Експлозивне направе из складишта “Бинаса” нестале у фиктивном извјештају

Бугојно - Десетине тона експлозивних направа пронађене су у складиштима “Бинаса” из Бугојна, годину и по након што је ова фирма добила буџетски новац за њихово уништење.

Бугојанска фирма “Бинас” је двапут наплатила новац за 30.000 упаљача за тромблоне: први пут од Министарства одбране БиХ да их уништи, а потом и од вогошћанског “Претиса” који их је откупио ради извоза у Бангладеш.

Због овог и сличних послова радници “Бинаса” су стављали животе и здравље на коцку, откривено је у оптужници против директора фирме и двојице функционера Министарства одбране.

У њој се, такође, наводи низ детаља о несавјесном поступању са нестабилним ескплозивним направама, слабој контроли њиховог уништења и злоупотребама државног новца.

Тужилаштво БиХ је почетком јуна оптужило Марија Шегу и Шефика Хасановића, бившег и актуелног функционера МО-а БиХ, те бившег директора предузећа “Бинас” Мухамеда Гурбету да су злоупотријебили вишкове наоружања и оштетили буџет за око 337.000 КМ.

“Бинас” је у већинском власништву ФБиХ, док Гурбета има готово десет одсто дионица у овој фирми.

Тројица оптужених су у јануару 2009. године потписали фиктивне извјештаје о уништењу разних врста наоружања, чиме су омогућили “Бинасу” да наплати новац за посао који није обавио.

Државна агенција за истраге и заштиту БиХ је годину и по касније пронашла у складиштима бугојанске фирме готово 45.000 тромблона, бомби и авиоракета које су већ требале бити уништене.

Нестабилно оружје

Након уједињења три бивше војске у Оружане снаге БиХ (ОС БиХ), у њиховим складиштима је, уз остало, затечена 31.000 тона муниције, од чега је 25.000 тона проглашено неупотребљивом.

Војне и цивилне власти су одлучиле да се ријеше тих залиха.

Министарство је сваке године са домаћим фирмама потписивало уговоре о уништењу и онеспособљавању муниције и оружја.

Детаљи о количини и врсти наоружања за уништење те цијени посла договарани су у понудама и наруџбеницама.

На концу, фирме би слале Министарству фактуре и извјештаје о обављеном послу, након чега би услиједила исплата новца.

Исправност података у извјештајима углавном су овјеравали Шего као шеф Експертног тима за организовање рјешавања вишкова наоружања и муниције ОС-а БиХ и Хасановић као савјетник у Министарству за одржавање убојитих борбених средстава.

Током 2007. и 2008. године МО је прихватио три понуде “Бинаса” за уништење и онеспособљавање муниције, бомби, ракета и других убојитих средстава из војних складишта у Крупи код Пазарића, Габели код Чапљине и Бризјаку код Витеза.

Скупоцјени месинг

Крајем 2007. године у Бугојно је из складишта у Габели довезено 2.930 чахура за артиљеријска оружја и 126 авиоракета.

За онеспособљавање и уништења овог наоружања “Бинасу” је два мјесеца касније исплаћено око 86.000 КМ са ПДВ-ом.

У оптужници је наведено да Шего није контролисао уништење наоружања.

То је потврдио и извјештај SIPA у којем је неведено да авиоракете нису уништене, док су чахуре продане као секундарна сировина.

Чахуре нису ускладиштене у магацинима фирме како су то налагали њени прописи, већ је према усменом налогу директора Гурбете из њих извађен барут, а потом и запаљен.

Један од запосленика казао је у изјави за Тужилаштво БиХ “да је овакав начин рада био опасан и нездрав због испарења која настају паљењем барута”.

Пошто су деактивиране, чахуре су пресоване у блокове месинга и продане приватној бугојанској фирми “Аџле”.

Радници су изјавили да нису сачињени извјештаји о улазу и излазу чахура у “Бинас”.

Они су рекли да је директору било хитно и да је десеторици запослених који су радили на пражњењу чахура обећао плаћу по завршетку ванредног посла.

Документација је показала да је “Аџле” од “Бинаса” купио око 14,5 тона месинга по цијени од 74.590 КМ и да је новац исплаћен на благајни.

Упаљачи за Бангладеш

Током 2008. године “Бинас” и МО договарају уништење приближно 37.000 тромблона, 16.000 ручних бомби, 5.500 пројектила за ручне бацаче, 3.200 артиљеријских упаљача и готово десет милиона иницијалних каписли.

Министарство је бугојанској фирми почетком 2009. године исплатило готово 112.000 КМ за ове послове.

Исплату је омогућио лажни извјештај у којем је наведено да су сви тромблони, бомбе, упаљачи и каписле уништени те да ће пројектили бити уништени у року од двије седмице.

Међутим, истражитељи СИПА су у складиштима у Бугојну пронашли већину наоружања намијењеног уништењу, док је 30.000 упаљача и дио тромблона “Бинас” испоручио “Претису” из Вогошће код Сарајева.

Прије него што је “Бина” добио посао уништења муниције, “Претис” им је послао наруџбу за производњу упаљача за тромблоне.

Упаљачи су вогошћанској фирми требали како би направила 30.000 тренутних тромблонских мина за Министарство одбране Бангладеша.

Међутим, умјесто нових упаљача, “Бинас” “Претису” шаље нешто више од 13.000 комплетних тренутних тромблонских мина из залиха за уништење.

СИПА је навела да је Гурбета желио прикрити стварни разлог слања тромблона, написавши допис вогошћанској фирми у којем тражи помоћ за њихово уништење.

Међутим, овај документ није пронађен у “Претису”.

Гурбета је у “Претис” послао и петерицу радника “Бинаса” како би са упаљача скинули старе и утиснули нове ознаке.

На концу, стари упаљачи су уграђени у нове тромблоне.

“Претису” је недостајало још приближно 17.000 упаљача за испоруку.

Дио компоненти за ове упаљаче фирма је произвела сама, а потом их је послала у Бугојно гдје су у њих уграђени дијелови растављених упаљача из залиха за уништење.

Радници “Бинаса” су одвајали упаљаче од тијела тромблона и растављали их, што је, према изјави бившег стручњака за запаљиве твари, у богојанској фирми представљало потпуни ризик за њихов живот и њихово здравље.

Он је појаснио да је ово рађено да би се задржала секундарна сировина.

Упаљачи су комплетирани и испоручени “Претису” до септембра 2008. године, након чега је “Претис” испоручио у Бангладеш 30.000 тромблона.

Директор Гурбета је у разговору са новинарима Центра за истраживачко новинарство (ЦИН) негирао оптужбе.

Шего и Хасановић нису жељели разговарати с новинарима о овом случају.

Гурбета је објаснио да је “Бинас”, према уговорима потписаним са МО-ом, могао слободно располагати дијеловима и сировинама.

Према његовим ријечима, на тај начин Министарство је жељело помоћи фирмама.

“Ако смо имали интерес и ако смо имали купца за неке производе, ми смо могли користити и старе дијелове (...) да не производимо нове”.

Додаје и да су за Претис произвели све нове дијелове.

Новинари ЦИН-а су дошли до уговора које је ова фирма потписала са МО-ом у 2007. и 2008. години.

У њима није било наведено ко је власник дијелова и сировина насталих онеспособљавањем или уништењем муниције.

Министарство је прије коначног договора о трошковима уништења тромблона и других експлозивних направа обавијестило бугојанску фирму да секундарне сировине које буду остале након уништења и онеспособљавања припадају држави.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.