ЕУ на опасном и танком леду

Европска унија се данас налази на најопаснијем раскршћу у својој модерној историји, суочена са једним од најсложенијих и најконтроверзнијих финансијских и политичких питања.

Више од 280 милијарди евра руске државне имовине стоји замрзнуто у институцијама широм Европе, а највећи дио концентрисан је у белгијском депозитарију Евроклиру - центру глобалног финансијског система. Та средства формално припадају Руској Федерацији, али од почетка рата у Украјини 2022. године Москва нема никакву контролу над њима.

Оно што је на почетку представљано као класична санкциона мјера - формално замрзавање имовине ради политичког притиска - данас прераста у потенцијално оружје против саме Русије. У Бриселу се све гласније разматра не само коришћење камата, већ и директно издавање зајмова Украјини уз колатерал у виду замрзнуте руске имовине, па чак и претварање тих средстава у инструмент за финансијски рат и дугорочну послијератну обнову. Европа у том потезу стоји на клизавом и танком леду: граница између замрзавања и фактичке, иако формално непризнате, запљене готово да више и не постоји.

Свака одлука у овом смјеру носи огроман ризик, не само финансијски већ и геополитички. Један погрешан корак и ЕУ би могла отворити Пандорину кутију правних спорова, међународних одмазда и тржишних потреса који ће одјекнути далеко изван европских граница. Ризик није теоретски: свака интервенција у оваквим околностима може изазвати глобални потрес, од покретања масовних арбитражних спорова, преко могуће конфискације европске имовине у Русији, до дугорочне дестабилизације тржишта обвезница и валута.

Финансијски свијет, у страху од политичких игара Брисела, већ броји потенцијалне губитке, а сваки покушај активирања замрзнуте имовине може бити искра која покреће лавину која ће уздрмати повјерење у цијели европски финансијски систем. Европа овдје не стоји само на леду - она стоји на ивици амбиса који се шири глобално.

Иако ЕУ није крајем седмице донијела одлуку о коришћењу овог новца, опасност ипак остаје. Дебате унутар институција ЕУ показују тенденцију ка активирању ових средстава, а свака сљедећа одлука могла би покренути лавину правних и финансијских потреса који ће трајати деценијама. Европска унија глуми јединство, али пуца по шавовима, а будуће одлуке о замрзнутој имовини Русије имаће дугорочне финансијске, политичке и правне посљедице.

СТУБ СИСТЕМА

Евроклир није обична финансијска институција. То је један од кључних стубова међународног финансијског система, централни депозитариј и клириншки механизам кроз који пролазе трансакције у вриједности од више трилиона евра. У њему се налази имовина централних банака, суверених фондова, држава и приватних инвеститора из цијелог свијета.

Евроклир

Свака интервенција у статус имовине унутар Евроклира није само техничко питање; она носи потенцијални потрес за глобалне токове капитала. Зато је агенција Фич рејтингс ставила Евроклир под негативан надзор, упозоравајући да би планови за коришћење руске имовине могли довести до дестабилизације тржишта, раста премија ризика и поскупљења задуживања. Чак и без формалне конфискације, политички сигнал који се шаље инвеститорима има далекосежне посљедице.

Овакве интервенције, према оцјенама стручњака, уводе нову динамику у финансијски систем: инвеститори почињу да преиспитују сигурност својих депозита у Европи и разматрају прелазак капитала у политички неутралније јурисдикције. То дугорочно слаби улогу Европе као глобалног финансијског центра и повећава трошкове задуживања за државе чланице.

Додатни ризик произлази из могућих реакција тржишта обвезница. Већина замрзнуте имовине руске државе представља државне обвезнице земаља Европске уније. Њихова репутација и кредитни рејтинг могли би бити оштећени ако се инвеститори уплаше да би слични потези могли бити примјењивани у будућности.

ВЕЗА СА ЗЛАТОМ

Један од највидљивијих ефеката правне и геополитичке неизвјесности у вези са замрзнутом руском имовином јесте и раст цијене злата. Злато традиционално служи као сигурно уточиште када инвеститори губе повјерење у финансијска тржишта, валуте и институције. Најаве могућег коришћења замрзнуте руске имовине додатно појачавају страх од правне и политичке ескалације.

Раст цијене злата није само економски сигнал већ и политички индикатор: он показује колико инвеститори и финансијски актери сумњају у стабилност европских финансијских институција. Тиме се указује на системски ризик који прелази границе ЕУ и који може имати глобалне импликације, укључујући флуктуације девизних курсева и прилив капитала у друге сигурне зоне.

