Дуг за доприносе према Фонду ПИО РС расте, држава сама себи највећи дужник

Драгана Келеч 02.11.2016 12:00

Фото: Дуг за доприносе према Фонду ПИО РС расте, држава сама себи највећи дужник

Бањалука - Дуг за доприносе према Фонду за пензијско-инвалидско осигурање РС наставља да расте, а највећи дужници долазе из јавног сектора, што креира круг у којем држава у ствари дугује сама себи.

На половини године дуг за доприносе је достигао 429,4 милиона марака и у односу на исти период прошле године порастао је за око 24 милиона. Највећи дужници за доприносе, како показује евиденција Фонда ПИО РС, су здравствене установе и предузећа у којима је држава већински власник. Само једна приватна фирма налази се међу десет највећих дужника за доприносе у Српској.

Милионска дуговања за доприносе, упозоравају у Фонду ПИО, отежавају и продужују рок за исплату пензија. У њихову касу сваког мјесеца се од доприноса слије у просјеку око 62 милиона марака. За исплату пензија је, међутим, мјесечно потребно око 83 милиона КМ. Недостатак новца некада је намириван задуживањем Фонда ПИО путем кредита, а од када је исплата пензија пребачена на трезор трошак пензија је пао на републички буџет. Због проблема са ликвидношћу исплата пензија умјесто два-три траје и по десетак дана.

- Када би сви редовно уплаћивали доприносе, одмах би био обезбијеђен новац за све пензије. Овако, сваки мјесец нам фали око пет-шест милиона марака, због чега и исплате пензија трају дуже - објашњава портпарол Фонда ПИО РС Тихомир Јоксимовић.

Он каже да је прилив новца од доприноса у Српској, ипак, бољи у односу на земље у региону.

- У Србији и Хрватској много више додају из републичке касе за исплату пензија, тачније око 45 одсто, док ми никада нисмо прелазили 22 одсто - додао је Јоксимовић.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Драгутин Шкребић каже да је невјероватно на који начин у нашем друштву функционише уплата пореза и доприноса.

- Дешава се да буџетски корисници не могу плаћати своје обавезе. Смањена је привредна активност и на крају имамо мање убраних пореза и доприноса. Потребно је смањити јавну потрошњу, а мора бити смањено и опорезивање рада. То је неминовно, а тај корак је дефинисан и у реформској агенди. Међутим, двије године о томе причамо, а ништа није предузето - додаје Шкребић.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да ниједан књиговођа у РС неће дозволити послодавцу из приватног сектора да исплати личне дохотке без уплаћених доприноса, док је то код јавних предузећа и установа постала пракса.

- То значи да имамо двоструки аршин према обавезама када је у питању исплата личних доходака - истиче Павловић.

Он наглашава да је то аномалија која се десила у друштву и која је резултат прекомјерног запошљавања у јавним предузећима и установама.

- Све то доводи до ситуације да фирме попут "Жељезница РС" или неке болнице не могу исплатити плате у цијелости, па користе то што су од јавног значаја да не уплате доприносе. То треба строже да контролише Пореска управа - додао је Павловић.

Дуг субјеката којима је одобрен репрограм и који плаћају текуће обавезе (милиона КМ)

- УКЦ РС - 30,8

- "Свислајон ИАТ" Требиње 10,1

- Болница Источно Сарајево 8,5

- Болница Добој 8,1

- "Жељезнице РС" - 7,0

- Универзитетска болница Фоча 6,9

- "Космос" Бањалука - 5,1

- Болница Бијељина - 2,6

- Општа болница Приједор - 3,3

- Дом здравља Требиње 2,9

Дужници који немају репрограм