Додик: Злочин у Jaсеновцу у забораву, злочинци без казне

Андрићград - Предсједник Републике Српске Милорад Додик упозорио је да злочин у Јасеновцу, у којем је страдало више од 500.000 Срба, никада није успио да буде представљен на начин како се и десио, те да је остао у забораву, као и злочинци, који никада нису одговарали.

Напоменувши да су у Јасеновцу била огромна страдања српског народа, Додик је подсјетио да је у јасеновачким стратиштима убијено и 23.900 дјеце, те да је то у историји једини логор за дјецу.  

"Та чињеница говори колико је то било монструозно и неупоредиво са било којим другим стварима. У том погледу, задатак свих нас овдје јесте да вратимо сјећање на чињенице које су се тамо десиле", истакао је Додик у интервјуу за Електронске новине Андрићевог института "Искра". 

Предсједник Српске је подсјетио да је општина Дубица прије рата имала 30.500 становника, од чега је у њој убијено 19.000 Срба, што представља скоро 75 одсто српске популације у то вријеме. 

"Муслимани и Хрвати тада нису дирани. Само су Срби колективно вођени у Јасеновац. Још је један куриозитет - да је тек 25 година након Другог свјетског рата први Србин регрут отишао на служење војске. Требало је више од 20 година да неко буде рођен, па да иде у војску", истакао је Додик. 

Говорећи о злочину почињеном у протеклом рату у Сребреници, Додик је напоменуо да је недавно посјетио ову општину и да се наметнула потреба да посјети и Меморијални комплекс у Поточарима, због жртава које су ту страдале. 

Истакавши да нико не може да оправда убиства и то што се десило у Сребреници, Додик је упозорио да је проблем у вези са Сребреницом политизација злочина, покушај да се из тога извуку политичке консеквенце и да се то наметне као колективна одговорност Србима. 

"Али, то је неприхватљиво. И због тога, наравно, треба раздвојити почаст или помен жртвама од закулисних политичких игара које иза тога често стоје. Ја сам, управо желећи да се Сребреница на тај начин доживи, потпуно то одвојио од оног што ће бити политизација. То је присутно на готово свим манифестацијама које се одржавају", рекао је предсједник Додик. 

Коментаришући чињеницу да неке државе већ 100 година негирају геноцид над Јерменима, па не шаљу своје представнике на комеморацију 24. априла, као и то да многи не желе, а многима на дозвољавају да отпутују у Москву на прославу 9. маја - Дана побједе над фашизмом, Додик је рекао да својим доласком или недоласком нико не може промијенити чињенице. 

"Јасеновац се десио, било да је тамо данас неко дошао или није дошао. Да није било Руса, Совјетског савеза, питање је да ли би се побиједила хитлеровска коалиција или Хитлер сам и зато дефинитивно нису у праву они који наводе да 'из некога разлога' не желе или не могу да дођу, јер само прије неколико година, када је глобална политичка ситуација изгледала мало другачије, на тим парадама у Москви учествовали су готово сви виђени људи свијета. Чак је, својевремено, била и једна америчка војна јединица која је била дио укупне параде", навео је Додик. 

Он је у интервјуу за Електронске новине Андрићевог института "Искра" истакао да се то покушава употријебити у дневно-политичке сврхе, у обрачуну који је глобалан и за који се не зна до када ће да траје. 

"Али, када погледате назад, не можете промијенити чињеницу да је 22 милиона људи из Совјетског савеза погинуло да би се побиједила хитлеровска коалиција. Наравно, ту треба додати утицај и улогу САД које су отвориле други фронт и неке друге ствари које су се десиле... Али, свакако доминантан допринос побједи припада Русији, јер је Русија била искључиви циљ Хитлера и његове фашистичке намјере да овлада источним просторима, због енергетике и због историје", нагласио је Додик. 

Предсједник Српске је потврдио да је добио позив од предсједника Руске Федерације Владимира Путина, те да ће присуствовати обиљежавању Дана побједе над фашизмом у Москви.

Подаништво - највећа пријетња опстанку Српске

Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да су нескривене амбиције Бошњака да Српску избришу са географско-политичких карата и подаништво најдиректнија пријетња њеном опстанку.

"Та нескривена амбиција Бошњака није довољна ако нема нашег опструкционизма нашој идеји. Нажалост, у готово сваком периоду се нађе неко кога изаберу уз помоћ гласова Бошњака и он извршава одређене 'радове' с циљем афирмације те идеје о укидању Републике Српске", рекао је Додик у интервјуу за Електронске новине Андрићевог института "Искра".

Он је нагласио да јавност треба да зна да је Младен Иванић у изборима за српског члана Предсједништва БиХ, у односу на Жељку Цвијановић, имао 25.000 српских гласова мање, а када су из иностранства дошли гласови Бошњака - 34.000, онда је остварио већину од 7.000 гласова.

"То значи да су одлучујућу превагу учинили бошњачки гласови, који јесу легитимни, али у политичком смислу, без обзира што гласају у Републици, они гласају против Српске и не желе јој ништа добро. Зато, када се изабере Иванић гласовима Бошњака, онда то прави политичку обавезу у том погледу и та врста подаништва је највећа опасност за опстанак Српске", истакао је Додик.

На констатацију да је у Српској на дјелу "будимпештанско прољеће у покушају", попут оног у Србији, које има за циљ свргавање с власти предсједника Републике и владајуће странке СНСД-а, чији је лидер, Додик је рекао да нико није наиван па да то не види.