Раст цијене злата као реакција на кризе није новост. Још током Великог економског пада тридесетих година прошлог вијека инвеститори су масовно куповали злато како би сачували своје богатство. Данас се злато поново показује као сигурно уточиште, али сада са додатним политичким слојем: страх од коришћења замрзнуте руске имовине у Европи додатно подстиче појачан интерес за драгоцјени метал. Интересантно је да се већина овог злата чува у подземним депонијама у Швајцарској, Њемачкој и Великој Британији.

ПОСЉЕДИЦЕ И ПРЕСЕДАНИ

Правна димензија овог питања једна је од најосјетљивијих. Русија тврди да би било какво коришћење или преусмјеравање њене државне имовине представљало грубо кршење међународног права, принципа државног суверенитета и заштите власничких права. Москва је већ покренула тужбе против Евроклира тражећи одштету.

Европска комисија инсистира да се не ради о класичној запљени, већ о финансијском аранжману унутар постојећих правних оквира. Валдис Домбровскис, потпредсједник Европске комисије за економију, наглашава да главница остаје формално нетакнута и да се користе искључиво приходи од камата. Ипак, бројни правни експерти упозоравају да је преседан неминован и да се тиме отвара питање шта је сутра дозвољено у односу на имовину било које државе која се нађе у политичком сукобу са Западом.

Историјски примјери показују опасност таквих преседана. Један од најпознатијих и најпоучнијих примјера је Иран након Исламске револуције 1979. Западне државе замрзле су и дијелом заплијениле иранску државну имовину, што је краткорочно служило као политички притисак и средство за контролу новчаних токова.

Међутим, дугорочно је то покренуло лавину арбитражних спорова који су се одвијали деценијама и имали огроман утицај на међународни финансијски систем. Ирански случај показује да се свака интервенција у имовини која формално припада сувереној држави ствара преседаном који будуће генерације не могу игнорисати. Европа данас ризикује слично јер свака акција на замрзнутој руској имовини може створити генерацијски проблем који ће се преносити деценијама, слично ономе што се десило са Ираном.

Свака одлука овдје може имати низ каскадних ефеката, укључујући правне тужбе, међународне санкције и потенцијалне економске ударце на чланице ЕУ. Историјски примјери показују да је лако отворити Пандорину кутију и да се посљедице не мјере само годинама већ деценијама.

КОНТЕКСТ И ОПАСНОСТИ

Без кочница, без ваздушних јастука, пуном брзином напријед - тако француски правник Режис де Кастелно описује данашњу Европску унију. По њему, Европска унија је као психијатријска клиника коју воде нацисти - помахнитала Урсула фон дер Лајен и интелектуално ограничена Каја Калас.

Режис де Кастелно

Де Кастелно истиче да се ради о запљени руских фондова који углавном представљају потраживања Централне банке Русије према државама чланицама ЕУ. Запљена тих средстава је, по њему, само "отпис дуга" и не ствара новац, јер је новац већ одавно потрошен.

Према Де Кастелноу, одузимање имовине руске државе крши међународно право и европско право. Потенцијални исход: државе чланице би могле бити "поклане" у међународним правним поступцима, а Русија ће узвратити запљеном западне имовине у вриједности око 1,2 билиона долара.

Белгијски премијер Барт де Вевер и мађарски Виктор Орбан истакли су да Русија неће изгубити, а крађа имовине ће имати посљедице за цијелу ЕУ.

ПУЦАЊЕ ПО ШАВОВИМА

Иако Европска унија још није дониjела одлуку о коришћењу овог новца, опасност ипак остаје. Ова заједница глуми јединство, али пуца по шавовима. Свака одлука о замрзнутој имовини Русије носи са собом потенцијал за економски потрес, политичку кризу и правни хаос који ће одјекивати деценијама. Европа је на опасном леду и сваки погрешан корак може је коштати глобалне стабилности, репутације њених институција и повјерења инвеститора.

Замрзнута имовина више није само питање новца - она је симбол контроле, моћи и правних граница. Европа се налази на раскршћу: наставити са амбицијама политичког притиска или поштовати правила и избјећи глобалну кризу. Судбина замрзнуте руске имовине могла би бити тест који ће дефинисати финансијски, правни и политички интегритет ЕУ за наредне генерације. Истовремено, овај случај ће служити као поука за друге државе и финансијске институције о томе колико је важно поштовати међународно право и предвидљивост правила игре у глобалној економији. Европа данас стоји на танком леду, али не ради се само о новцу - ради се о повјерењу, систему и будућности која ће се дуго памтити.

Повратак у 2008.

Ако би ЕУ активирала замрзнуту имовину, ефекти не би били ограничени само на европске државе. Велике банке у САД, Азији и Латинској Америци прате сваки корак институција као што је Евроклир, јер свака интервенција може да промијени ток капитала и повећа трошкове за међународне кредите. Финансијски историчари упозоравају да би такви потези могли створити преседан који ће се памтити деценијама, слично као финансијска криза из 2008. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.