Догађаји и жртве су стварни, не политички

БAЊAЛУКA - Сви догађаји су стварни догађаји, све жртве су стварне, а не политичке. Евидентно је да постоји низ доказа и изјава жртава и породица страдалих, тако да је у најмању руку некоректно према њима да се каже да лажу.

Рекао је то "Гласу Српске" координатор тима МУП-а Републике Српске за истраживање и документовање ратних злочина Симо Тушевљак, реагујући на изјаву главног тужиоца БиХ Милорада Барашина да дио пријава за ратне злочине против 7.500 лица које је Тужилаштву доставио МУП РС "није квалитетан и да имају политичку конотацију", те да нема доказа за бројне случајеве злочина над Србима.

- Није могао МУП РС да измисли број људи у неком селу, њихових имена и извода из матичних књига. Основни проблем у Тужилаштву БиХ је то што још увијек имају баријеру да крену у истинско процесуирање одговорних за злочине над Србима и да за њих одговара не само индивидуално, онај ко их је починио, него и они који су наредили те злочине - истакао је Тушевљак.

Он је нагласио да пријаве МУП-а нису достављене само Тужилаштву БиХ, него и окружним тужилаштвима од 1992. године до данас.

- Тужилаштво БиХ постоји од 2003. године, тако да је очигледно да многе од тих пријава нису ни дошле до њих. Барашин је требало да коментарише само оне пријаве које су достављене Тужилаштву БиХ и то би било реално и коректно - навео је Тушевљак.

Барашин је такође рекао да предмет против Aтифа Дудаковића "не стоји у ладици", али и да се "не може исфорсирано и исхитрено против њега дићи оптужница, ако нема довољно доказа".

- Како може бити исфорсирано и исхитрено било шта у истрази која се води четири године. Још у септембру 2007. године тужилац Маринко Јурчевић је најавио да ће за шест мјесеци бити подигнута оптужница против Aтифа Дудаковића и то се још увијек није десило - истакао је Тушевљак.

Вршилац дужности директора Центра за истраживање ратних злочина РС Јанко Велимировић нагласио је да је пракса да су "тужиоци код нас пасивни и да чекају да им се доставе докази, умјесто да су активни". Додао је да би требало да тужиоци буду ти који покрећу процес када се дође до неких чињеница.

- На Међународној конференцији о Хашком трибуналу у фебруару ове године, Барашин је јавно обећао да ће у року од три мјесеца дати извјештај шта је урадио по тим предметима. Та три мјесеца су прошла и посебно ме изненађује да сада има такав став, с обзиром на то да је пред 400 људи обећао да ће то да уради - закључио је Велимировић.

Ганић

Јанко Велимировић је напоменуо да је Барашин и раније говорио да је у случају истраге Србије против Ејупа Ганића ријеч о чистој политизацији, што, наглашава он, није тачно.

- Тужилаштву БиХ је боље да се не уплиће у овај случај, кад већ нису ушли у процес. Треба сачекати средину јула, да се донесе одлука у "случају Ганић" - истакао је Велимировић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.