Драган Човић: ХДЗ неће толерисати бошњачку владу

Драган Човић, хрватски члан Предсједништва БиХ, предсједник ХНС-а и ХДЗ БиХ, казао је у интервјуу за “Независне” да су федерални партнери запали у кризу након што се временом одустајало од договорених рјешења, од којих су нека измјене Закона о државним службеницима и промјене надзорних одбора у кључним предузећима.

“То је данас постао пријепор за уопће нормално функционирање власти”, казао је Човић.

НН: Шта се догађа у Федерацији БиХ? Политичка криза која тиња од избора кулминирала је протеклих дана. Како Ви на то гледате? Ваша странка је дио коалиције.

ЧОВИЋ: У Федерацији имамо озбиљну кризу између коалицијских партнера, односно партнера који су успоставили власт. Наш Устав и Изборни закон су такви да нас тјерају на партнерство, без обзира на то да ли ви то желите или не желите. Да би то била истинска коалиција, програми би морали бити јаснији, а ми ни до данашњег дана немамо ништа.

Врло брзо смо запели у кључним тезама, које неки од нас нису озбиљно разумјели на почетку наших договора. Суштина договора је још од прије пет мјесеци била да ћемо на самом почетку рада Владе створити амбијент да будући носитељи извршне власти, што значи министри, у својим министарствима те кроз агенције, твртке, јавна предузећа која су у већинском власништву ФБиХ не могу дјеловати из подручја својих ресора како бисмо планове које смо припремили могли и реализовати.

У том духу смо се и били договорили да ћемо жирно измијенити Закон о државним службеницима, како бисмо могли расписати конкурске за све помоћнике министара на свим разинама, за све секретаре у министарствима и свим дирекцијама у којима то није ријешено на мандатно раздобље, како би ти људи долазили и одлазили с извршном, новоуспостављеном власти.

Тај дио смо договорили на самом почетку, ја, господин Комшић и господин Изетбеговић и временом се једноставно, несхватљиво, одустајало од таквих рјешења.

У Федерацији смо се, такође, договорили да неуставна министарства - образовање, односно култура и спорт, трансформишемо у једно ново министарство како би то све било у складу с одлукама Уставног суда ФБиХ те да Министарство индустрије и енергетике подијелимо на два министарства, чиме бисмо задржали исти број министарстава у Влади Федерације. Ово је био начелни договор од којег су у ходу, из различитих разлога, поједини партнери одустали.

Наравно да смо се договорили да ћемо одмах на почетку власти промијенити надзорне одборе у свим тврткама за које смо исказали интерес и гдје смо осјетили да има проблема у пословању. То је данас постао проблем за уопште нормално функционирање власти.

Хрватска демократска заједница БиХ је инзистирала да то коначно завршимо као посао, а ми још нисмо ни почели. Другим ријечима, представници ХДЗ-а у власти су на посебан начин инзистирали да се измјена надзорних и управљачких структура приоритетно ураде у тврткама као што су ХТ “Еронет”, “Алуминиј”, ЕП Херцег Босне, Развојна банка, “Хрватске поште” у Мостару. Но, иако смо више пута имали договор како ћемо то кључно питање ријешити већ на првој сједници Владе, управо на тој заказаној, неко се сјетио да ту точку скине с дневног реда.

Наравно, то смо схватили као дио стратегије партнера да што дуже одржи постојеће стање, што је опет препознато као једна од могућих стратегија рушења наведених господарских друштава, а све у циљу економске и социјалне дестабилизације читавог једног подручја Херцеговине.

И наравно да то не можемо дозволити. Наша идеја је да одмах завршимо кадровирања у свим спорним агенцијама, дирекцијама, јавним предузећима у власништву Федерације како бисмо се онда растерећени и кроз извршну и законодавну власт посветили покретању Федерације БиХ, бављењу социјалним и економским питањима, која су до те мјере постала оптерећење да на неки начин пријете и “банкротом” федералне разине власти.

НН: Шта се догодило на посљедње двије сједнице Владе ФБиХ, зашто је спорно што Хрвати траже смјене у јавним подузећима?

