Генерал Миловановић: Караџић командовао војском РС

ХАГ - Бивши начелник Главног штаба ВРС Манојло Миловановић каже да нико није могао да командује том штабу осим Радована Караџића, врховног команданта Оружаних снага.

Он је то изјавио на суђењу Караџићу пред Трибуналом у Хагу.

Караџић, који се брани сам, претходно је сугерисао свједоку оптужбе Миловановићу да је било двојства у командовању ВРС између њега - врховног команданта, и Главног штаба, и да је зато било и међусобних сукоба.

"Не, ми смо остали под вашом личном командом. Ви добро знате да нико није могао командовати ГШ ВРС осим вас", узвратио је Миловановић, који је био и замјеник команданта ВРС Ратка Младића.

Он је рекао да је стратегија ВРС током рата у БиХ била да гдје нема "непријатељског становништва", "нема ни непријатељске војске".

"Стратегија ВРС била је да где нема домицилног становништва - нема ни војске. Једноставно, желели смо чисту ситуацију на одређеном простору", рекао је Миловановић док га је испитивао Караџић.

Он је тим ријечима објаснио због чега је у Директиви број четири - коју је 1993. он сачинио, а Караџић, као врховни командант потписао - наложио Дринском корпусу ВРС да "у Подрињу непријатељу наноси што веће губитке и да га присили да са муслиманским становништвом напусти подручје".

По ријечима свједока, све три војске у рату у БиХ биле су "народне војске", што је значило да "кад нестане народа, војска не може да остане и повлачи се".

Караџићу, ратном предсједнику РС, Трибунал суди по оптужници за прогон муслимана и Хрвата широм БиХ; геноцид у Сребреници и још седам општина у БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95.

Караџић је сугерисао су муслимани "ионако желели да иду", тврдећи да Директива број четири "није имала ефекта на цивиле" што је генерал Миловановић потврдио.

Он је казао и да су муслиманске власти у Сарајеву злоупотребљавале цивилно становништво "за попуњавање простора", не дозвољавајући му да напусти градове.

Миловановић је рекао и да је ВРС на стратешком нивоу била "дефанзивна, одбрамбена војска, а на оперативном и тактичком нивоу офанзивна". Задатак који је пред ВРС ставило политичко руководство, записан и у Уставу, био је, по његовим ријечима, "да одбрани заокружене српске територије и народ од понављања геноцида" из Другог свијетског рата.

Свједок је потврдио и да му је Караџић у прољеће 1993, из Женеве гдје је био на преговорима, телефоном наредио да заустави офанзиву на Сребреницу, којом је спровођена Директива број четири, чему се, такође из Женеве, противио командант ВРС Ратко Младић ријечима: "Нема стајања, улази у Сребреницу".

"Одлучио сам да станемо, не због вашег или Младићевог наређења, него зато што ми је командат Унпрофора Филип Моријом рекао да у Сребреници има 64.000 избеглица... Плашио сам се освете и покоља, а и сопствених губитака", казао је Миловановић.

Он је оптужио генерала Моријона да је затим у оквиру споразума о извлачењу цивила из Сребренице у замјену за пуштање Срба из Тузле, "извукао 12.500 војника из Сребренице, маскираних са нешто цивила", а да српско становништво није изашло из Тузле.

Током испитивања Миловановић је потврдио и да му је 1993-95. Караџић три пута нудио да преузме команду над ВРС, али да је он то одбијао.

Посљедњи пут, у августу 1995, уз образложење: "Која би будала примила војску у широком повлачењу и прихватила да буде командант, па да после буде окривљена за губитак територије?".

Караџић ће унакрсно испитивање Миловановића окончати у понедељак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.