Глас против отимачине српских светиња

БАЊАЛУКА - Неколико хиљада људи, међу којима су и бројни интелектуалци из Републике Српске, потписали су до сада апел којим захтијевају да “антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса у Црној Гори одмах буде обустављена”.

Потписници апела су реаговали на недавно усвојени спорни Закон о слободи вјероисповијести који је Скупштина Црне Горе усвојила 27. децембра и подигли глас против, како су рекли, насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права Српске православне цркве у Црној Гори.

Међу потписницима су, између осталих, академици Матија Бећковић и Миро Вуксановић, владика црногорско-приморски Амфилохије и владика Јоаникије са свештенством, историчар Милош Ковић, глумац Милош Биковић, књижевници Владимир Кецмановић, Зоран Костић, Ранко Рисојевић, Златко Јурић и професор Милош Ковачевић. Ту су и декан Педагошког факултета у Бијељини Далибор Стевић, декан Медицинског факултета у Фочи Миланко Боровчанин, декан Ликовне академије у Требињу Ђорђе Брујић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић и многи други из академске заједнице Републике Српске.

Међу потписницима овог апела је и предсједник Удружења књижевника Српске Предраг Бјелошевић, који каже да се на овај чин одлучио у нади да ће актуелна власт у Црној Гори одустати од политике која, како је сликовито објаснио, “хода по вици мача”.

- Ово је лудост што се покушава. Као Србин и вјерник, али и као разуман човјек и легалиста, стао сам уз СПЦ, јер страх који они имају дијелим и ја. Црна Гора је наша братска земља и желим вјеровати да ће тамошња власт одустати од неправде која се планира учинити према СПЦ - објаснио је Бјелошевић.

У одбрани српских светиња придружио се Иван Петровић Његош, директни потомак династије Петровића.

Он је рекао да је то учинио због “свог животног и моралног убјеђења да буде достојан потомак својих предака”.

- Као неко ко долази из породице која је дала пет владика, од којих су двојица канонизовани као свеци, мој потпис је нормалан и минималан допринос очувању светиња и гробова својих предака - рекао је он.

Додао је и да га поменути закон неодољиво асоцира на “акт оцеубиства, јер држава која је створена од стране цркве, православне цркве, истовремено покушава да убије ту исту цркву тако што трасира пут отимачини храмова, манастира, цркава и црквене имовине”.

Међу онима који су реаговали је и историчар Предраг Марковић, који сматра да је режим ударио на Цркву због новца и плацева.

- Комунисти и Османлије су уништавали цркве из идеолошких разлога, али, да се због плаца и власти крене у уништавање једне духовне организације, то је ријетко забиљежено у историји - каже Марковић.

Широм Црне Горе, од Подгорице, Берана, Никшића, Пљеваља па до Бара, већ данима се одржавају протести грађана и молебани. Порука актуелним властима је и даље иста: “Не дирајте СПЦ и њене светиње, јер оне нису за тендере и продају.” 

Закон, који је потписао предсједник Мило Ђукановић, требало би да ступи на снагу 5. јануара 2020, само дан прије него што присталице Божићног устанка планирају окупљање на Цетињу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.