ЧОВИЋ: По мом мишљењу, спорно је, прије свега, зато што дио партнера има интерес у тим тврткама, то је овај препознати стратешки интерес да неке од њих и очува, јер како иначе објаснити да задње три-четири године, од када се Влада Федерације укључила у Надзорни одбор Алуминијског комбината у Мостару, његова дуговања сваки мјесец расту и данас су достигла бројке које је напросто тешко и разумјети.

Спомиње се приближно 250 милиона марака дуга, а када знамо да се већина тога дуга веже за “Електропривреду Херцег Босне”, јасно је да би се могло догодити да урушавање једне твртке у потпуности уништи друго јавно подузеће - “Електропривреду Херцег Босне”.

У свему овом би се могла препознати и већ одавно позната сарајевска стратегија спајања јавних подузећа из Мостара, мислећи на “Електропривреду Херцег Босне”, ХТ “Еронет” и “Хрватске поште” са сарајевским тврткама због тобожњег аргумента рационалности итд.

С друге стране, узмите само твртку ХТ “Еронет” и погледајте ко је на челу и Управе и Надзорног одбора те твртке задњих неколико година и видјет ћете да су то људи који данас спречавају да се о овој теми говори на Влади.

НН: Који је по Вашем мишљењу пут изласка из политичке кризе у ФБиХ?

ЧОВИЋ: Пут је врло једноставан.

Одмах извршити попуњавање свих извршних одбора, односно надзорних одбора у свим тврткама и јавним предузећима и одговарајућих управљачких структура, поставити вршиоце дужности и расписати конкурсе за све како би се сходно закону извршило попуњавање тих мјеста.

Чим то завршимо одмах треба да направимо један врло јасан програм, што се у Федерацији мора радити по свим ресорима, заједнички га кроз министарства усугласити и дати једно потпуно повјерење нашим министрима у Влади Федерације да тај посао раде.

Међутим, недопустиво је да Влада Федерације ради без хрватских министара према опет једном класичном концепту бошњачке федерације и бошњачке владе и наравно да то више нећемо моћи толерисати. Све ово нас тјера да се што брже промијени и закон који дефинише начин одлучивања у Влади Федерације, што је требало и прије да урадимо, чиме би се онемогућило доношење одлука без представника или минималне заступљености барем по једног представника сваког од три конститутивна народа који дјелују у Федерацији.

НН: Јесу ли нови коалицијски партнери једно од могућих рјешења?

ЧОВИЋ: Ако није могуће наћи заједнички језик и рјешења, те наравно ако се не успијемо договорити да коначно почнемо радити, овакво партнерство нема смисла и ја ћу врло отворено и јавно казати да је дошло вријеме да се траже нови партнери који могу провести нужне реформе и који ће поштивати договор, те покренути и стабилизирати Федерацију Босне и Херцеговине.

НН: Оптужују Вас да не преговарате с ДФ-ом и Жељком Комшићем. Зашто? Како гледате на односе СДА - ДФ?

ЧОВИЋ: Па не знам да ме ико оптужује, нити да ме ико може оптуживати. Ја лично немам никаквих проблема било које врсте с господином Комшићем.

Партнер и разговори о успостави власти у почетку су направљени између СДА и ХДЗ-а. Накнадно је СДА за партнера предложила ДФ и ја сам то прихватио. ДФ је, прије свега, избор СДА. Никад нисам избјегао било какав састанак с господином Комшићем, напротив.

Исто тако, морам рећи како ваше питање једнако вриједи и за односе СДА и ДФ-а, јер ја тамо не видим било какву конструктивну комуникацију. Да исте има вјеројатно се не би на овакав начин одвијали односи у Влади Федерације.

Да закључим, што се тиче ХДЗ БиХ, састанак са господином Комшићем и господином Изетбеговићем уопште није проблематичан. Да ли ће до њега доћи, зависи од суговорника.

НН: Какви су односи у Предсједништву БиХ између Вас, господина Иванића и господина Изетбеговића?

