Додик: Српски министри у Савјету министара радили против Српске

Бањалука - Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да, што се њега тиче, БиХ одмах може добити Савјет министара, те оцијенио да су српски министри у претходном мандату радили против Републике Српске и српског народа.

“За СНСД ће бити релевантни партнери из Федерације БиХ /ФБиХ/ они који су добили повјерење народа у ФБиХ, али то не значи улазак у коалиције, већ одговорност на изабраним представницима да формирају институције које ће функционисати”, рекао је Додик, који је и предсједник СНСД-а.

Додик је истакао да они који су сада у Савјету министара немају његову подршку и да му нису потребни.

“Вјероватно немам ни ја њихову, али ја имам нови мандат, а они то немају. Према томе и /Игор/ Црнадак и /Мирко/ Шаровић и /Драган/ Мектић морају знати да, нити ми требају, нити желим комуникацију с њима”, рекао је Додик за РТРС.

Он је навео да ће тражити да Предсједништво БиХ да негативну оцјену о раду Министарства за спољну трговину и економске односе, Министарства безбједности и Министарства иностраних послова.

“Они /Шаровић, Мектић и Црнадак/ те послове нису добро радили, њихова политика је била против нас - Српске и српског народа. Немам намјеру да комуницирам са њима и мислим да је најбоље да се повуку. Они су били креација СДА и Бакира Изетбеговића да подвале Српској нестабилност. Немогуће је да Шаровић буде најбољи министар за Бошњаке, а најлошији за Србе. Мора да буде најбољи за све”, рекао је Додик и додао да ће за њега одлуке Народне скупштине и Владе Српске бити светиња.

Он је нагласио да највећу одговорност за БиХ сноси бошњачки народ као најбројнији, који би требало да докаже да има најбоље намјере према сваком Србину и Хрвату, што до сада није био случај.

“Бошњаци сада имају прилику да покажу да желе да са нама граде БиХ. Донијећемо закон о Уставном суду који ће прописати заштиту сваког народа. Не тражим ништа за свој народ што не желим да они имају, али то сигурно не може на овај начин како је до сада функционисало”, рекао је Додик.

Он је нагласио да се не може омаловажавати Република Српска тако што се са нивоа БиХ укида 9. јануар као Дан Републике, те поновио да ће тај празник у Српској увијек бити прослављан.

“Јесмо ли ми покренули иницијативу да се укине 25. новембар? Нисмо. Не спорим да ФБиХ прославља 25. новембар, али у Српској то није празник. Тај дан ћу бити на редовним пословима, то за мене није нерадни дан”, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, у Сарајево не иде да се фотографише и није му приоритет висока плата.

“Рекао сам свом особљу да нађу два ђака или студента из сиромашних породица из источног дијела Српске и да им дам по 250 КМ стипендије од своје плате сваки мјесец. Даћу од плате још 250 КМ најсиромашнијој бошњачкој породици у Сарајеву”, рекао је Додик, а на питање да ли може дати подршку и једном студенту хрватске националности, одговорио је да ће и то урадити.

Он је истакао да политичари морају имати осјећај одговорности према друштву, због чега тражи да сви чланови Предсједништва имају више новца на располагању него што је то до сада био случај, и то не за себе него да би могли да помогну тамо гдје је то народу потребно - у изградњи вртића, водовода...

“Мени није важно да идем у Сарајево да бих уживао привилегије. И што сам имао привилегија на основу функције коју сам носио нисам желио да искористим и на позицији предсједника Српске сам радио по 15 сати, а многи би на мом мјесту уживали”, рекао је Додик.

Говорећи о првој посјети некој земљи као предсједавајући Предсједиштва БиХ, Додик је најавио да ће у недјељу, 25. новембра, бити у Србији, а након тога у Русији.

“Најбоља сарадња биће са Србијом, нећу донијети ниједну одлуку која ће бити против Србије и на свим мултилатералним и сличним састанцима пратићу став Србије у капацитету у којем то могу. Са Црном Гором имамо неких политички нерашчишћених питања, а што се тиче Хрватске, мјера је, као и са Црном Гором, однос према Српској. Што се тиче моста на Сави /код Градишке/ то што нам ради Хрватска није ни поштено, ни коректно”, нагласио је Додик. 

Одбацити међународни интервенционизам и направити одржив систем

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је да антидејтонска БиХ, каква је тренутно, није потребна Републици Српској, која је једина у овој земљи самоодржива, те нагласио да је неопходно одбацити међународни интервенционизам и покушати створити одржив систем, договором три конститутивна народа и два ентитета.
“Без тога показујемо потпуну неспособност да узмемо судбину БиХ у своје руке”, нагласио је Додик.

Он је рекао да ће тражити да Предсједништво одбаци као непотребно и непожељно било шта што буде тражио неки страни амбасадор са интервенционистичким намјерама, те додао да ће у тим случајевима од Предсједништва БиХ захтијевати и потезање питања одговорности таквог амбасадора.

“Такви поступци за које ћу се залагати могу представљати само одбрану суверенитета БиХ”, рекао је Додик за Радио-телевизију Републике Српске.

Он је нагласио да је потребно да из БиХ оде високи представник, али и стране судије из Уставног суда.

“Високи представник Валентин Инцко је своје завршио, наш народ каже да је он своје одсвирао. Та свирка међународног фактора је била лоша, она је умртвила овдје људе и била погребна свирка за БиХ, само ће се то касније схватити”, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, нетачне су оцјене странаца да ће бити онако како се договоре политичари у БиХ, јер они овдје неће договор, већ хоће да управљају.

