Дводеценијски бесмисао постојања Комисије за концесије БиХ, или Лези 'љебе да те једем

САРАЈЕВО - Комисија за концесије БиХ, у јавности познатa по свом нераду у посљедњих двадесетак година и тиме што за овај период није издала ниједну концесију, затражила је да током наредне године добије близу 40 одсто више новца него до сада. Из комисије тврде да им је потребно чак 1.685.000 марака за "нормалан рад".

Како је наведено у Програму рада за 2026. годину, овај новац им је неопходан како би и даље "осигурали одржив и паметан економски развој БиХ". При томе, нигдје се у овом програму не помиње да ово тијело за све ове године није издало ниједну концесију, па стога није јасно како то онда планира да допринесе економском развоју, осим трошењем новца које добије на име плата, стимулација, разних накнада за семинаре.   

Према неким процјенама, када се све сабере, Комисија је од свог оснивања 2002. године, па до данас, пореске обвезнике коштала више од 20 милиона марака, а већина тог новца отишла је на плате, што можда и не би било проблематично да запослени у овој институцији нешто смислено раде, осим што више од двије деценије провлаче картице за долазак на посао.

Судећи према новом програму рада за наредну годину, запослене у овој комисији не гризе много савјест, али ни оне који им све ове године одобравају милионске износе. А и зашто би када су све досадашње иницијативе да ова комисија буде укинута пропадале, јер нису добијале зелено свјетло у Парламенту БиХ.

Ником није засметао ни недавно објављени ревизорски извјештај, из ког се може видјети да су запослени исплаћивали себи и стимулације за (не)рад. Оне су износиле од 125 до 600 марака, а односиле су се на, како је појашњено, "повећан обим послова и обављање додатних сложенијих послова". При томе није наведено и којих те шта је уопште сложено у њиховим пословима, осим како образложити смисленост даљег егзистенцијалног опстанка ове институције, а што уосталом представља и поменути програм рада за 2026.  

То су уосталом у једном дијелу констатовали и сами ревизори који су у свом посљедњем извјештају за 2024. истакли да Комисија за концесије исплату стимулација не врши на основу "мјерљивих показатеља додатног ангажмана и изузетних резултата у раду". Указано је да анализом садржаја појединачних рјешења о исплати ових накнада - наведена образложења углавном уопштена, те да нема појашњења како је и због чега дошло до наводног повећања обима посла. При томе, није образложено ни о каквим се пословима ради.

Према ријечима шефа Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламента БиХ Сање Вулић, иако се годинама прича о несврсисходности постојања ове Комисије, она нажалост и даље постоји представљајући само велики финансијски терет, а никако неко смислено државно тијело које доприноси неком "економском развоју и напретку".

- И ова Комисија је један од примјера, можда и најбољих, у каквој апсурдној и скрпљеној држави живимо. Ништа се системски и плански не ради, те онда не треба ни да чуди што оваквих и сличних тијела на државном нивоу има у изобиљу, а који не служе апсолутно ничему, осим што скупо коштају пореске обвезнике. Циљ је био направити паралелне институције, које би обесмислиле сличне у Српској. Колико је БиХ апсурдна држава, говори и то што странци кроје буџете, планове и расходе на државном нивоу. Њих није брига како ће живјети грађани БиХ, као ни оне у Сарајеву који пристају да буду дио њихових игара. Надам се да ће и грађани у ФБиХ коначно спознати све ове апсурде, док не буде касно и БиХ постане свјетски примјер "апсурдистана" - каже за "Глас Српске" Вулићева.

Плате и накнаде

Када су и питању расходи - на које ставке одлази највише новца када је у питању рад Комисије за концесије БиХ, то су онда бруто плате 11 запослених и оне износе 660.361 марка. На другом мјесту су накнаде трошкова запослених - 114.427, при чему и није баш најјасније на шта се све оне односе. С обзиром на број запослених, испада да је просјечна бруто плата оних који раде у овој комисији око 60.000 на годишњем нивоу, односно 5.000 марака мјесечно. У преводу, то значи да  је просјечна нето плата око 2.500, што је за 1.000  марака више од исте која се остварује на нивоу БиХ, а примају је људи који уистину раде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.