Свједочења о непроцјењивој помоћи Грка српској дјеци у рату

БРАТУНАЦ - Документарни филм „Спасавање прекинутог дјетињства: Тинос – 30 година послије“ аутора Младена Којића из Сребренице вечерас је приказан у Братунцу.

Филм је снимљен 30 година након боравка 90 дјеце и пет учитељица из Власенице, Братунца, Скелана и Сребренице на Тиносу и представља захвалност грчком народу и становницима острва за несебичну подршку и уточиште које су пружили дјеци из Српске током 1994. године.

Којић је изјавио Срни да је ова група била међу првима која је боравила пет мјесеци у Грчкој смјештена у хотелу и за коју је организована редовна настава и учитељ грчког језика, као и друге ваннаставне, забавне и едукативне активности.

„Већина дјеце која су у том периоду боравила на Тиносу била су без једног или оба родитеља, дјеца ратних инвалида, избјеглице којима је безбрижност дјетињства и одрастања прекинута ратом, страдањем најближих, расељавањем и свим траумама које настају у таквом окружењу“, навео је Којић.

Он је рекао да постоји интересовање да филм буде приказан у Београду, Власеници, Бајиној Башти и у Зворнику, у плану је учешће на фестивалима у региону и Грчкој, као и наставак снимања филма, којим ће бити обухваћени људи са острва Тинос који су пружили љубав и бригу дјеци.

Којић је изразио захвалност грчкој држави, цркви и посебно хуманом и добродушном грчком народу који је 20 година несебично угостио српску дјецу и пружао помоћ српском народу у Републици Српској.

Он је истакао да не би било лако све то урадити да снимање филма није помогла компанија „Грос“ – Рудник олова и цинка „Сасе“, као и Представништво Републике Српске у Републици Грчкој.

Трошкове организације пута у Грчку подржала је предсједница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић, Фондација за српски народ и државу, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, општине Братунац и Власеница, као и Организација погинулих, заробљених и несталих цивила Сребренице, те поједине приватне компаније из Братунца.

Некадашњи координатор у Црвеном крсту Србије Слађана Димић, која је организовала путовање дјеце, рекла је да је од 1993. до 2012. године укупно 21.683 српске дјеце из Србије и Српске боравило у Грчкој о трошку грчког народа.

„Успостављена су познанства, трајне везе, кумства и бракови, а осим угоститељства дјеце, Грчка је упутила огромне количине хуманитарне помоћи српском народу и када се враћала ова група од 800 дјеце о којој се говори у филму. У возу су била и три вагона хуманитарне помоћи разних артикала којих није било на нашем тржишту“, нагласила је Димићева.

Једна од учитељица која је путовала са дјецом рекла је у филму да је неописиво колико су љубави показали Грци према непознатој дјеци када су дошли на Тинос.

Вечерашње приказивање филма у братуначком биоскопу уједно је и премијерна пројекција у Републици Српској.

Овај филм говори о пријатељству између грчког и српског народа, а прожет је емпатијом, љубављу, хуманошћу и солидарношћу, у чијем је средишту судбина дјеце из Републике Српске чије је дјетињство нагло прекинуто почетком ратних сукоба.

Филм је ратна прича испричана кроз сјећања и личне доживљаје дјеце из основне школе, која су данас одрасли људи, а он носи поруку да сваки рат уништава животе људи, а највише погађа оне најрањивије – дјецу, која, уз све друге губитке, остају ускраћена за своје дјетињство.

У октобру је премијерно приказан на Тиносу, а траје 62 минута и први је документарни филм настао у Српској који говори о искреној захвалности за несебичну помоћ Грчке и њеног народа српској дјеци током рата у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.