"Будимпешта јесте центар који се поново активирао, центар којег су Американци створили и отворили да окупе наводно 'домаће снаге' које треба да изврше неке своје задатке", рекао је Додик и додао да је у Будимпешти било сједиште које је окупило представнике "Отпора" када је рушена власт Слободана Милошевића.

Он је навео да су се потом мало умирили, па тај центар више није постојао, али су га реактивирали неколико мјесеци пред изборе у Републици Српској.

"Мислим да је то било у априлу прошле године. То је био покушај да направе довољно критичне масе како би се 'кроз изборе' извршила промјена структуре власти у самој Републици Српској, јер смо ми њима постали 'реметилачки фактор' у погледу реализације раније датих обећања, прије свега, политичком Сарајеву и у настојању да се направи држава по мјери њих, те да се на неки начин држе мирни", нагласио је предсједник Српске.

Све то, истиче Додик, нису успјели да ураде кроз изборе, али је сама кампања показала да су то били најжешћи избори у смислу удара на једну партију и на једну личност.

"То сам тако и доживљавао и то је могло да се види, али у томе нису успјели. Да живе и да нешто раде, видљиво је рецимо кроз то да успијевају да подигну елан опозицији која је изгубила изборе. Само неколико мјесеци послије изгубљених избора, покушавају да их увјере да могу извршити промјене", рекао је предсједник Српске.

Управо то, истиче Додик, говори каква је њихова намјера. "Ми знамо да то постоји, знамо да ангажују и неке медије у Републици Српској, а неки то већ предано раде. Ријеч је о томе да се изграђени домаћи ауторитет уруши и још ако је могуће у самом врхунцу тог политичког ауторитета", оцијенио је Додик.

Предсједник Српске је истакао да су "они свјесни да то само јача његово увјерење за афирмацију јавних ставова о Републици Српској", које је раније износио, и те ставове може само да оснажи, а никако да их умањи.

"Сматрам да је то исправно и то осјећам пуним срцем, пуном снагом и управо због тога што могу да афирмишем те ставове. И они знају да ни у чему нису успјели, уколико не успију да у наредних неколико година 'поравнају' власт у Републици Српској са причама о наводном лоповлуку и криминалу, што им је главна узречица", напоменуо је Додик.

Додик је навео да народ, под притиском те атмосфере и напрасног ентузијазма, успије можда да склони неку власт, али веома брзо схвати да они који долазе нису његов избор, већ нечији туђи.

"И онда то друштво не можете никада да стабилизујете", упозорио је Додик у интервјуу за Електронске новине Андрићевог института "Искра".

Он је у том погледу запитао зашто је једна Либија под Гадафијем била стабилна земља, сви су добро живјели, а сада панично сви бјеже из те земље.

"Значи да Гадафи није био проблем Либије, већ је био проблем некога другог! Он није био проблем тог народа и није га народ срушио. Да није било бомбардовања са стране, никада га не би промијенили. Тај интервенционизам је у овом случају везан за нафту, нафтоводе и неке друге стратешке ствари...", истиче Додик.

Он је додао да нико не може кривити народ зато што не може да се сјети да је 1996. године Српска била у потпуном расулу и то не само у економском и социјалном, него и у државно-правном смислу.

"Два периода - 1996. и 2015. година су готово неупоредива. Зато треба освјежавати сјећања. Али имате и оне, управо из 'будимпештанске приче', који говоре да није важно како је било и како ћемо живјети, већ 'ја хоћу да једем', као да се овдје гладно! Па више има у Америци гладних људи! Имате у Америци више просјака него што можете да замислите, има тамо људи који веома тешко живе, има социјално тотално угрожених", рекао је Додик.

Он је убијеђен да су нови српски функционери у Сарајеву управо продукт "будимпештанске приче". "То потврђује чињеница да се све ово вријеме након избора управо Сарајево покушава политички поставити као центар, у најмању руку, Републици Српској", наводи Додик.

Он је рекао да се може видјети да су ранији напади сарајевских, бошњачких медија на Републику Српску и на њега лично одједном спласнули и да је промијењена концепција.

"Узети су домаћи медији, јер се спознало да су напади који су стално долазили из Сарајева јачали и мене и Републику Српску", констатовао је Додик.

Збот тога је сада, упозорава Додик, "узето" неколико телевизија, новинара и осталих у Српској који "сарајевски посао" раде још преданије него што је то радило Сарајево.

"Зато су они љубимци и љубитељи Сарајева и онога тамо што они желе. Дакле, политички представници Срба данас, они који су у власти у Сарајеву, дефинитивно се употребљавају за покушаје да се развласти Српска", категоричан је предсједник Српске.

На питање да ли високи представник Валентин Инцко остаје у оквиру својих компентенција када позива на уздржаност у односу на промјену Устава коју сугерише Бакир Изетбеговић, стављајући се на његову страну, Додик је поновио да је високи представник "требало давно да оде", а да ништа није ново ни у томе што је на страни Бошњака, јер иза њега стоји политичка моћ са Запада.

"Чим је опозиција из Српске ушла у органе БиХ, почео је Инцко да се јавља. Прије тога био је 'ушуткан' и није се јављао двије-три године, нигдје га није било", подсјетио је Додик и констатовао да ништа није ново ни у томе што је на страни Бошњака, јер иза њега стоји политичка моћ са Запада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.