ЕУ увела процедуру укидања виза, угрожена и БиХ

Европски парламент је усвојио кључну реформу која олакшава суспензију безвизног режима за земље чији грађани представљају безбиједносни ризик у ЕУ, крше људска права или имају висок број захтјева за азил. Ова мјера погађа 61 земљу са тренутним безвизним приступом Шенгену и усклађује се са новим приоритетима ЕУ безбиједности.

Ова промјена доноси већу флексибилност Европској комисији да брзо реагује на пријетње, укључујући хибридне пријетње и златне визе, са циљем јачања контроле миграција и заштите унутрашњих граница ЕУ.

Шта је усвојена реформа безвизног режима?

На гласању у уторак, посланици Европског парламента подржали су реформу механизма за суспензију безвизног режима. Овај механизам омогућава Европској комисији да привремено или трајно увођење виза за одређену земљу у случају озбиљних проблема.

• Привремена суспензија: Покреће се одмах по откривању сумњи, док траје истрага и дијалог са трећом земљом.
• Трајна суспензија: Примјењује се ако се проблеми не ријеше, уз консултације са чланицама ЕУ.

Реформа је усвојена са 518 гласова за, 96 против и 24 уздржана. Сада чека формално одобрење Савjeta ЕУ и ступа на снагу 20 дана након објављивања у Службеном листу ЕУ.

Главни разлози за суспензију безвизног режима у ЕУ

Према новим правилима, суспензија безвизног путовања може се покренути из више разлога, са фокусом на безбиједност и миграције:

• Безбиједносне пријетње: Повечан број тешких кривичних дјела почињених од стране држављана те земље.
• Миграциони притисак: Значајан раст неуспјешних захтјева за азил, одбијених улазака или превеликог броја особа које прекочују дозвољени боравак.
• Кршење међународних норми: Непоштовање Пoвеље УН, међународног права људских права, хуманитарног права или одлука међународних судова.

Ови разлози остају на снази, а нова допуна ствара ефект одвраћања како би треће земље боље поштовале услове безвизног режима.

Нови разлози за брзу реакцију ЕУ: Од хибридних пријетњи до златних виза

Реформа уводи експандиране критеријуме за суспензију, усклађене са условима за одобравање безвизног режима:

• Хибридне пријетње: Државом спонзорисана инструментализација миграната (нпр. намјерно слање миграната на границе као оружје).
• Златне визе: Шеме за брзо добијање ЕУ држављанства кроз инвестиције (нпр. куповина некретнине или улагање капитала), које могу довести до безбиједносних ризика.
• Неусклађеност са ЕУ политиком: Недостатак сарадње у реадмисији или кршење визне политике.
• Санкције за званичнике: Флексибилна суспензија за владине званичнике одговорне за кршења људских права.

Ове мјере дају ЕУ већу моћ да штити Шенгенски простор од злоупотреба, посебно у контексту глобалних криза.

Утицај на земље кандидата: Шта значи за БиХ и Грузију?

Нова правила олакшавају улазак у безвизни режим за земље попут Босне и Херцеговине (БиХ), под условом да нема проблема са азилом или безбиједносним ризицима. Ако БиХ испуни услове – нпр. низак број азилантских захтјева и сарадњу у реадмисији – процес би могао бити убрзан.

Међутим, супротан примјер је Грузија, за коју ЕУ процијењује да се све више удаљава од европских вриједности. Стање у Грузији наводно је директан подстицај за ову реформу, са порастом миграционих притисака и политичких тензија.

Према изворима попут Независних новина, ова реформа јача ЕУ контролу, али и подстиче земље попут БиХ на брже реформе за безвизни пут у ЕУ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.