Годишњица напада на колону ЈНА у Тузли: Ни након 28 године нема пресуда ни казни за злочин

БАЊАЛУКА – Ни након 28 година нема правоснажних пресуда у вези страшног злочина над припадницима ЈНА у Тузли, познатијег као “Тузланска колона”, који је специфичан јер, заједно са Добровољачком улицом, представља окидач за почетак сукоба.

Истакао је то директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић и додао да управо ти злочини показују жељу бошњачког политичког и војног руководства за муслиманском државом у којој нема мјеста за Србе.

Он каже да, нажалост, та бошњачка идеја траје и данас јер не постоји адекватан одговор правосудних институција на злочине над Србима у Тузли и тузланској регији, почевши од овог у којем су убијена 54 припадника ЈНА.

Којић је навео да су вођени неки процеси, те навео примјер у којем је Тужилаштво БиХ 2009. године подигло оптужницу против Изета Смајића, која га терети да је пуцао у рањеног војника, што је неспорно и доказано, али да то очигледно није било довољно за Суд БиХ, па је случај пренио у надлежност Кантоналног суда, који је правоснажно ослободио Смајића.

Он је нагласио да Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица заједно са Завичајним удружењем Тузлака ради на томе да се одржи сјећање на све догађаје и страдања српског народа у тузланској регији.

“Направили смо документарни филм, а у овој години ће бити издата и публикација која говори о историјском контексту догађаја од Другог свјетског рата и статусу Срба који су имали у Тузли, па до почетка сукоба 1992. године и свега што се дешавало када је ријеч о протјеривању српског становништва тузланске регије. Јасно и недвосмислено смо показали податке који се односе и на страдања, и на етничко чишћење, односно протјеривање Срба”, указао је Којић.

Према његовим ријечима, публикација ће бити огромна грађа и њоме су сачувана сва сјећања на страдања српског народа и догађаје који су били усмјерени искључиво против Срба.

Он је рекао да је ово један од начина како треба чувати културу сјећања на српска страдања, да се не дозволи да правосудне институције буду те које ће писати историју.

“Овакви документи представљају трајне документе, значајне за одређивање историје и догађаја у том периоду и управо због тога смо обухватили и период из Другог свјетског рата јер ту постоји континуитет српског страдања на тим просторима, као и жеља, у посљедњем рату, да се створи муслиманска држава на овим просторима без права Срба да могу да живе и учествују у било каквом одлучивању”, навео је Којић.

Он је поновио да су и публикација и документарни филм значајни за очување сјећања и уопште за постојања Срба на овим просторима.

- Невине жртве још чекају правду и након 28 година од страшног злочина над колоном ЈНА. За овај злочин, све до данас, нико није кажњен, иако се тачно знају имена и презимена идеолога, налогодаваца и извршилаца масакра на Брчанској малти, а готово три деценије касније, злочин и даље траје, јер се у самој Тузли 15. мај и даље обиљежава као Дан одбране, невине жртве проглашавају за агресоре, а злочинци славе као хероји - наведено је у саопштењу. поручили су из Завичајног удружења Тузлака у Бијељини.

Из овог удружења истичу да постоје бројни докази да су полицијске снаге Тузле, Територијалне одбране и “Патриотске лиге” на Брчанској малти прије 28 година извршиле класичан ратни злочин у који је било укључено и тадашње руководство града, а један од доказа је дуго скривање масовне гробнице на тузланском гробљу “Трновац” у којој су били посмртни остаци убијених припадника ЈНА.

“Постоје и бројна свједочења и документи о припреми и спровођењу злочина која, намјерно или не, до сада нису кориштена у истрагама против осумњичених за напад на Тузланску колону”, истичу из Завичајног удружења Тузлака, оцјењујући фарсом све досадашње истраге, оптужнице и судске процесе за злочин над Тузланском колоном чији је циљ да злочинци избјегну заслужену казну.

Завичајно удружење Тузлака у Бијељини је, водећи се начелом да одговорност за почињени злочин никада не застарјева, апеловало на надлежне у Републици Српској, БиХ, Србији и међународним правосудним институцијама, да покрену нову истрагу против одговорних за злочин над припадницима ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године, поручујући да невине жртве још чекају правду.

“Пред судом правде потребно је испитати и одговорност за етничко чишћење српског народа у Тузли и са подручја цијеле тузланске регије одакле је протјерано 85.000 Срба”, истичу из Удружења.

