Европа у ћорсокаку

БАЊАЛУКА -Пријетње да ће увести трговинске тарифе дио су тактике новог америчког предсједника Доналда Трампа да политиком такозваног економског национализма Америку учини поново јаком, а у фокус стављајући енергетски сектор и ауто-индустрију.

Сматрају ово стручњаци, наводећи да је Трампова намјера да кроз ову глобалну игру повећа пореске приходе и колико-толико смањи огромни фискални дефицит САД.

Да се ради о стратешкој игри, како кажу, може се видјети инакон што је нова администрација у Бијелој кући  замрзнула своју првобитну одлуку - указ о увођењу трговинских тарифа на робу из Мексика и Канаде. Ово се позитивно одразило на Волстрит, на којем су берзански индекси порасли, јер улагачи сматрају да ће САД дипломатским средствима ријешити сва спорна питања са својим комшијама.Према њиховим оцјенама,Трамп је у маниру вјештог покер играча, глобално познатог и утицајног, игру отворио највећим улогом - тарифама, испипавајући пулс својих стратешких противника, при том свјестан да би у неком отвореном трговинском рату и Америка имала значајне губитке.

Тај став дијели и истраживач за међународне односе у Центру за друштвено-политичка истраживања Републике Српске Невен Ђенадија, наводећи да никако из вида не треба изгубити да је предсједникТрамп прије свега бизнисмен, трговац који је на челу најмоћније државе на свијету.

- Схватио је гдје је гријешио током свог првог мандата. Имао је времена да се припреми, те схвати како функционишу односи у свијету. Сада је заиграо једну покер партију са трговачким тарифама, покушавајући одмах на прву изблефирати своје противнике високим улогом. То  му је, како ствари стоје, успјело у случају Мексика, али и Канаде - каже Ђенадија додајући да ће Кина бити далеко тврђи орах за блефирање.

КОНТРА И РЕКОНТРА

ИКина се, наиме, још једном нашла на отвореном удару спољне политике Америке, а Трамп је поручио да су и земље Европске уније наредна мета. Бијела кућа увела је тарифе од 10 одсто на сву кинеску робу. Из Пекинга су одговорили контрамјерама, а међу њима су и оне које подразумијевају проширење контроле извоза кључних минерала важних у војној индустрији, уз поруку да је ова земљаи поред свега спремна да сва спорна питања ријеши дипломатијом.Из Брисела,међутим,поручују да су спремни на сваки евентуални трговински рат са Америком, што подразумијева и противмјере које бибиле усмјерене против великих технолошких компанија из Силицијумске долине. Уколико до овога дође, овим потезом би Брисел први пут искористио свој "базука" алат.

Ради се о такозваноминструменту против принуде (АЦИ), који је назван "базука" од стране неких европских званичника када је ступио на снагу 2023.

Он омогућава Унији да уведе низ мјера одмазде, од укидања заштите права интелектуалне својине до блокирања директних страних инвестиција и ограничавања приступатржишту за банкарске и осигуравајуће фирме.Унутар ове уније, међутим,очигледно постоји и страх, али и спремност да се смањи досадашњи огромни трговински дефицит који је Америка имала са појединим чланицама Европске уније, а који је 2023. годинесумарно гледајући износио више од 155 милијарди долара.

СПУШТАЊЕ ГАРДА

Према ријечима италијанског министра спољних послова Антонија Тајанија, ако Европа жели да избјегне овај трговински рат, мора да купује више од Америке и повећа буџете за одбрану. Да би одобровољила Трампа, Европска комисија је прије неколико дана предложила нову рунду санкција против Русије. Приједлог, између осталог, подразумијева и лов на руску флоту у сјенци - мрежу танкера и бродова које Москва користи да избјегне санкције Запада. У том контексту потребно је посматрати и одлуку појединих европских земаља да у потпуности прекину куповинуруског течног гаса.На овај начин Брисел очигледно желида пошаље поруку да су европске земље спремнеда у већим количинама купују амерички течни гас, који је далеко скупљи од руског. Није се стало на томе. Све чешће се могу чути и поруке европских и бриселских званичника да Европа мора да преузме већуодговорност за сопствену одбрану.

