Државни службеници БиХ под истрагом због злоупотребе у уништавању оружја

Сарајево - Током уништавања вишкова наоружања и муниције у БиХ, по налогу Министарства одбране, у двије фабрике наоружања у БиХ нису се поштовале стандардне процедуре за уништавање муниције, због чега су били угрожени животи и здравље радника.

Цијели случај завршио је пред Судом БиХ.

Државно Тужилаштво терети двојицу службеника Министарства одбране, као и бившег директора бугојанске фабрике наоружања "Бинас" за злоупотребу буџетског новца намијењеног уништавању муниције.

Новинари Центра за истраживачко новинарство посјетили су "Бинас" и разговарали са радницима.

Радници фабрике муниције "Бинас" из Бугојна, под притиском бившег директора Мухамеда Гурбете, мимо процедуре, те без претходног знања, радили су са експлозивним средствима.

Гурбета је тражио да се муниција не уништава већ раставља, како би се њени дијелови, попут алуминија и жељеза, продавали откупљивачима отпадних метала.

Због неимаштине радници су пристајали на то, иако су били свјесни опасности.

Бивши радник Мухамед Башић, прије четири и пол године, радећи на растављању ракета за ручни бацач остао је без вида.

"Бинас", некада међу највећим произвођачима упаљача за оружје у бившој Југославији, годинама послује с губитком.

И поред лоших услова рада, радници су због сиромаштва пристајали на ризичне послове.

У неким ситуацијама ни искусни радници нису познавали муницију и експлозивне направе које су требали демонтирати.

Радник Сабахудин Харачић каже да су на отвореном растављали артиљеријску муницију, а за то су требали добити по хиљаду и пол конвертибилних марака, али директор није испунио обећање.

- Радимо на отвореном, киша на нас пада, радимо с експлозивима да то урадимо, да добијемо тај проклети динар. Ризикујеш живот и здравље своје да добијеш динар и онда тај неко те "излевати" и те паре покупи за себе и за онак'е као што је он - наводи Харачић.

Према подацима Државног тужилаштва, Гурбета је прије седам година бугојанској фирми "Axle" продао око 14,5 тона месинга по цијени од 74.500 конвертибилних марака.

Умјесто на рачун "Бинаса", како то налажу прописи, новац је уплаћен на благајни "Бинаса".

О притисцима на раднике бивши директор "Бинаса", Мухамед Гурбета, новинарима ЦИН-а је рекао:

„Ради се о намјенској индустрији гдје је тачно дефинисано који су производни процеси, што значи – сваки радник је свјестан опасности којој се излаже приликом рада”, каже Гурбета.

Истрага тужилаштва

И радници сарајевског "Претиса" били су изложени ризику јер су због посла склопљеног између "Бинаса" и "Претиса" испоручивали комплетне мине или само упаљаче у малим доставним возилима.

Иако је "Бинас" од Министарства одбране наплатио уништавање муниције, она није у потпуности уништена.

У магацинима се још увијек налази 221.000 експлозивних направа, од којих су неке у врло лошем стању.

Рад на уништавању муниције заустављен због истраге Државног тужилаштва.

- У задњем рату, будући да је било такво стање да су те бомбе биле произведене по технологији која се примјењивала у Првом свјетском рату, значи, рађене су од средстава која су избачена из употребе, али у тим околностима људи су правили тако како су могли и те бомбе су остале и оне нису уништене. Оне се налазе овдје и ја се заиста прибојавам да може доћи ту до једне неконтролисане експлозије - каже садашњи директор "Бинаса" Адем Хускић.

Запослени у Министраству одбране БиХ, Марио Шего, као шеф Експертног тима за рјешавање вишкова наоружања и Шефик Хасановић, стручни савјетник у Министарству одбране БиХ, вршили су фалсификовање извјештаја о уништавању експлозивних средстава у "Бинасу", односно лажно приказали да је муниција уништена.

Сви оптужени изјаснили су се да нису криви.

У Министарству одбране БиХ нису хтјели дати коментар Радију Слободна Европа о овом случају, јер је у току потупак.

Овај случај требао би добити судски епилог. Али - остаје нејасно како се ријешити вишка наоружања у БиХ, што је, према мишљењу директора Центра за међународне односе Милоша Шолаје, веома компликовано безбједносно питање. Шолаја упозорава да се мора водити рачуна да вишак наоружање не дође у руке криминалцима који би га даље продавали на црном тржишту.

- Има много наоружања које не подлијеже никаквим безбједносним стандардима, а оно, уствари, није ни за какву употребу. Један дио, као што су експлозивна средства, потребно је да се уништи да не би представљало опасност ни за околину ни за БиХ, а с друге стране, један дио, који апсолутно не одговара никаквим стандардима, иде на црно тржиште наоружања за разне локалне сукобе или евентуално за неке потенцијалне сукобе. Контролни механизми нису довољно радили на томе, прије свега парламентарни механизми у погледу одбране, а затим извршни органи и организације, почев од Савјета министара и Министарства за одбрану, па даље, да би спријечили такве неке намјере, тако да су у суштини неки људи успјели да се обогате, а за саму БиХ  то је био тако мали профит да је то безначајно - закључује Шолаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.