Филиповић: У БиХ не постоји темељни народ«

Бањалука - Члан Академије наука БиХ Мухамед Филиповић упозорава да се будућност не може градити тако што ће се Република Српска називати "геноцидном" и истиче да у БиХ не постоји "темељни народ".

"Употреба појма геноцид превише је слободна и од почетка нисам за то да се цијела историја рата посматра из угла претходно дате дефиниције. Ако унапријед све жртве дефинишете као жртве геноцида, онда нисте близу истине", наводи Филиповић у интервјуу Срни.

Он сматра да се на том термину инсистира и зато што је међународна заједница пристала на то, "јер јој је било лакше да проблем са којим се суочила рјешава на тај начин да једнима призна право да буду жртве геноцида, а другима призна право да праве себи републику".

Филиповић истиче да темељни народ, као историјски,  правни и државни појам - не постоји:

"БиХ почива на становништву,  које је одувијек етнички и вјерски  шарено и не бих се никада сложио да се прави такве диференције".

Он појашњава да се може говорити о народу који је најбројнији, који је евентуално економски  најразвијенији, односно да се могу испитивати и дефинисати оне особине које се могу чињенично регистровати и доказивати, али да "темељном народу" нема мјеста у том контексту.

Филиповић наводи да сваки језик има националну одредницу и сматра да не може бити спорења око тога како ће неко звати свој језик.

"Привилегија сваког народа је да језик који говори назива именом који он мисли да је најадекватније. Не можемо једни другима вјечно условљавати идентитете, политичке намјере. Морамо доћи до тачке када ћемо толерисати различитости, а не оптуживати се за разлике", сматра Филиповић. 

Он оцјењује  да су "вањски душебрижници" јако утицали на рат у БиХ,  да су га и произвели, односно  да су га могли  спријечити, али им то није било у интересу.

Филиповић подсјећа да је био протогониста проналаска рационалног рјешења како би БиХ остала унутар Југославије, тако да јој буде гарантован територијални и уставноправни интегритет, те да је на одбијење те идеје највише утицаја имао хрватски предсједник Фрањо Туђман,  коме то није било у интересу.

Он оцјењује да је Туђман водио  активну антисрпску кампању, у оквиру које је донио устав којим је Србе у Хрватској лишио статуса конститутивног народа.

"Сада нам хрватски политичари пробише главу са жконститутивним народомж. Хрвата у БиХ је било мање него Срба у Хрватској. Хрвати у БиХ никада нису имали облик територијалне, нити било какве друге аутономије нити државноправног статуса, а  Срби су у Хрватској имали аутономију, али су их свели на националну мањину", наглашава Филиповић. 

Професор Филиповић нема повјерења ни у СДП, ни у СДА, ни у хрватске странке за које вјерује да су још увијек само филијала ХДЗ-а, којег сада води Томислав Карамарко, "носилац крајње десне националнистичке политике, врло блиске усташтву".

Филиповић сматра да се Бошњаци требају ослободити илузије да су водили добру, исправну политику, не само у односу на свој народ, него и у односу на друге.

У недавно објављеној  дјелу "Крај бошњачких илузија", Филиповић наводи да је централно питање да Бошњаци - морају признати да су изгубили због погрешне политике.

"То је апсолутно погрешка Изетбеговићеве политике. Његова политика је била некомпетентна, погрешна и она је потенцирала елементе супростављања и сепарације", тврди  Филиповић.

Филиповић сматра да БиХ има будућност, али да се мора ријешити свих илузија.

"Као што Бошњаци морају да се ријеше својих илузија и да се освијесте, тако то морају учинити и Срби и Хрвати и да пођемо од чињенице да нас међународни концепт подразумјева као једину земљу", наводи он.

Академик Филиповић сматра да Србија не треба да одустане од Косова те да "нико нема право да прави државу  на територији друге међународно признате државе".

"Увијек сам говорио - немамо право да признајемо Косово.  Дали су себи за право да направе државу на територији међународно признате државе, а то је  једнако  агресији на ту државу", сматра он.

Филиповић истиче да БиХ не треба нови Дејтон, већ да "мора настати нова политичка снага и политичка оријентација која ће се базирати на међусобном разумијевању и консензусу свих".

"Коначно треба да сједнемо и да без импута из вана разговарамо као људи који су највише заинтересовани да се овдје среде ствари. Све ово су импровизације и само се чека кад ће нека нова Украјина, нека нова Либија...", закључио је академик Филиповић у интервјуу Срни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.