Додик за „Велт“: Увођење санкција не чини се примјереним за њемачку демократију

БЕРЛИН – Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Милорад Додик рекао је у интервјуу за њемачки „Велт“ да му се увођење санкција не чини примјереним за њемачку демократију.

- Зашто би Њемачка или било која друга држава требала владати БиХ? Влада треба да ради са демократски изабраним званичницима – казао је Додик коментаришући то што је министар иностраних послова Њемачке Аналена Бeрбок позвала на санкције против њега.

Додао је да њен позив  показује да „нема појма о нашем животу јер никад није била овдје“.

Рекао да зна шта значи почетак мандата и да нова министарка има своје амбиције.

-На ову функцију сам изабран са 60 одсто гласова. А министарка представља странку која није највећа у Њемачкој. Можда јој је потребан брз успјех и мисли да овдје може нешто постићи. Али успјех се мјери на крају, а не на почетку. Она нема појма о нашем животу, никад није била овдје - казао је Додик.

Дио интервјуа Додик је посветио разговору о њемачком дипломати Кристијану Шмиту.

Додик је рекао да Дејтонски споразум предвиђа да високог представника морају именовати потписници споразума, а потврдити га Савјет безбједности УН-а.

-Ништа од тога се није догодило. Жао ми је што Шмит мора проћи кроз све ово. Али никако не можемо дозволити да нам неко намеће законе само зато што је добра особа. Добра је особа и моја мајка, то је најбоља особа на свијету па није високи представник - каже Додик.

Нагласио је да се, ако Њемачка уводи санкције Русији, не може очекивати ​​да ће Русија подржати њен приједлог за високог представника.

-Лично сам се срео са руским предсједником Владимиром Путином много пута,па и недавно. Он има одговорну позицију. Каже да је заинтересован да по сваку цијену одржи мир у БиХ. Поштује Устав. И држи се подаље од унутрашњих послова. Не као њемачка министарка - наглашава Додик.

Поновио је и да не жели отцјепљење, него заштиту Устава БиХ.

- Ми смо једина колонија у Европи - констатовао је Додик, подсјетивши да у БиХ не постоји национални, већ заједнички ниво што је утврђено Уставом БиХ и да Република Српска жели да се то поштује и ништа више од тога.

Појаснио је да, према Уставу, заједнички ниво није надлежан за војску, нити за порески систем, ни за судство, те да су за то одговорни ентитети.

Када је ријеч о војсци, Додик је појаснио да Република Српска има уставно право на војску и да је то предвиђено Дејтонским споразумом.

Подсјетио је да је Војска Републике Српске постојала до 2005. године када су странци слагали да би било боље да БиХ има заједничку војску, а сада је сасвим јасно да је то било погрешно.

- Ми нећемо муслиманску војску, а у том правцу то иде. Недавно је суд у Сарајеву пресудио да војници муслиманске вјероисповијести имају право да носе браде, да се припаднице Оружаних снага БиХ могу прекрити, а неке земље у Европи то забрањују у јавним просторима - навео је Додик и додао да ће о томе како ојачати повјерење у Оружане снаге БиХ бити разговарано наредних мјесеци.

Ако буде постигнут договор, нагласио је Додик, Република Српска би могла да остане дио тога, ако не - биће размотрене друге алтернативе

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.