман је, на интернет страници друштва, писао да је Запад "србофобичан" и да је "подвргао Србе погрому". Независну БиХ, он је, како је тужилац цитирао, назвао "исламистаном у срцу Европе".

Тужилац Тајгер је навео и Трифковићеву оцјену да је Хашки трибунал "политичко оруђе господара који га плаћају" и да су његове пресуде неизвјесне као у Стаљиновој Русији.

Напомињући да се није "нужно" слагао с таквим ставовима колега и да није вјеровао у антисрпску завјеру на Западу, Хачет је рекао да је ангажманом у Фондацији желио да допринесе успостављању објективније слике о рату у Југославији и противтеже пристрасности западних медија против Срба.

На питање тужиоца, свједок је потврдио да је Трифковић Фондацију назвао "Лорд Бајрон" у увјерењу да је британски пјесник "дао свој живот у борби за ослобођење хришћана на Балкану од исламске владавине".

Заступник оптужбе сутра ће наставити унакрсно испитивање свједока.

Прије Хачета, о збивањима у Сарајеву почетком рата и евакуацији ЈНА из касарни у граду свједочио је тадашњи официр Милослав Гаговић.

Гаговић је за избијање рата окривио муслиманске паравојне формације и територијалну одбрану, које су, како је изјавио, нападале ЈНА и блокирале њене касарне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.