Душан Ковачевић: Дивјак извршилац злочина

По наређењу Ејупа Ганића, који је организатор и командант напада на колону ЈНA 3. маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, генерал Aрмије РБиХ Јован Дивјак је извршилац тог злочина, а степен одговорности свих учесника треба да буде утврђен у судској процедури.

Изјавио је то у интервјуу за "Глас Српске" пензионисани генерал ЈНA Душан Ковачевић, који је рањен приликом повлачења ЈНA у Добровољачкој улици.

* ГЛAС: Можете ли начас да вратите сјећање на оно што се дешавало 3. маја 1992. године у Добровољачкој и опишете нам тај напад?

КОВAЧЕВИЋ: Напустио сам колону у Добровољачкој улици у санитетском возилу после убиства тројице људи, покушавајући да их у том возилу одвезем до војне болнице. На том путу до болнице опет су пуцали на санитет, убили једно лице и ранили неколико, међу њима и мене. Отишли смо у војну болницу где сам био све до 8. маја кад ме је командант UNPROFOR-а генерал Луис Мекензи са тешким рањеницима извукао из болнице у Лукавицу. Постоје тачни подаци, ја имам списак као што постоји и у Републици Српској на неколико места, о страдалима у том нападу. Тачно је, поименично, утврђено ко је све тада убијен, а ко рањен.

* ГЛAС: Каква је била улога Јована Дивјака у том нападу?

КОВAЧЕВИЋ: Дивјак је извршилац напада на припаднике ЈНA у Добровољачкој и свакако један од одговорних за почињене злочине. Мени је познато да је тадашњи члан Предсједништва РБиХ Ејуп Ганић главни организатор напада, а Дивјак је један од извршилаца. Степен одговорности свих учесника у том злочину треба да буде утврђен у судској процедури и то би било коректно према свима, дакле да буде одржано правично суђење и утврди колико је ко крив и одговоран. Колико ће то бити успјешно зависи од политике, јер је толико очигледно да политика диктира тим, као и другим процесима. Ја лично сам један од рањених и оштећених и не могу да се помирим с тим да баш нико не одговара за толики број побијених људи јер то је био класичан терористички напад на колону ЈНA у повлачењу. Имали смо сагласност, потписане уговоре и споразуме који имају међународну валидност. За то неко треба да одговара.

* ГЛAС: Прошло је скоро деветнаест година од злочина у Добровољачкој, а још нико није процесуиран. Вјерујете ли да ће икада доћи до помака?

КОВAЧЕВИЋ: Лично знам за директно учешће политике када је била ријеч о испоручивању Ејупа Ганића, чак имам и писани документ који доказује то. Могу сигурно да тврдим да је политика искључиви фактор који одлучује о томе ко ће бити испоручен и процесуиран, а те потернице Интерпола су чиста формалност. Свако ко је осумњичен за ратни злочин треба да докаже своју евентуалну невиност у судском процесу, или да одговара ако је крив. То је процес помирења, а не ово што ради политика.

* ГЛAС: Како процјењујете истрагу у овом предмету коју су, прије укидања, водили војни судови у Београду?

КОВAЧЕВИЋ: Та истрага војног суда и тужилаштва била је врло коректна, веома педантна и тачна. За оно време то је био добро обављен посао, али кад су укинути војни судови све је пребачено на политички колосек. Од тада, уместо судова, политика одлучује.

* ГЛAС: Вјерујете ли да је, и поред тога, ипак могуће да се бар дијелом дође до права и правде?

КОВAЧЕВИЋ: То првенствено зависи од бошњачког народа. Они морају да схвате да је почињен злочин и да се одрекну политике која тврди да су сви припадници ЈНA, као и Срби-четници, како су нас звали, били легални циљеви. Тада је било наређено да свако пуца и убија Србина и припадника ЈНA, а да за то никоме не одговара. То је суштински и највећи проблем.

Из затвора у Aрмију РБиХ

* ГЛAС: Генерал Јован Дивјак прије рата процесуиран је за шверц оружја. Шта се тада дешавало?

КОВAЧЕВИЋ: Учествовао сам у расветљавању тог случаја. Из војног објекта за који сам био надлежни командант, из магацина ТО Дивјак је прије почетка рата изузео наоружање и војну опрему и наоружао 60 припадника паравојске у мјесту Доглоди код Сарајева. Зато је процесуиран. Био сам у групи истражилаца у том предмету. Дивјак је због тога осуђен пред Војним судом у Сарајеву. Жалио се на пресуду и у процесу чекања резултата жалбе био је у притвору у војном затвору касарне "Виктор Бубањ". Кад је почео рат ослободили су га и он је пришао Aрмији РБиХ да би избегао казну затвора. У суду у Београду и данас постоји читав спис у том предмету око његовог кривичног и судског гоњења, као и пресуда.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.