Европа више никад неће бити она стара

БРИСЕЛ - Земље које су се надале да ће моћи слиједити контроверзну праксу Италије о слању миграната, тражилаца азила у новоизграђене прихватне центре, који се налазе ван Европске уније, доживјеле су велики ударац.

Европски суд правде пресудио је да, иако Италија и даље може користити центре које води у албанским градовима Схенгјин и Гјадер, мора се пажљивије размотрити ко се тамо може послати како би се обезбиједило да тражиоци азила не буду враћени у опасне ситуације у својим матичним земљама.

Суд је појаснио да се нека земља поријекла може сматрати "безбједном" само ако је била "предмет дјелотворног судског надзора" те да земља мора бити доказано сигурна за цијело своје становништво, укључујући рањиве или маргинализоване групе.

МОДЕЛ ПРОПАСТИ

Пресуда Европског суда правде, иначе, темељи се на случају двојице тражилаца азила из Бангладеша који су били притворени у Албанији и тврдили су да би повратак у Бангладеш био несигуран.

Оваква одлука долази у тренутку када су бројне европске земље изразиле интересовање за развијање властитих депортационих шема сличних италијанско-албанској. Иако је то партнерство, односно вишемилионска инвестиција у центре за притвор и "повратне центре" у земљи која није чланица ЕУ, од стране неких земаља виђено као потенцијални модел успјеха, недавно истраживање Универзитета у Барију показало је да је италијанска шема до сада коштала земљу више од 74,2 милиона евра. У студији се ова шема описује као "најскупљи, најнехуманији и најбескориснији инструмент у историји италијанских миграционих политика".

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони критиковала је ову одлуку суда називајући је кратковидом, рекавши да она "слаби политике за борбу против масовне илегалне имиграције и заштиту националних граница". Према оцјенама појединих аналитичара, најновија пресуда Европског суда правде требало би да утиче на нове прописе Европске уније о азилу, који би требало да ступе на снагу у јуну наредне године, а којима ће се државама чланицама ове заједнице омогућити да креирају властите листе "безбједних" земаља како би убрзале и пребациле дио процеса азила ван својих граница. Интересантно, као једна од "безбједних" означено је и такозвано Косово.

Остаје да се види да ли ће тако бити и у пракси, поготово у Великој Британији, али и Њемачкој, које су планирале да након што склопе "пословне аранжмане", и на просторима западнобалканских држава отворе такозване прихватне оф-шор центре за пријем непожељних миграната, односно својеврсне "паркинге". Почетком прошлог мјесеца НСРС усвојила је Декларацију о одбацивању оваквих и сличних иницијатива и планова о успостављању центара за мигранте на територији БиХ, а поготово не на просторима Српске. Једино је тако нешто до сада прихватило самопроглашено Косово.

ЕФЕКАТ БУМЕРАНГА

Декан Факултета за безбједност и заштиту Слободан Жупљанин сматра да ова одлука суда ипак неће спријечити поједине европске земље у њиховим наумима да се ријеше непожељних миграната, а што подразумијева и склапање пословних аранжмана са појединим државама, што би пратиле и разне уцјене и политички притисци, да се на њиховим просторима изграде прихватни центри за мигранте који у њиховим земљама буду проглашени као опасни или неподобни. Како каже, те исте земље и до сада су небројено пута показале да их не интересују међународно право и пресуде судова, те да се према њима, у зависности од ситуације, селективно понашају.

- Када државе попут Њемачке или, рецимо, Велике Британије нешто замисле и пројектују, оне од тога не одустају тако олако. Вјерујем да ће наставити са спровођењем својих планова па и да на просторима Балкана изграде те прихватне кампове. Они ове наше просторе доживљавају као некакве на којима живи нека нижа раса, којој се могу наметнути и овакве одлуке, при томе не бринући шта би то могло значити за њихову будућност. У Европској унији одавно више не станује демократија и међународно право. Све ово води нестанку ове заједнице - сматра Жупљанин.

Наводи и да данас можемо из прве руке видјети докле их је довела њихова досадашња политика. Некада су објеручке прихватали мигранте, желећи да поправе демографску слику, али и да добију јефтину радну снагу, а сада им се то попут бумеранга враћа.

- Европа више никада неће бити она стара. Нестаје та цивилизација, култура, обичаји и начин живота, све што их је некада красило и чиме су се могли поносити. Од свега тога неће остати ништа. И они постају свјесни тог проблема, те их желе умањити, односно извести и у друге државе. Република Српска неће бити дио те геополитичке игре - истакао је Жупљанин. 

ТАКСИ ЧАМЦИ

Иначе, према подацима Фронтекса, тренутно је најпрометнија централномедитеранска рута те на њу отпада 39 одсто свих нелегалних миграција. С друге стране, највећи пад има такозвана западнобалканска. То је коридор који су до сада користили мигранти - да преко Турске и Грчке, а онда и простора бивше Југославије, стигну до неке од европских земаља. Она је  доживјела пад од 53 одсто.

Из Фронтекса поручују да се иза ових бројева и процената крију трагичне људске приче, јер многи мигранти предузимају опасна путовања морем у претрпаним, неисправним бродовима ризикујући своје животе да би прешли море. Тренутно је најкритичније у Великој Британији.

Више од  33.000 миграната покушало је да уђе у ову државу у првих шест мјесеци 2025. године. То је углавном било због повољних временских услова, али и својеврсне иновације - увођења "такси чамаца" од стране сналажљивих кријумчара. Како су саопштиле надлежне службе које се баве питањем миграција, ово је иначе  најбржи темпо долазака од почетка евиденције 2018. године.  Најчешће се радило o држављанима Авганистана, Ирана, Сирије, Еритреје и Судана.

Према подацима Фронтекса, мигранти често плаћају бандама кријумчара и по неколико хиљада евра, а сума иде и преко десет, да би добили комплетну услугу -  од превоза и лажних докумената па до савјета о коришћењу система азила. Једна од кључних услуга које пружају јесу морски прелази, углавном на трошним и неисправним пловилима. У првих шест мјесеци ове године најмање 760 миграната је изгубило живот на мору.

МАЧ СА ДВИЈЕ ОШТРИЦЕ

Број становника ЕУ током ове године достигао је рекорд од 450 милиона, али не због раста наталитета - већ је то резултат повећаних миграција. Само током прошле године ова заједница постала је многољуднија за нових милион становника иако је био негативни природни прираштај - број умрлих износио је 4,82 милиона, док је рођено свега 3,56 милиона беба. Иако је план појединих европских држава да старење становништва и мањак радне снаге надомјесте "увозом" миграната као што је то урадила Њемачка у вријеме мандата канцеларке Ангеле Меркел, таква тактика се показала као погрешна, јер је она измијенила демографску слику Европе и повећала стопу криминалитета.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.