Годишње оперу пола милијарде КМ

БAЊA ЛУКA - У РС се преко градње и продаје некретнина и станова велике количине новца добијеног трговином дрогама убацују у легалне токове, али ниједна званична институција нема податке о којој цифри се тачно ради.

Према незваничним подацима до којих је дошао "Глас Српске", годишње се на тај начин "опере" око пола милијарде марака.  

- На исти начин у Србији се годишње у легалне токове - продајом станова и некретнина убаци између једне и 1,7 милијарди евра - каже директор Управе за спречавање прања новца Србије Aлександар Вујичић.

Вујичић наводи да се до те цифре дошло на основу токова новца, података обвезника, међународне сарадње са финансијско-обавјештајним службама и извјештаја ММФ-а.

Према његовим ријечима, трговци дрогом, који долазе до велике количине кеша, обично проналазе људе да граде зграде и продају станове и тако се појављују као инвеститори, јер лакше пребацују кеш и приказују да су новац стекли легално продајом станова.

Осим некретнина, новац се пере кроз трансакције са "оф шор" дестинацијама, послове са хартијама од вриједности, приватизације, позајмице оснивача правним лицима, коришћење фиктивних предузећа, али у знатно мањој мјери.

Вујичић истиче да се прањем новца стварају паралелни центри моћи који могу да утичу на економски и политички систем, смањују се буџетски приходи и рејтинг земље и обесхрабрује улагање страног капитала.

Главни специјални тужилац РС Миодраг Бајић каже да у Специјалном тужилаштву немају егзактне податке о томе колико пара годишње се убацује у легалне токове на овај начин.

- До прецизних података дошло би се само ако би био формиран посебан тим. A предуслов за такву врсту истраживања је доношење закона о поријеклу имовине. Тек тада ће се подразумијевати формирање комисија које ће пратити и истражити и тај проблем - каже Бајић.

Он истиче да криминалци прљав новац од свих врста кривичних дјела, посебно од продаје дроге, трговине људима и оружјем, великим дијелом покушавају да легализују куповином некретнина.

- Један од начина прања новца су и новчане трансакције са "оф шор" компанијама и фиктивним предузећима, али и преко приватизације предузећа - каже Бајић.  

Предсједник Привредне коморе РС Борко Ђурић каже да у тој асоцијацији немају никакве податке о томе и истиче да би истрага у том криминалном послу представљала обиман посао.

- Мора се упоредити све што је проведено кроз документацију, у ком су обиму и преко кога ишле финансијске трансакције. До приближне висине опране суме новца моћи ће се доћи на основу токова новца, података обвезника, међународне сарадње са финансијско-обавјештајним службама - сматра Ђурић.

DEA

Према незваничним информацијама, управо овим видом криминала бави се и истражује га америчка агенција за борбу против трговине наркотицима DEA.

Модел DEA, која остварује милионске приходе управљајући имовином коју је заплијенила нарко-дилерима, несумњиво је најбољи начин за сузбијање тог вида криминала.

Овај модел борбе са снажним криминалним структурама примјењује се у СAД већ 100 година, а рад DEA и FBI-ја показао је да је веома успјешан.  

НВО бјеже

Предсједник НВО Центар за хуману политику из Добоја Момир Дејановић каже да НВО избјегавају да ураде истраживање на ову тему јер се ради о великом и тешком проблему.

- Немам прецизне податке о томе, али поредећи податке и параметре из региона, претпоставља се да се у ФБиХ годишње на овај начин опере око милијарду, а у РС око пола милијарде марака - каже Дејановић.     

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.