Додик: За БиХ најбоље да остане неутрална

Сарајево - Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је вечерас да је привржен само интересима Републике Српске и народа којем припада, а не било чијим другим, те нагласио да Српска неће у НАТО и да би за БиХ било најбоље да остане неутрална.

Он је поновио да нема ништа против сарадње са НАТО-ом, нагласио да је познат став Српске о том питању, те поручио да неће направити први корак ка активацији пута БиХ за пуноправно чланство у том војном савезу.

Додик је подсјетио да је НАТО током протеклог рата бомбардовао Републику Српску осиромашеним уранијумом.

Кад је ријеч о ранијим одлукама институција у вези са путем БиХ ка НАТО-у Додик је навео да разумије да оне постоје, али да, истовремено, нико не жели да разумије да је Република Српска у међувремену промијенила однос према том питању.

“То је толико заморна прича и ту нема ништа ново. Сматрам да не треба да се условљава било чим. Не може акциони план, активирање акционог плана за чланство у НАТО /МАП/. Може само сарадња са НАТО-ом”, рекао је Додик за ФТВ.

Додик је додао да уколико се унутар БиХ прави прича о консензусу, онда се мора поштовати одлука Народне скупштине Републике Српске о војној неутралности.

Коментаришући декларацију СДА, Додик је рекао да је то антиуставан и антидејтонски документ и антисрпска прича.

Додик је указао на проблем неформирања власти на нивоу БиХ и Федерације БиХ већ годину дана након избора.

Он је напоменуо да власт на нивоу БиХ када буде комплетирана мора успоставити приоритете, а то је пут ка ЕУ, затим изградња ауто-пута Београд-Сарајево, производња домаће хране, као и подршка малим произвођачима.

“Без обзира како ко каликулише, ми нисмо заинтересовани да уђемо по сваку цијену у Савјет министара и мора се научити та лекција, биће лакше свима”, поруио је Додик, који је и предсједник СНСД-а.

Он је поновио да никога не мрзи, нити жели да направи штету иједном Бошњаку, Хрвату или било ком другом народу, наводећи да се БиХ може градити само на уважавању и конзензусу три народа и два ентитета.

Коментаришући коначну одлуку Европског суда за људска права да БиХ мора поштовати пресуду којом се налаже уклањање православне цркве из дворишта Фате Орловић у Коњевић Пољу, Додик је рекао да треба учинити све да се нађе рјешење да тај храм не буде срушен, већ премјештен.

“Залажем се за то да се сједне и види оперативно како црква може да буде измјештена са те локације. Мислим да за то постоји благослов владике, што је важно Цркви”, изјавио је Додик.

Додик је поновио да овај став заговара уназад пет година и да је то питање потребно завршити.

“Суд у Стразбуру је требало да буде та врста врховног правног ауторитета, али знамо да се многе одлуке суда у многим земљама, па чак и у земљама ЕУ не спроводе”, рекао је Додик. 

Непостојање заједничког става предсједништва - срамота БиХ

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је срамота што чланови Предсједништва БиХ сутра у Београд на трилатерални састанак БиХ-Србија-Турска иду без заједничког става, истакавши да предсједавајући Жељко Комшић нема иницијативу за договор.

Додик је истакао да се у вријеме када је био предсједавајући Предсједништва БиХ залагао да се ријеши питање државног уговора са Србијом и Турском, те да је и од Савјета министара у техничком мандату тражио да се то ријеши.

Он је истакао да Предсједништво БиХ нико не уважава у Савјету министара у техничком мандату.

Нагласивши да је требало ријешити питање међудржавног уговора Србије и БиХ о додирним тачкама куда ће пролазити ауто-пут Београд-Сарајево, Додик је поновио да ништа од тога није урађено.

“Ово је срамота, ми напросто идемо тамо, а предсједавајући нема иницијативу да се нешто деси и договори. Нити је сазвао, нити комуницирамо телефоном”, рекао је Додик за Федералну телевизију.

Додик је упитао о чему би се у таквој ситуацији могло причати на састанку у Београду.

Он је навео да је од турског предсједника Тајипа Реџепа Ердогана који је љетос боравио у БиХ тражио да омогући БиХ повољнији уговор него што има са Србијом.

Додик је рекао да је питање, уколико се понуди заједничка изјава у Београду, шта би у име БиХ требало писати у том документу, будући да нема усаглашеног става међу члановима Предсједништва БиХ.

Српски члан Предсједништва БиХ сматра да би најбоље било брзо формирати Савјет министара, и то у року од седмицу или двије и кренути са рјешавањем економских питања, те замолити Турску и Србију да БиХ дају додатни период за усаглашавања.

Када је ријеч о “гуленовцима” чије изручење од БиХ тражи турски предсједник, Додик је навео да је то додатни проблем, али да није одговоран да одговора на то питање.

“Ријеч је о турским грађанима. Треба урадити као што се ради и у случајевима када БиХ тражи изручење својих грађана. Ако Турска тражи изручење својих грађана и ако ти људи немају држављанство ове земље, зашто их онда задражавамо овдје?”, упитао је Додик.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.