Економија у БиХ трпи због политичких тензија

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Погоршање геополитичких тензија те посљедично успоравање у Европи и повећана нестабилност цијена робе могли би утицати на раст цијена хране и енергије, али и додатно смањити извоз из БиХ, домаћу потрошњу и дознаке.

Наведено је ово у извјештају Међународног монетарног фонда (ММФ) након обављених разговора са званичницима Бањалуке и Сарајева у којем стоји и да би ескалација домаћих политичких тензија могла  додатно повећати економску фрагментираност и негативно утицати на повјерење инвеститора. 

- Економски изгледи БиХ осјетљиви су и на домаће и на спољне шокове - наводе у ММФ-у.

Наглашавају да власти у БиХ треба да припреме интервентне планове у случају недостатка финансирања, а спровођење реформи, укључујући преглед запослености у јавном сектору, плата и социјалних давања, потребно је за постизање примарног биланса који стабилизује дуг.

- Оба ентитета суочавају се с великим потребама за финансирањем које би се требале задовољити путем спољног задуживања, уз емисију еврообвезница у ФБиХ и билатералне кредите у Републици Српској, уз одређене емисије на домаћем тржишту. Власти би требало да наставе пажљиво пратити ризике у финансијском сектору и да побољшају спремност за кризу. Оснивање фонда за финансијску стабилност на нивоу земље, који би олакшао реструктурирање банака и обезбиједио ликвидност у изузетним околностима, значајно би ојачало мрежу финансијске сигурности - поручују из ММФ-а.

Да би се убрзао раст, наглашавају, власти треба да убрзају реформе с циљем побољшања фискалног управљања, заштите финансијског интегритета, борбе против корупције и убрзавања дигитализације.

- У области реформи очекује се да ће средњорочни раст остати на нивоу од око три одсто - што није довољно за брзу конвергенцију дохотка с ЕУ. Очекује се да ће инфлација остати повишена током 2025. године, те да ће са смањењем инфлације цијене хране постепено опадати од 2026. године, приближавајући се циљу Европске централне банке од два одсто - стоји у извјештају ММФ-а.     

Поручују и да власти треба да избјегавају увођење додатних дискреционих мјера и ојачају планирање за кризне ситуације.

- Ентитетски буџети предвиђају повећање плата у јавном сектору и пензија. Растући дефицит, који би могао достићи 2,6 одсто БДП-а, углавном ће се финансирати спољним задужењем, као и средствима домаћих банака. Власти би требало да избјегавају политике које додатно повећавају дефицит будући да би оне вјероватно резултирале повећаним притиском на раст цијена и повећањем спољне неуравнотежености - поручују из међународне финансијске институције. 

Штавише, с обзиром на све веће негативне ризике, наглашавају да власти треба да теже ка изградњи новчаних резерви и да израде планове за кризне ситуације.

- У зависности од озбиљности потенцијалног шока, власти би требало да искористе доступне резерве и активирају планове за кризне ситуације.

Савјет властима је да, почевши од 2026. године, доведу фискалне дефиците на постојану силазну путању те изграде фискалне резерве, али и повећају потенцијал раста економије. Задржавање високих дефицита у дужем периоду за собом повлачи ризик од покретања узлазне путање јавног дуга, а може погоршати и услове финансирања - наглашавају у ММФ-у и додају да би фискална консолидација требало да започне 2026. године.

Минимална плата

Из ММФ-а наглашавају да су реформе које се односе на тржиште рада, управљање и дигитализацију од кључног значаја.

- Власти би требало да приступе повећању минималне плате на начин којим ће се избјећи висока, честа и ад хок прилагођавања. Потребне су  реформе за рјешавање проблема ниске стопе учешћа на тржишту рада, посебно жена, и високе незапослености младих - наводе у ММФ-у.

Такође, наводе и да власти хитно треба да спроведу приоритетне мјере MONEYVAL-а како би се избјегло стављање БиХ на сиву листу Радне групе за финансијско дјеловање (ФАТФ) почетком 2026. године.

- Уврштавање на сиву листу могло би узроковати значајне економске трошкове кроз смањење инвестиција, кашњења у међународним плаћањима и повећане трансакцијске трошкове - стоји у документу ММФ-а.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.