Глас Српске открива имена из информације коју ће разматрати ВСТС БиХ: ПРИЈАВЉЕНО девет судија и шест тужилаца

Бањалука - Девет судија Суда БиХ и шест тужилаца Тужилаштва БиХ пријављено је за дискриминацију Срба у процесима за ратне злочине, а у информацији Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица наведено је да су они и у рату обављали разне функције у војним судовима.

Поменута информација наћи ће се данас пред члановима Високог судског и тужилачког савјета (ВСТС) БиХ. "Глас Српске" сазнаје да су у информацији наведене судије Суда БиХ Даворин Јукић, Шабан Максумић, Мирсад Стрика, Мира Смајловић, Хилмо Вучинић, Реџиб Бегић, Мирза Јусуфовић, Халил Лагумџија и Џемила Беговић. За пристрасност и дискриминацију Срба у процесима ратних злочина пријављени су и тужиоци Тужилаштва БиХ Џевад Муратбеговић, Ибро Булић, Ремзија Смаилагић, Сеид Марушић, Мирослав Марковић и Сена Узуновић.

Већина имена са листе пријављених и раније је довођена у везу са нечовјечним поступањима у рату и подршком злочинима о чему су свједочили српски логораши и заробљеници. Српски логораши из злогласног "Силоса" у Сарајеву тврдили су још 2008. године да је Јукић у рату долазио у тај логор и судио затвореним српским цивилима. Радојка Пандуревић из Братунца, која је прије рата живјела у Тарчину, тврдила је да ју је Јукић осудио за оружану побуну против државе БиХ и за служење у непријатељској војсци због чега је у "Силосу" тамновала 1.339 дана.

Булић се 2011. године нашао под истрагом Агенције за истраге и заштиту БиХ (SIPA), која је истраживала наводе да је пријетио и под силом узимао изјаве од свједока у случају "Кравица". Предсједник Савеза удружења несталих лица сарајевско-романијске регије Милан Мандић рекао је раније да је Булић његову мајку осудио на двије године робије под оптужбом да је била снајпериста у Сарајеву иако је била неписмена и у то вријеме имала 67 година.

Против Максумића, који је предсједавао судском вијећу које је недавно ослободило ратног команданта Армије РБиХ у Сребреници Насера Орића, некадашњи Центар јавне безбједности Српско Сарајево и МУП РС су поднијели двије кривичне пријаве. У њима му је на терет стављено да је затворенике српске националности физички злостављао, лишавао права на правично и непристрасно суђење, изнуђивао исказе и наређивао стражарима да их присиљавају и туку док не потпишу унапријед припремљене изјаве. Он је према изјавама затворених Срба радио у Окружном војном суду у Сарајеву, а физички их је злостављао у логору "Виктор Бубањ". У том логору је, према изјавама затвореника, дјеловао и Стрика.

Предсједник Удружења логораша РС Бранислав Дукић, који је био заточен у "Виктор Бубњу", казао је да му је непостојећу кривицу доказивао тужилац Марковић. Смајловићеа је у рату, према тврдњама прогоњених Срба, пресуђивала у суду у Коњицу заједно са Муратбеговићем који је био окружни војни тужилац.

Ратне зеничке судије и тужиоци били су Бегић, Смаилагић и Марушић, који је, према свједочењима зеничких Срба, незаконито хапсио, а од 1994. године им и пресуђивао. Вучинић је службовао у војном суду у Горажду у којем је ликвидирано више од 400 Срба. Он је, између осталог, пресуђивао браћи Делић из овог града. Пет Делића касније је убијено и за њиховим посмртним остацима се још трага.

Породице Срба осуђених у Суду БиХ за ратне злочине затражиле су да се ВСТС изјасни о наводима да су данашње судије и тужиоци у рату прогонили Србе, да против неких од њих постоје и кривичне пријаве и да су били пристрасни у процесима вођеним у Тужилаштву и Суду БиХ. Затражили су и дјеловање институција Српске.

- РС мора предузети конкретне потезе да заустави правно насиље у предметима ратних злочина. Неопходно је формирати правни тим који би омогућио да се у предметима ратних злочина пружи стручна помоћ, а који би уједно и извршио ревизију донесених одлука, јер постоје бројни пропусти. Такође, потребно је да ентитетски судови преузму све предмете ратних злочина из Суда БиХ, јер би на тај начин била постигнута пуно већа објективност и заштита основних права - навели су у писму упућеном Народној скупштини РС.

Предсједница Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Братунац Радојка Филиповић казала је да постоје елементи да ВСТС реагује према судијама и тужиоцима.

- Пракса Суда и Тужилаштва БиХ је показала да нешто у тим институцијама не штима. Један од разлога је и тај што се један закон примјењује за Србе, а други за Бошњаке. ВСТС је цијело вријеме на то ћутао. Показало се да су поједине судије и тужиоци имали сумњиву прошлост. Како су уопште могли доћи у могућност да буду именовани на садашње функције - нагласила је Филиповићева.

Предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија рекао је раније да ће тврдње Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица провјерити дисциплински тужилац и размотрене на сједници ВСТС-а. Судије и тужиоци обухваћени информацијом ступили су у правосудне институције од 2003. до 2007. године.

Пријављене судије Суда БиХ

Даворин Јукић

Шабан Максумић

Мирсад Стрика

Мира Смајловић

Хилмо Вучинић

Реџиб Бегић

Мирза Јусуфовић

Халил Лагумџија

Џемила Беговић

Пријављени тужиоци Тужилаштва БиХ

Џевад Муратбеговић

Ибро Булић

Ремзија Смаилагић

Сеид Марушић

Мирослав Марковић

Сена Узуновић

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.