Фото: Глас Српске у посједу захтјева које је Софтић слао званичницима Србије, Црне Горе и Хрватске: Лажни агент тражио у име БиХ повјерљива документа
Бањалука - Бивши агент БиХ пред Међународним судом правде у Хагу Сакиб Софтић, којем је мандат истекао још 2007. године, тражио је у јануару од Србије, Хрватске и Црне Горе да му доставе повјерљива документа, иако закон прописује да то може да тражи само држава од државе.
"Глас Српске" је у посједу Софтићевих нелегалних захтјева који су упућени 31. јануара и адресирани на премијере Александра Вучића, Душка Марковића и Андреја Пленковића и министре правде Нелу Кубуровић, Зорана Пажина и Анту Шпрљу. Софтић се позива на билатералне уговоре о правној помоћи у грађанским и кривичним стварима склопљене између БиХ и тих држава. Софтић је у захтјевима лажно навео кључне чињенице представљајући их као захтјеве БиХ. Осим свог имена у захтјевима је навео и Министарство правде БиХ и министра Јосипа Грубешу као да се ради о званичном захтјеву тог министарства.
Софтић у захтјеву упућеном Србији и Црној Гори тражи све записнике са сједница Предсједништва СФРЈ одржаних од јануара 1990. до маја 1992. године. Захтијевао је и стенографске биљешке са сједница Врховног савјета одбране СР Југославије одржаних од августа 1994. до децембра 1995. године.
- Молимо надлежне органе да држави молитељици уступе и пресуде, записнике и доказне материјале са суђења припадницима јединице "Шкорпиони" у Окружном и Врховном суду у Београду и персоналне картоне официра Војске Југославије Радивоја Милетића, Здравка Толимира, Манојла Миловановића, Милета Мркшића, Милана Гвере, Винка Пандуревића, Милорада Пелемиша, Петра Салапуре и Ратка Младића - наведено је у Софтићевом захтјеву у којем је тражио и доказе о статусу припадника јединице "Шкорпиони" и о њиховој повезаности са органима Србије од 1992. до 1995. године.
Од Хрватске је захтијевао да достави пресретнуте разговоре између предсједника СР Југославије Слободана Милошевића и команданата Војске СР Југославије и Војске РС Момчила Перишића и Ратка Младића током 1995. године са акцентом на јул те године. Према сазнањима "Гласа Српске", Софтићу није одговорено ни на један од захтјева.
Софтић је недавно јавно признао да је бивши агент БиХ и да је његов мандат престао 26. фебруара 2007. године кад је донесена пресуда на основу тужбе БиХ против Србије. Предсједништво БиХ никада није Софтићу продужило мандат због чега није могао да затражи ни ревизију пресуде. Упркос томе он је у име БиХ прије неколико дана предао захтјев за ревизију пресуде. Међународни суд правде у Хагу је потом експресно послао одвојена писма члановима Предсједништва БиХ, а у писму предсједавајућем Младену Иванићу наведено је да је Софтић бивши агент БиХ.
Софтић није имао никакве активности као агент БиХ од 2007. године када је донесена пресуда, а нелегалне активности покренуо је почетком 2017. године подносећи захтјеве за добијање докумената од сусједних земаља.
Софтића је и први пут именовало Предсједништво БиХ без знања српског члана 4. октобра 2002. године. За именовање Софтића гласали су Бериз Белкић и Јозо Крижановић, а Живко Радишић је тек касније сазнао за ту одлуку. Одлука о Софтићевом именовању никада није објављена ни у "Службеном гласнику БиХ".
Без обзира на то у Међународном суду правде у Хагу је признат тај статус приликом рјешавања тужбе, али само до доношења одлуке којом је 2007. године одбачена тужба и пресуђено да нема кривице Србије.
Софтић и Грубеша нису одговарали на телефонске позиве.
Службене пошиљке које су адресиране на појединца не смију бити ни у ком случају отворене док не стигну до онога коме су упућене, истакли су у Министарству иностраних послова (МИП) БиХ. Додали су да запослени у дипломатско конзуларним представништвима (ДКП) могу у вези са таквим стварима са институцијама и појединцима у БиХ комуницирати једино путем МИП-а.
Писма из Међународног суда у Хагу за бошњачког и хрватског члана Предсједништва БиХ стигла су у МИП путем амбасаде БиХ у Холандији ковертирана, док је писмо предсједавајућем Младену Иванићу било отворено.
Изетбеговић је јуче рекао да је и он добио отворену коверту јер је казао амбасадорки у Хагу Мирсади Чолаковић да је отвори и да му писмо прослиједи факсом, што у МИП-у демантовали тврдећи да је коверат био затворен и да за то постоје докази.
- Чак и да је тачно оно што Изетбеговић каже, а није, откуд право амбасадорки да обавјештава Изетбеговића да су стигла писма и да их отвара? То је прекршај, а Изетбеговић не може директно да даје инструкције амбасадорки - истичу у МИП-у.
Ж. Д.
Софтићеви захтјеви
- Записници са сједница Предсједништва СФРЈ
- Стенографске биљешке са сједница Врховног савјета одбране СРЈ
- Доказни материјал са суђења "Шкорпионима"
- Персонални картони официра
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.