Гишњица напада на објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар

Београд - Документациони информациони центар Веритас подсјетио је данас на годишњицу страдања више припадника ЈНА и цивила током напада хрватских снага на војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар септембра 1991., поручивши да за те злочине још нико није осуђен.

Како се наводи у саопштењу 29. септембра 1991, у 7.20 сати ујутру, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске отпочели су општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су до тада 15 дана били под тоталном блокадом.

Пошто је изостала помоћ виших команди ЈНА, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу, пуковник Рајко Ковачевић, наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старешина и њихово постројавање у кругу касарне, након чега су око 19 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из које се више не пружао никакав отпор.

По уласку у касарну, Јуре Шимић (на слици), у својству предсједника Кризног штаба Бјеловара, наредио је да се заробљени војници и старјешине скину до појаса, а потом је из строја извео команданта Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, одвео их педесетак метара даље од строја и у свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу мјеста.

Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

Поред тројице поменутих официра у тој касарни погинула су још шесторица припадника ЈНА (Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејупи Бертоли и Горан Радовановић), а заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размјењени 9. новембра исте године у  Шамцу.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара (Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђордевић), издвојени су и затворени у полицијску станицу, одакле су их, четири дана касне, извела униформисана лица са фантомкама на главама и стрељали их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од мјеста Мало Кореново.

Са њима је био и цивил Саво Ковач из Бјеловара, којег су дан раније ухапсили у његовом стану под оптужбом да је "снајпериста", који је, игром случаја, иако је задобио три прострелне ране, преживио стрељање.

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима ЗНГ, дигао га је у ваздух са 170 тона експлозивних средстава, и том приликом су страдали и он и војник, деветнаестогодишњи Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтио да се преда.

Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, због чега су, послије предаје, из освете, стрељали командира страже на том објекту, старијег водника Ранка Стевановића.

Војно тужилаштво у Београду је 1992. подигло оптужницу против Јуре Шимића и његових сарадника, која му је, преко Вијећа за ратне злочине у Београду, достављена у августу 2011. ради уручења, што је испровоцирало Хрватски сабор да, у октобру 2011., донесе Закон о ништавости одредених правних аката правосудних тијела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србије, који је спријечио даљње поступање по њој.

Иако је председник РХ, већ у децембру исте године, затражио, а Влада РХ, у марту 2012., подржала оцјену уставности овога закона, Уставни суд РХ о томе још није донио одлуку.

Жупанијски суд у Бјеловару је, по захтјеву Жупанијског тужилаштва у Бјеловара, против Јуре Шимића, у новембру 2010., покренуо истрагу "због основане сумње на почињење кривичног дјела ратног злочина против ратних заробљеника".

Истрага је још у току, с тим да је у међувремену пребачена на делегирани Жупанијски суд у Ријеци, а осумњичени је, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе.

За убиство шесторице заробљених резервиста ЈНА и покушаја убиства једног цивила , пред четири различита суда, у десетогодишњем трајању оптужени су пресудом Жупанијског суда у Загребу, из новембра 2011., ослобођени оптужбе "јер дјела за која се терете (измјењеном оптужницом) по закону нису кривична дјела".

На посљедњу пресуду жалба није ни уложена, па је иста постала правоснажна.

У Бјеловару се 29. септембар слави као Дан града и Дан бјеловарских бранитеља, наводи се у саопштењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.