Голић: Влада Српске испунила све обавезе, на реду су институције БиХ

Бањалука - Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић рекла је Срни да је Влада Републике Српске на вријеме испунила све своје обавезе када је ријеч о градњи моста на Дрини између Братунца и Љубовије, и учиниће све да се проблеми са институцијама на нивоу БиХ што прије превазиђу.

Она је нагласила да ће градња моста бити завршена до новембра, али да га грађани Љубовије и Братунца највјероватније неће моћи користити тада, јер Савјет министара БиХ опструише све напоре Србије и Републике Српске да се ова жила куцавица Подриња и Бирча што прије заврши и омогући развој привреде ових регија, односно изгради гранични прелаз неопходан за стављање моста у пуну функцију.

Голићева је појаснила да је споразумом између Савјета министара БиХ и Владе Србије о изградњи међудржавног моста преко ријеке Дрине потписаном 2015. године предвиђено да ће Управа за индиректно опорезивање /УИО/ БиХ бити инвеститор граничног прелаза.

"Иако је Споразум потписан 2015. УИО уопште није буџетом за 2016. предвидјела средства за изградњу тог граничног прелаза. Истовремено, Савјет министара и гранична служба БиХ нису направили Споразум о граничним прелазима између БиХ и Србије, односно измјене овог споразума, којим би се измијениле досадашње контактне тачке, односно досадашњи прелази код Братунца и Љубовије замијенили пројектованим заједничким прелазом, што би био правни основ за потписивање споразума између БиХ и Србије о изградњи и категоризацији овог прелаза, и који је неопходан за расписивање тендера за градњу граничног прелаза", истакла је Голићева.

Она је додала да, према информацијама којима располаже, БиХ ће планирати средства за ову намјену у буџету за 2017. годину, а да до тада - све стоји и чека институције БиХ, граничну службу БиХ, Управу за индиректно опорезивање и Савјет министара, да испуне своје обавезе.

"При том, дежурни критичари свега и свачега броје раније склопљене споразуме, без основних знања о сложеним и компликованим процедурама које се морају испунити код изградње оваквих сложених инфраструктурних објеката, а посебно без икаквих знања о сложености радова објекта у кориту Дрине, која са сваким порастом водостаја може угрозити радове", истакла је Голићева.

Она је нагласила да су, према мишљењу "ових критичара", само институције БиХ по њима, изгледа, безгрешне, без обзира што за годину дана нису у стању да испуне своју обавезу и дато обећање, те да су им очигледно битнији дневнополитички интереси и негирање свега позитивног у Републици Српској и Србији него интереси грађана Подриња и Бирча, за које ова саобраћајница представља шансу за развој.

"Ми смо захвални Републици Србији, премијеру Александру Вучићу и мојој колегиници Зорани Михајловић на подршци за реализацију пројекта, што су све своје преузете обавезе извршили и што настоје да се радови заврше у року", рекла је Голићева.

Према њеним ријечима, Влада Републике Српске ће учинити све да се проблеми са институцијама на нивоу БиХ што прије превазиђу. Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске издало је локацијске услове за два дана, а спремна је за исто вријеме издати и грађевинску дозволу, али Управа за индиректно опорезивање БиХ још није поднијела ни захтјев.

"Влада Републике Српске ће инсистирати код Савјета министара и других надлежних институција на нивоу БиХ да се што прије усагласи и потпише споразум о граничним прелазима између Србије и БиХ, јер је то обавеза коју је Савјет министара, практично, преузео на првој заједничкој сједници Савјета министара и Владе Србије почетком новембра 2015. године", нагласила је Голићева.

Она је прецизирала да је потписивање овог споразума услов да се потпише споразум о изградњи и отварању заједничког граничног прелаза Братунац – Љубовија.

Голићева каже да ће бетонски мост, када буде завршен, изгледати монументално са дужином 227 и ширином 14 метара.

"Мост има седам распона, при чему оптерећење на тло преноси осам стубова. Ради се о комплексном инфраструктурном објекту, пројектована саобраћајница предвиђена за двосмјерни саобраћај има почетну стационажу на страни Србије на државном путу Љубовија-Зворник, мостом прелази ријеку Дрину, затим гранични прелаз, а завршава на стационажи на регионалном путу Братунац-Скелани у Републици Српској", истакла је Голићева.

Мост ће имати двије коловозне траке, двије пјешачке стазе, двије бициклистичке стазе.

Да би се омогућило евентуално чекање возила, предвиђена су два проширења на територији Србије. Прво на путу Љубовија-Зворник, уз десну саобраћајну траку, за три возила, а друго на прилазној саобраћајници, и то уз десну траку за два возила.

На територији Републике Српске уз пут Братунац-Скелани са десне стране, предвиђена су четири мјеста за накупљање возила која чекају да уђу на гранични прелаз.

Укупна вриједност радова на изградњи овог објекта је око 13 милиона евра, од чега је Србија финансирала израду пројекта, изградњу моста и прступне саобраћајнице са своје стране, а приступне путеве са стране Републике Српске финансираће Јавно предузеће "Путеви Републике Српске".

Голићева је додала да од затварања старог моста за теретни саобраћај, привредници и пољопривредници с обје стране Дрине имају велике трошкове транспорта сировина и готових производа, јер своје производе и репроматеријал морају транспортовати заобилазним путевима који су дужи и по 120 до 150 километара.

Осим тога, Братунац и сусједне општине су биле изоловане од путних комуникација, што више неће бити случај након пуштања у саобраћај новог инфраструктурног објекта, јер ће преко Братунца бити најкраћи пут до петље ауто-путева у Србији.

Мост ће бити најкраћа веза са Коридором 11, а тиме и са Луком Бар, што доприноси и бољем регионалном повезивању.

"Уосталом, гдје год постоје саобраћајни транзити, развијају се трговина, угоститељство и комплетна привреда, запошљава се локално становништво, а планираном и договореном изградњом мреже ауто-путева кроз Србију и Републику Српску и БиХ овај мост ће сигурно бити један од фреквентнијих, јер ће ово бити најкраћа веза овог дијела Републике Српске и централне БиХ са Европом, Блиским истоком и осталим дијелом Балканског полуострва, што ће допринијети развоју ове регије, и чвршћем повезивању народа с обје стране Дрине", каже Голићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.