Наводећи да је данашња Тузла град без Срба, из Удружења оцјењују као лицемјерно што овај град и данас поносно истиче своју наводну мултиетничност.

“О томе убједљиво говоре статистички подаци пописа становништва из 1991. и 2013. године, колективно сјећање српског народа тузланске регије, као и нови документи и докази о злочину на Брчанској малти, те бројним другим злочинима над Србима и прогону Срба у Тузли и тузланској регији”, истичу из Завичајног удружења Тузлака у Бијељини.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић положиће сутра вијенац на Спомен-костурницу на гробљу Пучиле у Бијељини поводом 28 година од страдања 54 припадника ЈНА у Тузли које су, док су се мирно повлачили из касарне, убиле паравојне муслиманске формације.
Милуновић, који је и предсједник Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, вијенац ће положити у 11.00 часова, у саставу најуже делегације Републике Српске.

“Због епидемиолошке ситуације, изазване вирусом корона, и ово обиљежавање биће организовано без масовног присуства грађана”, саопштено је из ресорног министарства.

Организатор обиљежавања овог историјског догађаја од републичког значаја је Одбор Владе за његовање традиције ослободилачких ратова.

Душко Милуновић изјавио је недавно да, нажалост, још нико није правоснажно осуђен за злочин у Тузли, када су 15. маја 1992. године паравојне муслиманске формације убиле 54 војника ЈНА, који су се мирно повлачили из касарне.

Он је истакао да је одговорност за овај унапријед добро планиран и припреман злочин на тадашњим властима општине Тузла које су гарантовале безбједан излазак припадницима ЈНА из града.
Муслиманске јединице у Тузли напале су 15. маја 1992. године колону Југословенске народне армије /ЈНА/ и, према званичним подацима, убиле 59 војника, а раниле 44, прекршивши договор према којем је колона, која је као и остале јединице ЈНА напуштала БиХ, требала да мирно оде из града.
Поновљен је сценарио из Добровољачке улице у Сарајеву, који се догодио непуне двије седмице раније - први дио колоне је пропуштен, а други нападнут из засједе.

Напад на колону ЈНА у Тузли познат је и као “Тузланска колона”.

Напад су извршили припадници “Патриотске лиге” и МУП-а тадашње БиХ под контролом ратне владе у Сарајеву. Овај злочин је директно преношен на локалној телевизијској станици.

Бошњаци овај дан и злочин над невиним војницима на одслужењу војног рока прослављају као “Дан одбране Тузле”.

Према неким сазнањима, могуће је да су убијена 132 војника и цивила који су радили у ЈНА, а бошњачке власти све ове године бране налогодавце злочина и скривају још три масовне гробнице са 78 тијела.

Аутор књиге “Тузланска колона” Драган Мркајић тврди да је тај напад био увод у највеће етничко чишћење Срба у БиХ послије Другог светског рата.

Кроз свједочења 33 преживјела учесника и застрашујуће исповјести породица жртава, Мркајић поткрепљује тврдње о “савршеном злочину” на Брчанској малти као методи специјалног рата који је БиХ гурнуо у дугогодишње крвопролиће - због интереса великих сила и национализма малих народа.

У књизи су објављена имена 54 погинула и нестала припадника ЈНА за које постоје подаци, а аутор објашњава да овај списак жртава није коначан јер није постојала евиденција о добровољцима, цивилним лицима и старјешинама који су са породицама избјегли из Хрватске и боравили тих дана у касарни.

Аутор наводи да је у колони која се повлачила из касарне “Хусинска буна” у Тузли било стотињак возила са 600 војника ЈНА, али и цивила, жена и дјеце, који су одлучили да са својом војском напусте овај град.

Он описује и ноћ након злочина у којој су изгорјели остаци убијених војника довезени на тузланску депонију и затрпани гомилама смећа, а терен поравнат булдожером.

На основу вишегодишњег прикупљања и анализе све доступне грађе о овом догађају, аутор тврди да су тијела убијених скривена на најмање четири прикривене локације, од којих је једна Болница за плућне болести у тузланском насељу Славиновићи.

Из масовне гробнице на гробљу Трновац у Тузли 1999. године ексхумирани су посмртни остаци 30 изгорјелих војника.

До данас за овај злочин, као ни за Добровољачку улицу у Сарајеву, нико није одговарао - ни извршиоци, ни наредбодавци из политичког и војног врха Бошњака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.