Дојле веле: Ердоган очекује од Бакира са му испоручи гуленовце

Да ли ће након КиМ и БиХ да изручи Турској "гуленовце"? Званичници обећавају да ће поштовати Устав и законе, али аналитичари нису убеђени у њихову искреност.

Након што је Косово недавно депортовало шесторицу Турака које Анкара сматра слиједбеницима Фетулаха Гулена, медији извијештавају да су и поједини турски држављани у БиХ суочени с могућношћу изручења.

Министар безбједности БиХ Драган Мектић потврдио је за Дојче веле да "БиХ и Турска имају комуникацију у вези с тим питањем и да БиХ поступа у складу с молбама и захтијевима из Турске".

"Тај поступак је у оперативној фази и не могу вам открити детаље, али могу да гарантујем да ће све што ћемо у том смислу учинити, бити у складу с Уставом и законима БиХ. Без обзира на то о каквим се захтјевима и молбама ради, ми их нећемо испунити ако то не буде у складу с нашим Уставом и законима", поручио је Мектић.

Министар безбједности је додао да се Босни и Херцеговини не може поновити случај "Алжирске групе", јер ће се поступати у складу са законом, али и прописима који регулишу међудржавну сарадњу на безбједносном плану. "БиХ је чланица Интерпола и ако се путем Интерпола за неким распише потерница, онда је то за нас поступање у складу са законом. Не знам да ли ће то да личи на случај ’Алжирске групе’, али сам сигуран да ће наши поступци бити у складу с прописима БиХ и прописима међународних организација којима смо ми приступили. Не могу да прејудицирам да ли ће се нешто догодити у том смислу, али морате знати да државе свакодневно једна од друге траже кривично-правну и међународну помоћ. Ми не можемо а приори да одбијемо захтијев Турске за неку помоћ, али све мора бити у складу с нашим законима и интересима БиХ", истиче Мектић.

Због интереса великих заборављају и патриотизам

Многи међутим сумњају у способности званичника БиХ и њихове намјере у погледу заштите закона и Устава. Политичка коментаторка из Сарајева Ивана Марић каже да БиХ није никаква велесила и додаје да се та држава због чега понекад нађе у ситуацији да одлуке доноси у складу са жељама велесила.

"Српска страна у БиХ често, ако не и увијек, удовољава захтијевима сусједне Србије или Русије, хрватска страна одлуке прилагођава Хрватској, бошњачка страна Турској, а сви заједно захтијевима САД и европских велесила. Када све то саберемо, дођемо до закључка да многе ствари из домена спољне, али и унутрашње политике, не доносимо у складу с интересима БиХ, већ у складу с интересима оних које не желимо да разљутимо или којима желимо да се додворимо. При том заборавимо на патриотизам, важеће правне норме, интересе грађана, па чак и основна људска права држављана БиХ, а посебно држављана других држава", каже Ивана Марић за Дојче веле.

Она подсјећа да су власти БиХ погазиле људска права припадника тзв. "Алжирске групе" 2002. године када су их испоручиле САД гдје су завршили у озлоглашеном затвору Гвантанамо.

"Златко Лагумџија, који је тада био предсједавајући Савијета министара БиХ, навео је да су имали налог из Бијеле куће да преузму ту групу уз пријетњу да ће се Сједињене Америчке Државе повући из БиХ и да ће БиХ бити остављена без подршке САД. Не знам да ли је страшније то што је САД пријетњом остварила свој циљ или то што су власти БиХ, да би удовољиле Американцима, погазиле сопствени правни систем. С друге стране, та иста Америка одбила је да уради исто за Турску везано за њихов захтијев Бијелој кући да ухапсе и испоруче Фетулаха Гулена.

Сједињене Америчке Државе одбиле су то да ураде по цијену погоршавања и заоштравања односа са Турском. Одмах након покушаја пуча и у БиХ се осјетио прогон ’гуленоваца’, како зову особе које доводе у блиску везу с Фетулахом Гуленом. И поред веома блиских, па и фамилијарних односа између Бакира Изетбеговића и Реџепа Тајипа Ердогана, Странка демократске акције (СДА) није успјела у првом маху да удовољи Ердогану и да протера све ’гуленовце’, односно да позатвара све што се налази у њиховом власништву. Међутим, временом им је то све више полазило за руком, па је недавно и Универзитет Бурх, који им је највише сметао, прешао у британски посед", тврди Ивана Марић.

Ердоганова очекивања

Причу о изручивању "гуленоваца” актуелизовала је недавна депортација шесторице турских држављана са Косова. Премијер Косова Рамуш Харадинај због тога је смијенио министра унутрашњих послова и шефа обијавештајне службе, и сада трпи жестоке критике турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана.

"На реду је БиХ и логично је да Ердоган од свог блиског пријатеља Бакира Изетбеговића очекује услугу сличну оној коју је добио од косовских власти. Проблем је то што СДА не може сама да донесе одлуку о томе, посебно зато што је при расподјели власти правосуђе узела Хрватска демократска заједница (ХДЗ БиХ), а безбједност Савез за промене. Надамо се да ће, као што истиче Драган Мектић, БиХ поштовати сопствене законе и да овога пута власти БиХ неће погазити нечија људска права како би се додворили 'великима'", каже Ивана Марић.

Анкара оптужује имама Мухамеда Фетулаха Гулена и његов покрет Хизмет (служење, тур.) за организовање неуспјешног пуча у Турској 2016. године. Тада су се на удару критика Ердоганових симпатизера нашле и образовне институције у БиХ, Босна Сема, које се доводе у везу с лидером Хизмета. Мишљења о дјеловању Фетулаха Гулена су подијељена. На Западу га сматрају поборником "умјереног ислама", док поједини у БиХ тврде да Хизмет дјелује "заверенички", сврставајући га у ред "сумњивих секти" које дјелују у Босни и Херцеговини.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.