Галбрајт: Нисмо Туђману дали ни зелено ни црвено свјетло

Први амбасадор САД у Хрватској Питер Галбрајт у тексту за „Јутањи" пише да Туђману није дао зелено свјетло за "Олују", али да га није ни зауставио.

Осим тога, Галбрајт истиче да је праву власт у Книну држао бивши полицајац Милан Мартић који је био „глуп и кукавица".

Према његовим ријечима, политичар Гојко Шушак му је 20. јула 1995. на ручку рекао да Хрватска не смије допустити пад Бихаћа, који су у то вријеме нападали крајински Срби и Војска РС, те да Хрватска жели да крене у војну акцију.

„Знао сам да је став САД о томе било кључно питање за предсједника Туђмана. Сједињене Државе су биле релативно неангажоване током сукоба у време док је Џорџ Буш био предсједник, али су постале знатно активније под предсједником Клинтоном", истиче Галбрајт за „Јутарњи".

Како наводи, успјели су да испреговарају споразум у Вашингтону који је окончао сукобе између Хрвата и Бошњака и између њих створио савез.

„Упркос ембаргу УН, предсједник Клинтон ми је рекао да поручим Туђману да ми нећемо приговарати буду ли друге земље босанским властима слале оружје преко Хрватске. То допремање оружја почело је мијењати односе снага на терену, а као резултат тога генерал босанских Срба Ратко Младић је хтио што прије да ’почисти’ енклаве укључујући Сребреницу и Бихаћ", наводи Галбрајт.

Галбрајт након тога истиче да се консултовао са Вашингтоном и упозорио их да би војна акција могла да значи проширивање рата.

„Иако ми је Шушак рекао да планира да Хрватска отвори пролаз према Бихаћу преко Слуња, знао сам да Хрватска планира вратити целу Крајину. У мојим порукама Вашингтону објаснио сам да ће ово довести до одласка већине Срба, али да би у ’хијерархији од лошег ка горем" било горе да Младић заузме Бихаћ. Он је сам поубијао осам хиљада мушкараца и младића у Сребреници. Ако буде клао људе једнаким интензитетом у Бихаћу, можемо очекивати 40.000 мртвих и бјежање свих осталих. Осим тога, Срби су били ти који су испровоцирали хрватски одговор нападом на Бихаћ", пише бивши амбасадор САД у Хрватској.

Након тога он истиче да га је Туђман сутрадан позвао на Бријоне, где је угостио турског предсједника Сулејмана Демирела и гдје је договорено да се Туђман и Изетбеговић сутрадан састану у Сплиту.

„Послије тога сам одлетио на Бријуне како бих рекао Туђману да цијенимо спремност Хрватске да пролије крв како би заштитила Бихаћ. Није то било зелено свјетло, али сасвим сигурно није било црвено. То је било оно што је Туђман желео да чује. Упозорио сам га да Хрватска мора заштитити мировне снаге УН у Крајини и цивилно становништво. Нажалост, пропустио је учинити ово друго", наводи Галбрајт.

На крају Галбрајт пише да се састао са „премијером" крајинских Срба Миланом Бабићем који је, како наводи, „радије жртвовао становништво Книна него прихватио мировни план који их је могао спасити".

(Б92, Јутрањи.хр)

Галбрајт: Нисмо Туђману дали ни зелено ни црвено свјетло за »Олују«

Први амбасадор САД у Хрватској Питер Галбрајт у тексту за „Јутањи" пише да Туђману није дао зелено свјетло за "Олују", али да га није ни зауставио.

Осим тога, Галбрајт истиче да је праву власт у Книну држао бивши полицајац Милан Мартић који је био „глуп и кукавица".

Према његовим ријечима, политичар Гојко Шушак му је 20. јула 1995. на ручку рекао да Хрватска не смије допустити пад Бихаћа, који су у то вријеме нападали крајински Срби и Војска РС, те да Хрватска жели да крене у војну акцију.

„Знао сам да је став САД о томе било кључно питање за предсједника Туђмана. Сједињене Државе су биле релативно неангажоване током сукоба у време док је Џорџ Буш био предсједник, али су постале знатно активније под предсједником Клинтоном", истиче Галбрајт за „Јутарњи".

Како наводи, успјели су да испреговарају споразум у Вашингтону који је окончао сукобе између Хрвата и Бошњака и између њих створио савез.

„Упркос ембаргу УН, предсједник Клинтон ми је рекао да поручим Туђману да ми нећемо приговарати буду ли друге земље босанским властима слале оружје преко Хрватске. То допремање оружја почело је мијењати односе снага на терену, а као резултат тога генерал босанских Срба Ратко Младић је хтио што прије да ’почисти’ енклаве укључујући Сребреницу и Бихаћ", наводи Галбрајт.

Галбрајт након тога истиче да се консултовао са Вашингтоном и упозорио их да би војна акција могла да значи проширивање рата.

„Иако ми је Шушак рекао да планира да Хрватска отвори пролаз према Бихаћу преко Слуња, знао сам да Хрватска планира вратити целу Крајину. У мојим порукама Вашингтону објаснио сам да ће ово довести до одласка већине Срба, али да би у ’хијерархији од лошег ка горем" било горе да Младић заузме Бихаћ. Он је сам поубијао осам хиљада мушкараца и младића у Сребреници. Ако буде клао људе једнаким интензитетом у Бихаћу, можемо очекивати 40.000 мртвих и бјежање свих осталих. Осим тога, Срби су били ти који су испровоцирали хрватски одговор нападом на Бихаћ", пише бивши амбасадор САД у Хрватској.

Након тога он истиче да га је Туђман сутрадан позвао на Бријоне, где је угостио турског предсједника Сулејмана Демирела и гдје је договорено да се Туђман и Изетбеговић сутрадан састану у Сплиту.

„Послије тога сам одлетио на Бријуне како бих рекао Туђману да цијенимо спремност Хрватске да пролије крв како би заштитила Бихаћ. Није то било зелено свјетло, али сасвим сигурно није било црвено. То је било оно што је Туђман желео да чује. Упозорио сам га да Хрватска мора заштитити мировне снаге УН у Крајини и цивилно становништво. Нажалост, пропустио је учинити ово друго", наводи Галбрајт.

На крају Галбрајт пише да се састао са „премијером" крајинских Срба Миланом Бабићем који је, како наводи, „радије жртвовао становништво Книна него прихватио мировни план који их је могао спасити".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.