ЧОВИЋ: Па односи су засад, ја бих рекао, задовољавајући, чак врло добри. Оно што смо у почетку договорили да ћемо заједнички радити, отприлике тако се и понашамо. То је оно што бих ја волио од сваког свог партнера, када направите један договор у условима у којима га правите да онда те договоре и поштујете.

Наравно да се ми унутар Предсједништва разликујемо код многих питања, али наш је заједнички став да у вези са стварима гдје нема сугласја - не излазимо претјерано у јавности, те да се покушамо разговорима ускладити и доносити одлуке. Оно што је врло вриједно јесте то да не постоји нити један документ или материјал који чека у Предсједништву због нашег слагања или неслагања.

НН: У БиХ за петнаестак дана долази папа Фрањо, Ви сте га позвали и на челу сте Организацијског одбор за дочек. Како теку припреме и има ли мјеста за бојазан због сигурносне ситуације?

ЧОВИЋ: Мени је било лично задовољство да ме папа Фрањо примио одмах на почетку мог мандата у Ватикану и тада када сам га позвао у нашу домовину свети отац ми је јасно ставио до знања како ће врло радо прихватити наведени позив.

Његова светост долази као пријатељ, и то је за Босну и Херцеговину и читаво подручје један глобални догађај који пробија све баријере.

Овај догађај је учинио да свијет гледа према Босни и Херцеговини. Сама чињеница да ће долазак светог оца пратити више од 400 акредитираних медијских кућа и 1.200 новинара довољно говори о снази тог догађаја. Наредних преосталих двадесетак дана се морамо сви потрудити да слика Босне и Херцеговине која ће ићи у свијет - буде примјерена потребама БиХ и свих наших људи, али и самог овог догађаја. Свети отац доласком у Босну и Херцеговину шаље једну додатну поруку јер у читавом овом подручју није посјетио нити једну другу земљу, тако да ми се чини да нам долази стварни пријатељ који нас увелике може све скупа охрабрити да мало другачије гледамо и на своју садашњост, а посебно на нашу будућност.

Припреме за долазак светог оца су при самом крају, могли бисмо казати да је већина ствари које смо издоговарали успјешно организована.

Наравно, сва ова догађања око нас на посебан начин скрећу пажњу на тај сигурносни аспект, али сам сигуран да ће организација протећи беспријекорно те да све институције и агенције које се баве полицијском, обавјештајно-сигурносном активношћу раде свој посао крајње професионално те да нећемо имати било каквих проблема.

НН: Разговарали сте с папом Фарњом у Ватикану приликом посјета о БиХ. Колико је Ватикан забринут због стања Хрвата, католика у БиХ?

ЧОВИЋ: Моји разговори са државним секретаром и са светим оцем били су доминантно везани за позицију хрватског народа у Босни и Херцеговини, али и за сваког другог човјека у БиХ, поебно за младе људе.

Папа је јасно назначио да ће у својим молитвама укључити мене као државника, да имам снаге да се борим да у Босни и Херцеговини промијенимо ствари набоље - да се Босна и Херцеговина стабилиије, политички прије свега, а онда наравно социјално и економски, како млади људи не би одлазили из Босне и Херцеговине и како би живјели ту.

Посебно желим издвојити како папа никад није раздвајао своје добре жеље у односу и на друга два конститутивна народа као и све оне који се не изјашњавају тако.

НН: Како сурађујете с Милорадом Додиком, лидером СНСД-а? Многи то након избора приказују на различите начине.

ЧОВИЋ: Ја лично с господином Додиком имам сасвим коректну сурадњу и са СНСД-ом смо остварили заједничку сарадњу гдје је год то било могуће. Ја ћу настојати да се та разина наше комуникације очува и одржи и она може бити само за добро односа свих у Босни и Херцеговини. Не можете причати како ћете направити напредак у Босни и Херцеговини, а истодобно не сурађујете ни са СНСД-ом ни с господином Додиком, који у Републици Српској имају власт. Пуно је и уставних надлежности које се међусобно испреплићу и међусобна сарадња је нужност. У будућности ћу свакако настојати још додатно ојачати узајамну сурадњу између СНСД-а и ХДЗ-а.

