Европа тражи већу контролу новца у партијама

Сарајево - Група држава за борбу против корупције Савјета Европе (ГРЕКО) поново је упозорила надлежне институције у БиХ да морају да обезбиједе транспарентније финансирање политичких странака на чије рачуне новац стиже са неколико адреса.

Савјет министара БиХ у техничком мандату усвојио је крајем јануара информацију о усвајању Другог извјештаја о усклађености БиХ са препорукама Групе држава за борбу против корупције Савјета Европе (ГРЕКО) у новом кругу евалуације у којем су подсјетили да БиХ још није у потпуности спровела у дјело све препоруке које су прослијеђене.

БиХ је средином 2017. године поправила просјек у очима надлежних у ГРЕКО када је закључено да степен усклађености БиХ са препорукама које су им дате више није “глобално незадовољавајући”, а у извјештају који је усвојен крајем прошле године у Стразбуру пише да су домаће власти, од посљедње оцјене, постигле веома мали напредак јер је само једна препорука дјелимично спроведена.

- Од 22 препоруке само десет је спроведено на задовољавајући начин. Осам препорука је дјелимично спроведено, а четири нису спроведене - наведено је у извјештају.

Све препоруке нису испуњене у дијелу који се односи на транспарентност у финансирању политичких партија. Из ГРЕКО су поручили да је поражавајућа чињеница да још није дошло до напретка.

- Много тога је потребно урадити у овом дијелу, а између осталог потребно је усклађивање веома сложеног правног оквира, промовисање коришћења банкарског система за давање доприноса политичким партијама и повећање финансијских и кадровских ресурса додијељених Централној изборној комисији БиХ за надзор финансирања политичких странака - наведено је у извјештају.

Посљедње измјене и допуне Закона о финансирању политичких странака у БиХ су усвојене крајем 2016. године, а приједлог је сачинила Интерресорна радна група за израду измјена изборног законодавства.

У процедуру су га упутили тадашњи посланици Борјана Кришто (ХДЗ БиХ), Хазим Ранчић (СДА) и Лазар Продановић (СНСД). Продановић, који је именован за делегата у Дому народа Парламента БиХ, каже да је рјешење које је тренутно на снази плод максимално могућег на основу препорука из те европске организације.

- Ако буде дошла иницијатива за нове измјене, биће сигурно размотрена те ће се видјети који су приједлози основани, а који не. Финансирање странака би требало учинити доступно грађанима на начин да се не поставља сумња у могуће коруптивне радње када је у питању трошење, прије свега, јавног новца или донација те санкционисати све што није у складу са законом да би дошли до европских стандарда - рекао је Продановић који сматра да посебну пажњу треба посветити донацијама.

Стотине милиона на рачунима

На рачуне политичких партија у БиХ сливају се, према подацима које објављује Централна изборна комисија, стотине милиона марака.

Од 2004. до данас, само из буџета са различитих нивоа власти, странке су добиле више од 200 милиона марака, а годишња сума износи у просјеку око 17 милиона. Аналитичари су често упозоравали на то да, имајући у виду економско стање у БиХ, странке добијају превише новца, али и да партије, осим буџетског новца, имају и многе друге изворе финансирања, као што су чланарине, прилози правних и физичких лица, приходи од имовине и поклони.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.