Фото: Илустрација
САРАЈЕВО - Правобранилаштво БиХ лани је имало више посла него годину раније, а и посљедње евиденције о епилогу парничних предмета, гдје је заступало институције на заједничком нивоу власти, показују да они, из редова тамошњих службеника који се одлуче да туже БиХ и на тај начин остваре своја права у томе углавном и успијевају због грешака у систему и пропуста.
На адресу Правобранилаштва БиХ од јануара до краја децембра 2024. године је стигло близу 3.600 нових предмета, што је нешто више него 2023, тако да је, са онима који су пренесени из претходне године, имало у раду 6.872 списа.
Незавршен их је, како пише у њиховом извјештају о раду у 2024. години, који су упутили у парламентарну процедуру на нивоу БиХ, остао 3.871, а из Правобранилаштва су поновили да питање окончања предмета не зависи искључиво од њих, већ од ефикасности судова и других надлежних у БиХ и на адресама гдје заступају БиХ и њене институције.
Једина врста предмета у којима окончање зависи само од њих су, наводе, давање правних мишљења и правно савјетовалиште, а надлежни су за парничне, управне и извршне предмете, вансудско поравнање и друге.
Најзанимљивија табела је, ипак, већ годинама она која се односи на парничне предмете у којима су заступали БиХ и њене институције у споровима које су покренули они који су заправо запослени у некима од њих.
У раду су лани имали 1.636 парничних предмета чија је укупна вриједност достигла 489 милиона марака.
- Новчана вриједност спора ријешених 150 парничних предмета током 2024. године у корист БиХ је 29,3 милиона, а оних 111 који су ријешени у корист друге стране 2,3 милиона марака - наведено је у извјештају.
Изгубљени предмети су, наиме, спорови између тих странака и заступаних институција БиХ који су раније настали и у којима су судови у поступцима утврдили да су повријеђена права тих странака, усљед чега су донесене парничне пресуде у њихову корист.
- Правобранилаштво по правилу нема могућности да утиче на исходе ових спорова због раније судске праксе - тврде на тој адреси.
Од предмета окончаних у корист друге стране готово половина се односи на четири врсте спора. То су поступци по тужбама службеника у правосуђу ради исплате накнада за превоз, топли оброк, одвојен живот и трошкове смјештаја, слиједе они који су дошли из војних редова, односно од стране припадника Оружаних снага (ОС) БиХ по основу разлике плата између личног и формацијског чина те обављања послова другог радног мјеста. Преостале двије врсте се односе на неосновано лишење слободе и на парничне поступке по тужбама завода здравственог осигурања за рефундирање накнаде за боловање преко 42 дана.
- Око двије трећине предмета који су ријешени у корист друге стране се односе на спорове који настају као посљедица системских недостатака и у којима су судови заузели ставове и утврдили судску праксу да исте рјешавају на тај начин - пише у документу.
У Правобранилаштву су подсјетили да су, када је ријеч о тужбама из правосуђа, ствари ријешене одлуком Уставног суда БиХ још из 2013. и 2014. на основу којих је неколико година касније Парламентарна скупштина БиХ измијенила Закон о платама и накнадама у судским и тужилачким институцијама. Међутим, током 2023. и 2024. су донесене још двије одлуке у Уставном суду БиХ, које нису уведене још у закон те је и по том новом основу тужена БиХ.
С друге стране сви предмети, њих 48 колико је лани окончано, а у којима су тужиоци били припадници ОС БиХ, су и ријешени у њихову корист.
- Суд БиХ је правни основ за те одлуке нашао у одредбама Закона о служби у ОС, којима је уређено право на разлику плате у случају обављања послова чији опис подразумијева нижи чин од личног чина припадника тих снага и обављања послова другог радног мјеста - наведено је у извјештају.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.