Договор о граници кочи Изетбеговић

БЕОГРАД - Србија и БиХ треба да убрзају преговоре о спорним тачкама на државној граници и пронађу обострано прихватљиво рјешење јер је то важно за развијање добросусједских односа и напредак ка ЕУ и то мора да буде ријешено.

Речено је то “Гласу Српске” у Министарству спољних послова Србије.

- Разграничење између Србије и БиХ за нас је заиста једно од приоритетних питања, чијим се решавањем чини корак напред у процесу приступања ЕУ, а билатерални односи подижу на један квалитативно виши ниво. Тачно је да годинама нема помака, али сматрамо да релативно мали број спорних подручја и дужина границе на њима у односу на неспорну дужину границе дају оптимизам да је могуће наћи обострано прихватљиво решење - навели су у писаном одговору из тог министарства.

Посљедња сједница Међудржавне дипломатске комисије за границу између Србије и БиХ одржана је у јуну 2010. године у Београду. Признају да је дуг период без преговора у оквиру комисије.

- Начелно је договорено да се комисија сусретне ускоро. Још није усаглашен прецизан термин седнице. Имајући у виду да је период годишњих одмора, може се очекивати да се седница одржи у септембру или октобру - истакли су у министарству.

Добра прилика за разговор или почетак озбиљнијег ангажмана у вези са овим питањем била је недавно када су се у Београду састали предсједник Србије Александар Вучић и тадашњи чланови Предсједништва БиХ, али је, како је тада речено, бошњачки члан Бакир Изетбеговић то зауставио.

У српском МСП-у истичу да је још у септембру 2017. године, приликом посјете предсједника Србије Александра Вучића Сарајеву, речено да је од великог значаја да буде искоришћен моменат и, послије вишегодишњег застоја, обновљени преговори и рад комисије.

- Сви чланови Председништва БиХ сагласили су се са потребом и значајем решавања питања граница, наглашавајући спремност обе стране да се преговори интензивирају и изнађе обострано прихватљиво решење, укључујући и размену територија. Наставак преговора очекиван је после званичне посете чланова Председништва БиХ у децембру те године Србији. Међутим, тада је Изетбеговић одбио да прими документацију, односно предлог за разграничење који је презентовао Александар Вучић, а који је српска страна припремила у складу са начелним договорима са сусрета у Сарајеву. То је утицало да се одржавање седнице комисије још једном пролонгира - казали су у министарству.

На питање да ли је БиХ званично Србији доставила став о разграничењу, на шта пристаје, а на шта не, истакли су да је БиХ свој став о разграничењу доставила на почетку преговора у оквиру комисије, када су констатоване разлике на четири дијела границе.

- Делегација Србије је током преговора давала предлоге који би ишли у сусрет компромисном решењу, док је делегација БиХ одбијала те предлоге заступајући став да граница треба да буде утврђена потврђивањем бивше административне границе из периода СФРЈ, а њене евентуалне корекције могле би бити предмет накнадних преговора, после ступања на снагу уговора о државној граници. Међутим, није давала никакве гаранције да би ти преговори за решавање виталних питања за Србију били отворени - закључили су у министарству.

Спорне тачке

Хидроцентрале “Зворник” и “Бајина Башта”, десет километара пруге Београд - Бар која пролази кроз БиХ и општине Прибој и Рудо су спорне тачке. У министарству су потврдили да су приједлози Србије за рјешавање били и биће достављени БиХ.

- Они подразумевају да граница буде утврђена тако да не пресеца комуникације и капиталне објекте које је у претходној заједничкој држави финансирала и изградила Србија, односно да се будућим решењем протезања границе обезбеди несметана експлоатација, те коригује гранична линија у подручју Прибоја и Рудог ради превазилажења проблема кретања становништва - казали су у министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.