Гдје су границе прватности на Twitterу и YouTubeу?

Снимци обезглављивања новинара и голишаве фотографије глумица покренули су расправу ко треба да контролише садржај – компаније или корисници, и да ли непримерене садржаје треба ширити.

За двије седмице на YouTube-у су објављени снимци бруталног убиства два америчка новинара. Припадници блискоисточне екстремистичке групе Исламска држава извршили су у оба случаја обезглављивање као чин одмазде због ваздушних удара САД на њихове положаје у Ираку. Снимак се брзо раширио преко линка на друштвеним мрежама, а поједини медији нашли су се у дилеми да ли да их објаве, пише Политика.

„Ал Џазира" је, у знак поштовања према новинару Стивену Сотлофу, одбила да објави снимак његове смрти и позвала остале медије да учине исто. „Њујорк тајмс" је, међутим, одлучио да објави фотографију, сматрајући да је важна за причу.

Слично питање намеће се ових дана у вези с хакованим голишавим фотографијама познатих глумица. Медији нашироко извјештавају о скандалу, али не објављују фотографије, поштујући приватност оштећених жена.

Прошлог мјесеца са Twitter се повукла ћерка покојног глумца Робина Вилијамса, јер су јој неки људи преко ове мреже слали непримјерено обрађене очеве фотографије и ружне коментаре. Тај случај, као и хаковање фотографија и објављивање снимака обезглављивања, обновио је дискусију о приватности и грађанским слободама у онлајн свијету. Да ли је интернет Дивљи запад, гдје је у име демократије и слободе говора све дозвољено, или су потребне границе? Многи упиру прстом у велике интернет компаније, које неће да преузму улогу полицајца, већ препуштају корисницима да сами укажу на оне који стално прелазе границу укуса постављајући непримјерен садржај.

Амерички блогер Перез Хилтон направио је каријеру објављујући све и свашта о славним личностима. Подјелио је и голишаве фотографије које је непознати хакер за викенд поставио на једном форуму. А онда је кренуло преиспитивање да ли треба ширити контроверзан садржај. Перез је у понедјељак објавио видео на YouTube у којем изражава кајање, признаје да је научио лекцију и промејнио неке ставове. Придружиле су му се још неке познате личности на Twitterу, апелујући да се ове слике не дијеле и не гледају из поштовања према приватности оштећених.

Борци за право на приватност сматрају да одговорност сносе велике технолошке компаније на којима се објављују овакви садржаји и да они морају да буду активнији у откривању и уклањању свега што је неприкладно. Twitter, YouTube и Реддит имају пасиван став према постављеном садржају и ослањају се на кориснике да сами пријаве споран материјал које администратори послије могу или не морају да скину кад размотре случај, пише „Њујорк тајмс".

„YouTube има јасну политику који су садржаји прихватљиви и уклањамо снимке који крше правила кад их наши корисници пријаве", рекла је представница ове компаније.

„Twitter, YouTube и други можда ће на крају одлучити да буду активнији полицајци у контроли садржаја. Twitter је већ показао неке знаке промјене, али тешко је наћи праву мјеру, јер је ријеч о компанијама које се одувијек хвале како имају демократски приступ слободи говора на интернету. С друге стране, борци за грађанске слободе страхују да би свака промјена угрозила те слободе.

„Правила против говора мржње уклонила би претње силовањем, али би можда био угрожен и политички говор", каже за амерички лист Џилијан Јорк из Фондације „Електронске границе", која се залаже за грађанске слободе на интернету. Њихов став је да корисници треба боље да контролишу мреже, а компаније треба да им олакшају блокирање појединаца који злоупотребљавају ове платформе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.