НН: Милорад Додик је више пута јавно рекао како Срби подржавају хрватски ентитет. Зашто је то табу тема у Федерацији БиХ?

ЧОВИЋ: Наш интерес је, прије свега, осигуравање једнакоправности хрватског народа са друга два народа у Босни и Херцеговини и то врло отворено заговарамо задњих десетак година.

Почесто би нам се знало спочитати како не знамо што хоћемо. Посљедњих годину дана кроз декларације ХНС-а, свим одлукама које доносимо па и овим задњим на сабору ХДЗ-а, слали смо поруку како видимо и желимо преуредити Босну и Херцеговину на начин да сви буду задовољни и да буде рационално организована. Државу у којој бисмо избјегли било какву мајоризацију, било којег народа на било којем дијелу Босне и Херцеговине и то је по мом мишљењу прави пут.

Наравно, рјешење хрватског ентитета, како често зна казати господин Додик, који подржава такву идеју, је само једно од рјешења за које уопште не видим потребу да било тко из Сарајева коментариша на један неприхватљив начин, а како се то почесто чини. Мој приступ организовању Босне и Херцеговине је такав да никада не правимо унутарње подјеле, него управо желимо релаксирати односе између три народа, како се не бисмо стално враћали у историју, на коју потпуно различито, евидентно, гледамо и како бисмо се потпуно окренули европској будућности Босне и Херцеговине.

НН: ХДЗ БиХ има своје представнике и у Влади РС и у другим ентитетским тијелима. Јесте ли задовољни?

ЧОВИЋ: Што се тиче односа ХДЗ-а и дјеловања извршне власти у РС, наравно да смо задовољни у мјери у којој имамо свој политички капацитет.

СНСД, односно господин Додик, је испоштовао наше договоре и тако у Републици Српској имамо министра, имамо замјеника предсједника и пуно других представника у појединим општинским структурама, који стварају климу повјерења за људе који се желе вратити, али и за оне који су већ тамо иако су у малом броју. Желимо створити једну атмосферу које ће бити другачије од оног страха које је неко стално желио представити пред све оне који треба да се врате на своја огњишта. Све оно што радимо заједно са СНСД-ом на том плану је позитивно и ми ћемо наставити заговарати даљу изградњу таквих односа.

НН: Питање повратка је и након 20 година отворено, посебно на подручју РС. Видите ли рјешења?

ЧОВИЋ: Па нажалост 20 година је од завршетка рата и многи људи који су отишли из Босне и Херцеговине тешко да ће се вратити ако не препознају да су им увјети за живот, њих и њихових породица, бољи овдје него тамо гдје су се скрасили. Они који су се родили у то вријеме већ су формирали своје породице и кренули с новим животом и питање је како уопште виде ово подручје и што је то што их за њега веже.

У Републици Српској смо, када је у питању хрватски народ, преко агенција у Републици Хрватској и БиХ те различитих повјеренстава и министарства, направили више од 5.000 објеката за повратнике Хрвате.

Нажалост, данас имамо много више објеката него што имамо повратника. Међутим, та чињеница не значи да ми нећемо и даље потицати и радити на стварању амбијента да сви они који се желе вратити на своја некадашња пријератна огњишта - то могу и учинити. 

Тероризам

НН: Недавно се у Зворнику догодио терористички напад, послије тога сукоби у Македонији. Упозорава се на тензије у БиХ. Каква је по Вашем мишљењу ситуација?

ЧОВИЋ: Ситуација је изузетно сложена, неријетко забрињавајућа и ми у БиХ морамо бити свјесни и амбијента у свијету - јер овај облик тероризма, и уопште све оно што се догађа задњих петнаестак година, без обзира на то говоримо ли ми о сјеверној Африци, Азији и ево сада у Украјини - видимо колико смо близу једни других и не можете никако занијекати односе у БиХ када је тај сигурносни аспект у питању. Ако узмемо у обзир чињеницу како се данас преко стотину наших грађана налази негдје на ратиштима широм свијета, јасно је да својим повратком овдје стварају и могући амбијент за нове терористичке активности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.