Енергетска заједница уводи нове санкције БиХ?

Беч, Сарајево - Енергетска заједница би на министарском састанку у Скопљу у четвртак могла увести нове санкције БиХ због кршења обавеза према овој организацији.

Наиме, у радном материјалу, који је подијељен земљама чланицама Енергетске заједнице у припреми састанка, наведено је да су мјере против БиХ могуће због неколико различитих неиспуњених обавеза.

Најтеже санкције могу се очекивати због неиспуњавања обавеза из Трећег енергетског пакета, које се, у највећој мјери, односе на неиспуњене обавезе у вези са гасном политиком у БиХ.

Осим додатних санкција, према радном материјалу, извјесно је и да БиХ буду продужене санкције које су већ раније изречене. Против БиХ могуће су и још двије додатне казнене мјере, и то једна због неимплементирања Директиве ЕУ о заштити околине, као и због неусвајања регулаторног оквира који се односи на трансевропску енергетску инфраструктуру.

У Енергетској заједници нам нису могли рећи које мјере би могле бити усвојене против БиХ.

“Одлука је на министрима да ли ће бити усвојене нове санкције. О којим тачно мјерама би се могло радити, засад не можемо говорити јер оне још нису објављене”, рекла је за “Независне” Барбора Појнер, портпарол Секретаријата Енергетске заједнице.

Ни Мирко Шаровић, министар спољне трговине и економских односа БиХ, још не зна о којим мјерама би се могло радити.

“О приједлогу мјера званично још немамо ништа. Осим нас, ту су мјере и за Србију и још неке земље. Знамо да је питање санкција на дневном реду, а ми ћемо се борити да се не уведу нове санкције. Водимо интензивну комуникацију са Секретаријатом Енергетске заједнице и земљама чланицама”, рекао је Шаровић “Независним”.

У документима, које нам је прослиједио Секретаријат, говори се само о томе да је увођење нових мјера против БиХ извјесно.

“Узимајући у обзир да није остварен напредак у усвајању усклађене гасне легислативе како би били исправљени прекршаји са претходних министарских састанака, очекује се да ће министарски савјет продужити и већ постојеће санкције”, стоји у документима. Појашњења ради, речено нам је да су уз продужење постојећих мјера извјесне и додатне санкције.

Иначе, на састанак у Скопљу позвани су министри из девет земаља, које осим земаља југоисточне и источне Европе и Косова укључују и представника ЕУ.

Такође, очекује се да ће бити одобрена коначна листа пројеката у области електричне, гасне и нафтне инфраструктуре, а моћи ће аплицирати најмање двије земље које нису чланице ЕУ по пројекту или једне земље која није чланица ЕУ, али уз услов да је бар једна уговорна страна чланица ЕУ. Такође, да би пројекат био одобрен, потребно је да буде на приоритетној листи ЕУ.

Очекује се и да буду усвојене смјернице за увећање процента учешћа обновљивих извора енергије у укупном енергетском миксу.

Подсјећања ради, Енергетска заједница формирана је с циљем да се енергетске политике земаља Европе које нису чланице ЕУ ускладе с европским директивама, смјерницама и политикама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.