Европски пут БиХ: Преговарача ће бирати нова власт?

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА – Процес оснивања канцеларије главног преговарача БиХ са ЕУ неће бити помјерен са мртве тачке ни након одлуке Уставног суда БиХ, сматрају саговорници "Гласа Српске" упућени у ову тему.

• Процес оснивања канцеларије главног преговарача БиХ за ЕУ остаје блокиран, и након одлуке Уставног суда БиХ који је утврдио да Представнички дом не може сам доносити ту одлуку. 
• Главни преговарач треба да предводи тим за приступне преговоре, али избор кандидата је политички спор између странака СНСД, ХДЗ, СДС и опозиције из ФБиХ. 
• Уставни суд је наложио Парламентарној скупштини да у року од шест мјесеци успостави процедуру именовања, што се тешко може реализовати до избора. 
• БиХ је кандидат за чланство у ЕУ од децембра 2022, али датум отварања преговора још није утврђен јер се чека усвајање кључних закона. 
• За поређење, Србија, Хрватска и Црна Гора имају успостављене структуре за водеће преговараче и тимове за приступне преговоре.

Избор главног преговарача и замјеника је у такозваном европском пакету обавеза које би БиХ требало да испуни с циљем отварања преговора са ЕУ на путу ка пуноправном чланству које је и даље главни спољнополитички циљ о којем су, званично, сагласни сви у БиХ. 

Зашто БиХ нема преговарача

Главни преговарач је, наиме, особа која треба да предводи читав тим људи и обично се, што се може видјети и примјера у региону, оснива унутар влада, а одлука о томе ко треба да буде именован на ту позицију и предводи процес приступних преговора са ЕУ, преко ноћи је прерасло у политички проблем.

СНСД и ХДЗ су става да то треба да уради Савјет министара, али након што то није прошло у неколико наврата, у причу се укључио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ те је 30. октобра 2025, гласовима посланика странака са сједиштем у ФБиХ и опозиционим блоком из Српске у којем су СДС, ПДП и Листа за правду и ред, које су створиле већину у Представничком дому, усвојена Одлука о формирању канцеларије главног преговарача, у којој су уз главног преговарача и два замјеника.

Међутим, све је стало на томе јер нису успјели да дођу до имена кандидата, а причу је зачинио СНСД, односно Клуб СНСД-а у Народној скупштини Српске који је лани у новембру од Уставног суда БиХ, који и даље ради без српских судија, затражио оцјену усклађености одлуке Представничког дома. 

Судије су у петак, одлучујући о захтјеву 31 посланика из Народне скупштине, закључиле да оспорена одлука није у складу са Устава БиХ, јер одлука није потврђена и у Дому народа те је наложено Парламентарној скупштини да у року од шест мјесеци нормира процедуру оснивања канцеларије. 

Шеф посланичког Клуба СДС-ПДП-Листа за правду и ред у Представничком дому Мира Пекић за "Глас" је казала да се ништа неће промијенити ни након одлуке Уставног суда БиХ. 

- Ријеч је одлукама крњег Уставног суда БиХ у којем нема српских судија. Увијек је упитник иза таквих одлука. И да је тај суд другачије одлучио, знамо добро шта би рекли они који су поднијели апелацију - казала је Пекићева. 

Сматра да ће тешко ишта бити ријешено до избора, шта год да је рекао суд. 

- Да је било сагласности и размишљања то питање смо могли ријешити. У позицији смо, нажалост, каквој јесмо. О томе ће одлучивати нека нова власт - закључила је. 

Замјеник предсједавајућег Заједничке комисије за европске интеграције у Парламентарној скупштини БиХ Мирослав Вујичић (СНСД) истакао је да чак и "половни Уставни суд БиХ понекад донесе исправну одлуку". 

- Указивали смо да не може пола парламента о томе одлучивати. За тим је посегла опозиција у великој жељи да избаци СНСД из власти. 

Низ погрешних потеза

Направили су низ погрешних потеза који су резултирали одлуком Уставног суда - казао је "Гласу" Вујичић и додао да одлуку о треба донијети Савјет министара. 

Нагласио је да Парламентарна скупштина може да изабере преговарача само ако ће он бити из СНСД-а. 

- Вјероватно ће наши политички противници гурати некога свога. Они су и овим потезом до сада показали да су против европског пута БиХ -  казао је Вујичић који сумња да ће ишта бити урађено у року од шест мјесеци. 

Посланик СДП-а Саша Магазиновић навео је да се пресуде Уставног суда не коментаришу него спроводе. 

- Уставни суд је рекао да га не може изабрати један дом Парламентарне скупштине БиХ те дао налог парламенту да у року од шест мјесеци пропише процедуру именовања јер она не постоји. То значи да нико није био у праву око процедуре - ни они који су тврдили да је то надлежност Предсједништва, ни они који су тврдили да је то надлежност Савјета министара, а ни они који су сматрали да то треба учинити Представнички дом - казао је Магазиновић.

БиХ је земља кандидат од децембра 2022, а Европски савјет је 2024. у марту донио одлуку о отварању приступних преговора, али још није утврђен датум јер се чека да домаће власти усвоје, осим избора главног преговарача, законе о Високом судском и тужилачком савјету (ВСТС) и Суду БиХ.

Неколико приједлога закона је већ у процедури, али због компликованих односа у Парламентарној скупштини БиХ, још нису усвојени.

Пракса у региону

У Србији, како постоји Министарство европских интеграција од 2017, мјесто главног преговарача преузима особа која је именована за министра, док таква ситуација није у Црној Гори иако постоји тај ресор у Влади.

У Хрватској, која је 2013. године приступила ЕУ, је основана Радна група за преговоре још 2005, а у тиму је било 900 људи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.