Годишњица страдања Срба у акцији "Масленица"

У операцији "Масленица", хрватске оружане снаге убиле 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце узраста до 12 година

ДAНAС се навршава петнаеста годишњица од акције "Масленица" коју су хрватске оружане снаге извеле на јужним дијеловима бивше Републике Српске Крајине, гдје су, према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", убиле 348 војника и цивила, међу којима 35 жена и троје дјеце узраста до 12 година. У операцији "Масленица", трећој коју је Хрватска извршила током деведесетих година на заштићено подручје УН, у збјеговима је умрло 165 људи, док се осам лица води као нестало. Највише су страдала три српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински, наводи се у саопштењу Документационо-информационог центра "Веритас" поводом годишњице страдања Срба са Равних Котара 22. јануара 1993. године. Срби из поменутих села су прогнани, убијени или одведени у затворе и логоре. За само неколико дана хрватске оружане снаге су заузеле више десетина квадратних километара на Равним Котарима у РСК, укључујући аеродром Земуник и неколико висова на Велебиту, те преузели контролу над браном и хидроелектраном Перуча. Припадници хрватских оружаних снага опљачкали су, опустошили и уништили богата српска имања, а културне споменике, гробља и цркве девастирали, оскрнавили и порушили, међу којима и Дворе Јанковић Стојана у Исламу Грчком са Црквом Светог Георгија, која датира из 1675. године, а у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница. Aкцију "Масленица" планирали и извршили Јанко Бобетко, Aнте Готовина, Aнте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач, уз знање и одобрење тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана. У вријеме агресије начелник артиљерије сектора "Велебит", био је донедавни премијер Косова Aгим Чеку, од чијих је граната, усљед неселективног гранатирања општина Бенковац и Обровац, страдало највише цивила. Ни пред међународним ни пред домаћим судовима, до сада нико није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији, наводи "Веритас". Тек крајем 2006. године Вијеће за ратне злочине у Београду покренуло је преткривични поступак за злочин који се догодио првог дана агресије на пријевоју Мали Aлан, када су припадници хрватске специјалне полиције у непосредној близини осматрачнице УНПРОФОР-а измасакрирали 22 припадника Српске војске Крајине са подручја Грачаца. Како истиче "Веритас", Равни Котари "су на срамоту и хрватске државе и Међународне заједнице, још увијек сива зона повратка прогнаних Срба". - Петнаест година након ове агресија и једанаест и по година по престанку рата, на Равним Котарима рат и даље траје. Познати и "непознати" починиоци графитима, рушењем и паљењем онога што до сада није уништено или се поново гради, ратују против "невидљивог" непријатеља - наводи "Веритас".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.