Грађани БиХ на антидепресиве троше милионе

Сарајево - Депресија ће до 2020. године, према подацима Свјетске здравствене организације, постати други свјетски здравствени проблем.

У Босни и Херцеговини се, иако не постоји регистар обољелих од депресије, годишње прода близу милион кутија антидепресива, што износи близу девет милиона марака.

Депресија је једна од најраније описаних болести у хисторији медицине, али и један од најчешћих поремећаја данашњице. Депресија, анксиозност и психичка бол више погађају жене него мушкарце, а оно што је поразан податак јесте да је све чешћа и код омладине.

“Иако је тешко говорити о тачном броју, примјетан је пораст броја млађих пацијената који се јављају због одређених психичких проблема који индицирају укључивање антидепресива. То су најчешће проблеми који се дијагностицирају као напади панике, поремећаји на плану понашања, све више депресивни поремећаји, разне овисности”, казала је спец. неуропсихијатрије Елвира Алишаховић-Гело.

Она наводи да пораст броја пацијената млађе добне скупине може бити због пораста проблема свакодневног живљења, попут појачаног стреса на послу, у школи, високих очекивања од себе и околине, слабо развијених капацитета суочавања са стресом те нарушених породичних односа.

“Од свих добних скупина, чини ми се да ова најмање узима антидепресиве. Више су склони самоиницијативном узимању анксиолитика, лијекова за смирење”, казала је др. Алишаховић-Гело.

Одлазак психијатру не значи да сте луди

Иако је боља освијештеност људи када је ријеч о менталном здрављу и данас постоји стигма везана за одлазак психијатру и психијатријску дијагнозу.

“Имати одређени психички проблем не значи бити луд. То је проблем као и сваки други здравствени проблем, само што је за друге дијагностички невидљив”, објашњава др. Алишаховић-Гело и додаје како је у њеном досадашњем искуству укупан број оних који траже помоћ психијатра, али и психолога у порасту из године у годину.

“То може бити условљено повећањем свијести о сопственом здрављу, бољом доступношћу информација о разним психијатријским поремећајима, али и о лијековима у медијима. Неријетко се дешава да пацијенти долазе с одређеним информацијама које су добили на интернету, сами себи постављају дијагнозу и предлажу терапију. У разговору користе стручне појмове, а да некада не знају њихово значење, некад долазе с називом лијека и желе да им га пропишемо. Тада се ради едукација. Пацијенту се објасни да сви људи који имају сличне симптоме не морају имати исти проблем и свим тим људима исти лијек не мора помоћи”, истиче др. Алишаховић-Гело.

Антидепресиви су лијекови који се користе за лијечење депресије, али и разних облика анксиозних поремећаја попут паничног напада, опсесивно-компулсивног поремећаја, разних облика фобија, посттрауматског стресног поремећаја те генерализираног анксиозног поремећаја.

“Они се најчешће користе као једини лијек у терапији, а некада се комбинују с другим лијековима ако постоји потреба. Упоредо с узимањем лијекова се ради психоедукација и савјетодавни рад, а по потреби и психотерапија. Антидепресиви су добри лијекови ако се зна за шта се дају, ако се пацијенту објасне споредни ефекти који се могу појавити, када могу очекивати почетак дјеловања и колико дуго се узимају”, казала је Алишаховић-Гело.

Она је додала и како су антидепресиви лијекови који смањују симптоме, али не могу промијенити животне околности пацијента. Такођер, додаје да је самоинцијативно узимање лијекова опасно, јер неки антидепресиви код младих људи могу повећати суицидални ризик.

Милион продатих кутија антидепресива

Према посљедњим информацијама Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, а које се односе на 2017. годину, промет антидепресива износи 8.667.413,04 КМ, што је 1,4108 одсто укупног промета лијекова, што је мање него 2016. године када је потрошено 10.043.243,16 КМ. Подаци о потрошњи антидепресива у 2018. години још увијек нису обрађени.

“Највише новца је утрошено на лијекове инн-а (интернационални незаштићени назив), есцилатопрам (око 2,4 милиона КМ), затим пароксетин (2 милиона КМ), слиједе их сертралин (1,67 милиона КМ) те флуоксетин (1,2 милиона КМ)”, навели су из Агенције за лијекове и медицинска средства.

Иако су финансијски видљива смањења у потрошњи, гледајући по проданим паковањима лијека, код већине лијекова се десио пораст продаје, нпр. за пароксетин 10 посто повећања, есцилатопрам за 28 посто, флуоксетин повећање за 9 посто, док је за сертралине забиљежено смањене продаје за 13 одсто По броју проданих паковања лијека даље их слиједе и други антидепресиви: амитриптилин, венлафаксин, мапротилин и други.

Код четири најпродаванија инн-а укупно је прометовано 883.136 паковања лијека, док је, гледајући све антидепресиве заједно, продато 1.117.840 паковања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.