Према оцјенама аналитичара, то је оно што Трампжелида чује. Пријетњама трговинским ратом намјерава дапоправи суфицит у међународној размјени, а прије свега енергентима, те је бацио све карте на јачање извоза. Првог дана по доласку у Бијелу кућу наредиоје покретање лиценцирања терминала за течни природни гас, чиме би био окончан мораторијум из Бајденове ере.

План је да будеудвостручен извоз енергената, а што би према процјенама појединих економиста америчкој економији у наредних пет година донијело чак 1.300 милијарди долара. Према мишљењу појединих економиста, да би одобровољио Трампа, Брисел би евентуално могао донијети одлуку да смањи и царине на увоз америчких аутомобила, јер поред енергетског сектора, нова админстрацијапо сваку цијену желида покренепосрнулу ауто-индустрију у САД, а која је некада била понос ове државе.

ИЗ ЈЕДНОГ У  ДРУГИ ПРОБЛЕМ

Интересантно је да се све ово дешава у вријеме када се земље Европске уније муче са новим растом инфлације, али и падом привредних активностизбог превисоких цијена енергената, те све мањим бројем инвестиција. Цијене гаса достигле су највиши ниво у протеклих 12 мјесеци.У тешком положајује читава европска привреда, а поготово ауто-индустрија.Њемачки "Фолксваген" је вјероватно у најгорем положају. Велики проблем представља и велики технолошки јаз који су Кина и САД направиле у односу на Европу.

Када је у питању инфлација, она је према посљедњим подацима у вишемјесечномрасту у четири највеће европске привреде: Њемачкој, Француској, Шпанији и Италији. Оно што додатно забрињава јесте саопштење из Европске централне банке (ЕЦБ) из које су поручили да због виших цијена енергената и глобалних трговинских тензија вјероватно нема смисла размишљати о евентуалном новом смањивању каматних стопа, чије корекције су биле планиране у марту ове године. Такође, у случају већег трговинског рата између САД и Кине, највећи колатерал тог сукоба била би управо Европа. То би натјерало Пекинг да пронађе друга тржишта и преплави их производима који су далеко јефтинији.

Никако не треба заборавити поменути и да већ неколико година траје процес сељења капитала и производних капацитета из Европе у САД и Азију, а што би неки нови трговински рат само убрзао. Који год сценарио да се деси, било да се уведу тарифе и крене у отворени трговински рат или да Брисел пристане на Трампову игру, Европа ће се суочити са низом егзистенцијалних проблема. Професор Економског факултета из Београда Љубодраг Савић сматра да је Европа упала у економску кризу још 2009. године од које се још није опоравила. Мишљења је да је ова заједница жртва европских амбиција и погрешне политике. Истиче да је некадашњи однос снага у свијету погодовао Европи, али и да је глобализација у међувремену промијенила своје лице. Када је у питању даља судбина Европе, каже да није нимало оптимиста, јер невјерује да она може лако да ријеши нагомилане проблеме, али да ће се они, нажалост, поново прелити и на већину земаља у региону.  

Слично мишљење дијели и Ђенадија поручујући да ће, иако по оној народној пословици: "Ни лук јели, а ни мирисали", бити колатерал свих ових глобалних превирања  која пријете да Европску унију додатно економски уназаде.  

Цијена ратовања

Према истраживањима која су рађена, царине на увоз из Канаде, Мексика, али и Кине могле би смањити амерички извоз за чак 20 одсто ако поменуте државе узврате контрамјерама. С друге стране, канадски извоз би пао за 28, а извоз из Мексика за 35 одсто, док би Кина с падом извоза од свега 3,8 била најмање погођена земља међу таргетираним пошто је у могућности да преусмјери своју робу на друга тржишта.

Војни маневри

Предсједник САД Доналд Трампсаопштио је какожелида повуче 20.000 америчких војника из Европе. Позивајући се на неименоване дипломатске изворе, агенција АНСА објавила је да Вашингтон жели да европске земље дају финансијски допринос за америчке војнике који остану и да тај трошак више неће искључиво плаћати амерички порески обвезници. Ова прича неодољиво подсјећа на ону из Јапана, који је након пријетњи Вашингтона да ће повући своје војнике пристао да сноси све трошкове боравка америчких војника у Земљи излазећег сунца, а који су на годишњем нивоу износили око двије милијарде долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.