Европа прогледала, хоће ли Бошњаци?

БАЊАЛУКА - Порука високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност Каје Калас да би међународни интервенционизам могао да буде постепено укинут ако домаћи лидери покажу да могу сами доносити одлуке упућује на то да је Европа, под условом да су то искрене ријечи, изгледа увидјела размјере хаоса који је направио Кристијан Шмит у БиХ, али прогледати морају и бошњачки политички представници.

Тај став изнијели су јуче представници Републике Српске наглашавајући да Српска одавно тражи да се унутрашњим дијалогом рјешавају проблеми у БиХ, а не да се у све и данас, 30 година послије Дејтонског споразума, у њене надлежности мијешају странци. Посебно се истиче дјеловање Шмита који је у фотељи високог представника, а којег Српска не признаје јер приликом именовања није испоштована процедура у Савјету безбједности УН као у ранијим случајевима.

Каласова, која је прије неколико дана боравила у БиХ, је, с друге стране, током конференције након састанка шефова дипломатија чланица Европске уније у понедјељак увече у Луксембургу рекла је да је БиХ у уставној кризи, али и да је, када је тамо била, видјела да су о проширењу сви сагласни.

Она је рекла и да "политички лидери морају да превазилазе подјеле, не да их продубљују" као и да је "било какав покушај разбијања БиХ неприхватљив".

Спољни члан Одбора за европске интеграције и регионалну сарадњу Народне скупштине Републике Српске Милан Зечевић је за "Глас" подсјетио да један од 14 приоритета које је Европска комисија истакла 2019. године налаже одлазак страних судија из Уставног суда, као што и ОХР има задатак да изврши реформу јавне управе. То је, како каже, контрадикторно само по себи, јер завршетком реформе сами себи гасе радна мјеста као и привилегије које су досад на разне начине злоупотријебили и давно изашли из Дејтоном прописаних оквира.

- Наравно да сада сви схватају какав је неред Кристијан Шмит направио, те да једино стварно рјешење и лежи у унутрашњем дијалогу, а не у сталним политичким нападима на Републику Српску и њене званичнике. Жалосна је чињеница да је управо тај међународни интервенционизам толико пута и зауставио домаћи дијалог, почевши још од 1992. и америчког амбасадора Цимермана, који је наговорио Алију Изетбеговића да повуче потпис са Кутиљеровог плана, па све до прошлогодишњег повлачења "тројке" од договора из Лакташа, којим су се све три стране усагласиле о низу важних питања, укључујући и измјене Изборног закона - навео је Зечевић.

Сматра да су незрелом политиком и лошим одлукама бошњачки политичари, вршећи притисак на Републику Српску, а подржани правним насиљем Кристијана Шмита, увели БиХ у највећу послијератну кризу.

- Рачунали су да ће уз подршку крње опозиције из Српске направити некакве епохалне промјене, што се показало као апсурд, јер без Српске нема ни БиХ. Народна скупштина је једини стварни законодавни ауторитет, изабран вољом наших грађана. Тако да је очигледно и Каласова схватила да новонастала криза у БиХ може бити ријешена једино повлачењем политичког прогона из цијеле приче и враћајући све одговорне за преговарачки сто, уз подршку правних принципа Дејтонског мировног споразума - закључио је Зечевић.

Посланик Српског клуба у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Милан Петковић је поручио да ће политичари у БиХ доносити одлуке оног тренутка када буду поштовани од међународне заједнице и када она престане да се мијеша у односе у БиХ у којој, такође, постоје демократски избори, што потврђују и представници међународних организација.

- Ако имате изабране представнике, не могу долазити странци да смјењују, да их кажњавају и уводе санкције, него треба да их поштују, јер на тај начин поштују грађане који су их изабрали - истакао је Петковић.

Он је рекао за Срну да се европски пут може наставити, али без мијешања странаца и њиховог уплитања у односе у БиХ.

- Ако не можемо ни 30 година од Дејтона да се договоримо, онда морамо или да се разиђемо или почнемо заједно да функционишемо - рекао је Петковић који је члан Комисије за спољне послове у Представничком дому.

Он је додао да ова ситуација личи на ону у којој дијете од 30 година и даље живи под окриљем родитеља.

- Од људи у тим годинама очекује се да оснују своју породицу и самостално почну да доносе одлуке. Мислим да је дато довољно времена да земља може самостално одлучивати - нагласио је Петковић и додао да једна изјава било којег европског званичника неће промијенити политику према БиХ.

Одговор

Каја Калас се приликом посјете БиХ састала са члановима Предсједништва, послије чега је изјавила да је Устав БиХ камен темељац мира, да је његово поштовање обавезно те да је ЕУ посвећена европском путу БиХ. Каласова је нагласила да ће БиХ, након што спроведе пар остваривих корака, моћи формално да отвори преговоре за чланство у ЕУ.

На те њене ријечи је реаговао и предсједник Српске Милорад Додик који је, између осталог, поздравио поруку која се тиче Устава, али и додао да се, ако Каласова сматра да је уставни поредак оно што је наметнуо Кристијан Шмит, не разумијемо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.