Европа суочена са болним мамурлуком

БАЊАЛУКА - Западноевропске земље, али и државе у региону, међу којима је и БиХ, осјетиће велике негативне економске посљедице уколико нови амерички предсједник Доналд Трамп испуни своја обећања да након Мексика, Канаде и Кине, уведе царине, односно тарифе и на производе из Европске уније.

Сматрају ово саговорници "Гласа Српске", након што је из Бијеле куће још једном поручено да ће ускоро бити уведене трговинске тарифе и на робу која се увози из земаља Европске уније.

Уколико до тога дође мишљења су да ће оне највише погодити хемијски и фармацеутски сектор, али и ауто-индустрију, три привредне гране које већ грцају у великим проблемима због високих цијена енергената и губитка конкурентности на глобалном тржишту.

СПОЈЕНЕ ПОСУДЕ

Професор Економског факултета из Београда Љубодраг Савић појашњава да је Европа упала у економску кризу још 2009. године од које се до дан-данас није опоравила. Истиче и да је Европска унија жртва европских амбиција и погрешне политике у смислу одрицања нечега што је деценијама била тајна њеног успјеха, а то су јефтини енергенти, поготово они руски.

Као другу битну ставку наводи глобализацију - која је у претходном периоду највише погодовала Европи, јер јој је омогућавала доминантан глобални положај. Наводи да је глобализација у међувремену промијенила лице те додаје да Трамп увођењем царина на европску робу жели да умањи конкурентност европске привреде.

- Нисам оптимиста када је у питању будућност Европе. Не верујем да она може лако да реши ове проблеме, који ће се несумњиво поново прелити и на наше просторе, јер сваки трговински рат и смањење размене, али и ново повећање инфлације утиче и на Балкан - сматра Савић. 

Слично мишљење има и економиста Милош Грујић. Према његовим ријечима, у случају увођења тарифа од стране САД Европској унији највише ће бити погођена њемачка ауто-индустрија, али и хемијска и фармацеутска.

- С обзиром да је Њемачка највећи спољнотрговински партнер БиХ, то ће онда негативно утицати на нашу домаћу привреду. Сваки проблем код њих, а што смо до сада већ могли видјети, одразиће се и на нас. Све ово представља додатни проблем, јер је прерађивачка индустрија Њемачке већ у великим проблемима. Никако не би требало заборавити поменути да веома много људи са  ових простора ради тамо. Они су већ мјесецима у страху од могућих отказа, а које би могло бити поново актуелизовано уколико Трамп уведе поменуте трговинске тарифе - каже Грујић.

ПОГРЕШНА СТРАТЕГИЈА

Указује да додатни проблем за Европску унију представља и то што унутар ове заједнице земље чланице не говоре једним гласом, али и то што питање енергената и даље остаје једна од највећих рак-рана европске привреде. Када се, како каже, подвуче црта еврозона ће се у наредном периоду наћи у незавидном положају, а што ће онда утицати и на све европске планове опоравка уздрмане привреде.

- Све што је Европска централна банка радила у претходном периоду, када је у питању борба против инфлације, тарифе би могле обесмислити. Сигурно ће доћи до нових и непредвиђених негативних кретања и на тржишту енергената, али и оним финансијским. Ту прије свега мислим да би вриједност евра могла додатно пасти у односу на долар - наводи Грујић.

Економиста Игор Гавран мишљења је да се Европска унија нашла у овој позицији својом кривицом, јер се, као прво напрасно одрекла јефтиних руских енергената, а онда и огромних тржишта за пласман робе и услуга, као што су руско, али и кинеско.

Додаје да је у сличној позицији и БиХ, која ће у случају увођења америчких тарифа ЕУ индиректно осјетити посљедице овог новог трговинског рата.

- Као и у случају већине земаља чланица ЕУ, а ту прије свега мислим на Њемачку, и ми смо добар дио своје спољнотрговинске размјене оријентисали на пар тржишта, земаља, које су нам постале стратешки партнери. Све ово што се дешава, не само данас, већ и посљедњих неколико година показало нам је колико је то било стратешки глупо. Ништа добро не би требало очекивати ни у наредном периоду. Индустријски и прерађивачки сектор у БиХ наћи ће се на овом удару, поготово онај дио који је извозно оријентисан - истакао је Гавран. 

УДАР НА БДП

И прије него што ће бити изабран за новог предсједника Доналд Трамп је због јачања америчке економије остатку свијета запријетио увођењем трговинских тарифа. Након што је ступио на дужност у Бијелу кућу, показао је да се не шали и да не пуца из празне пушке, уводећи царине Мексику, Канади и Кини. Како је поручио, следеће на овом списку су и земље ЕУ.

САД иначе имају огроман трговински дефицит са Европском унијом, што значи да више увозе из европских земаља него што им продају. Предсједник Трамп увођењем тарифа то жели промијенити, јер је само током прошле године овај дефицит износио чак 213 милијарди долара. Подаци Европске комисије показују да је ЕУ извезла 502,3 милијарде евра робе у Америку.

Уколико нови амерички предсједник остане досљедан у својим пријетњама и намјерама, трговинске тарифе од десет одсто би према оцјенама економиста и финансијских стручњака коштале земље Европске уније око 260 милијарди евра, односно европски БДП еродирао би за драматичних 1,5 одсто. Ово би водило ка даљем слабљењу евра, али и већим ризицима од дубоке рецесије, а што би онда срушило и све досадашње планове о економском опоравку ове заједнице.

Њемачка је у Европи најугроженија, јер има највећи трговински суфицит са САД.  Компаније из ове државе су само током прошле године у Америку извезле робе у вриједности од 157,9 милијарди евра, док је увоз износио 94,7 милијарди. У случају увођења тарифа од десет одсто, њемачки извоз могао би да падне за око 15 одсто, упозорава се у једном од извјештаја Института за економска истраживања ИФО из Минхена. Како се у њему истиче, у том случају би извоз ауто-индустрије пао за 32 одсто, а извоз фармацеутских производа за 35 одсто. У том сценарију би цјелокупан њемачки извоз могао да падне за око два одсто, што одговара смањењу за приближно 35 милијарди евра на годишњем нивоу.

Трампова порука да је Европа наредна мета изазвала је већ пад вриједности акција европских аутомобила за око 3,5 одсто. У случају увођења тарифа оне би нанијеле значајан ударац овом сектору у ком је тренутно запослено око 13,8 милиона радника.

ИРСКА

У топ пет најугроженијих европских земаља је и Ирска, која је током прошле године на америчко тржиште извезла робу вриједну 54 милијарде евра, од чега се 36 односи на фармацеутске производе и хемикалије. Званични амерички подаци откривају да само Кина, Мексико и Вијетнам имају већи трговински суфицит са САД.

СТАРЕ ТЕНЗИЈЕ

Ово иначе није први случај трговинских тензија између САД и Европске уније под Трамповом администрацијом. Током свог првог мандата 2018. године САД су увеле царину од 25 одсто на челик и 10 одсто на увоз алуминијума. Као одговор Брисел је увео узвратне царине на америчке производе као што су бурбон виски и мотоцикли.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.