“Ми смо се бар пет пута договорили и они /странци/ су све развалили. То Бошњацима одговара зато што су они до сада све своје намјере спроводили преко интервенционизма међународне заједнице. Такав интервенционизам ће тек сада бити одбачен”, наглашава Додик.

Он је подсјетио да је у Тужилаштву БиХ дуго година Американац био “главни управник”. “Има доста истине у причама о томе да је амбасадор САД у БиХ /Морин Кормак/ улазила у Тужилаштво БиХ ради претресања одређених спискова”, рекао је Додик.

Он је напоменуо да су и медији извјештавали да су у Централну изборну комисију /ЦИК/ БиХ у данима када одлучује долазили амерички, британски, италијански и још један амабасадор.

“Како је то могуће? Ко су они да буду у ЦИК-у?”, упитао је Додик.

Он је рекао да је високи представник наметнуо и Вијеће народа Републике Српске и да оно не постоји у Дејтонском мировном споразуму.

“Постоји Вијеће народа Федерације БиХ, али не и Вијеће народа Српске. /Волфганг/ Петрич је прекршио Дејтонски мировни споразум и наметнуо рјешење”, подсјетио је Додик.

Говорећи о неслагањима са амбасадором Аустрије у БиХ Мартином Памером, Додик је навео да је ријеч о човјеку који, прије свега, не поштује своју земљу.

“Он је покушавао да каже да ја гријешим што заступам интересе Српске, а он не гријеши зато што заступа ранију политику Аустрије, а не политику актуелне аустријске власти. Ово што он ради овдје није политика Аустрије, него његова лична политика”, каже Додик.

Додик истиче да је за њега једини ауторитет народ.

“Нисам луд да не знам шта је моћ међународне заједнице, али мој једини ауторитет је народ и други не постоји. Та снага не значи да сам спреман да будем поданик или да сам спреман да прихватим да неко ради против интереса Републике Српске и српског народа. Не тражим ни од кога да ради против бошњачког и хрватског народа, али је неприхватљиво ово што су до сада овдје радили Американци и њихова стара администрација и још неке земље”, рекао је Додик.

Он је као примјер навео и приједлог резолуције Велике Британије у УН којом би српски народ био проглашен геноцидним, што је спријечила Русија.

“Антидејтонска БиХ, каква је тренутно, није потребна Српској, која је једина у овој земљи самоодржива са стабилним буџетом, институцијама, привредним и комуналним системом. За све би било добро да међународни интервенционизам буде одбачен и да се покуша направити одржив систем у договору три народа”, истакао је Додик.

Централна банка мора подстицати развој БиХ, а не Њемачке

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик сматра да БиХ мора овладати својом монетарном политиком ако жели сувереност, али и због тога што је то снажна полуга привредног раста сваке земље.
“Ми немамо монетарну политику, а тражи се од нас привредни раст”, навео је Додик.

Он је рекао да је недавно прочитао један чланак у којем пише да је Централна банка БиХ депоновала новац код Дојче банке по мизерним или такозваним негативним каматним стопама.

“Дојче банка је узела обвезнице једне од најразвијенијих њемачких покрајина која добијени новац користи за изградњу ауто-пута и то је пласирано по каматној стопи од 0,5 одсто. Зашто нама нису дали овдје тај новац по каматној стопи од два одсто? Централна банка БиХ служи да развија Њемачку, а не БиХ”, изјавио је Додик за РТРС.

Према његовим ријечима, треба омогућити да и ентитети у БиХ продају обвезнице по ниским каматама.

“Нека Централна банка купи обвезнице Федерације БиХ /ФБиХ/ да направи ауто-пут Зеница-Добој и да наставимо даље. Има ли боље гаранције за новац Централне банке? Дојче банка може пропасти, а Република Српска и ФБиХ не могу пропасти као гаранти за враћање средстава. Европа је спасила привреду штампањем 2.200 милијарди евра без покрића и усмјерила то у финансијски систем, а нама држе чврст курс марке са евром и тиме отежавају наш извоз”, истакао је Додик.

Говорећи о проблему одласка радне снаге у иностранство, Додик је навео да се у вријеме када је разбијана бивша Југославија причало у Европској унији да ће за десет или двадесет година остати без продуктивне радне снаге зато што њено становништво стари.

“Најбољи ресурс за то је био Балкан и они не дозвољавају да се регион развије, држе контролу свих токова да би створили причу о неперспективи, а онда људи одавде одлазе да раде у ЕУ. Нашим младим људима дају папире за рад, а када дођу у педесете године онда их врате нама на наш здравствени систем”, каже Додик.

Он рекао да ће прва мјера коју ће предложити у заједничким институцијама БиХ бити забрана извоза трупаца из БиХ.

“То није логично. Индустрија намјештаја никада није имала бољу позицију на међународном тржишту и свака фабрика извози све што произведе. Проблем је што те фабрике немају довољно трупаца. Свако друштво на бази сировине коју има треба да развија прераду, а ми дозволимо да извозимо трупце, а наше фабрике које могу запослити нове раднике немају сировине. Ако Српска заустави извоз трупаца, а ФБиХ и даље дозволи нисмо урадило ништа и зато морамо користити заједничке институције”, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, неопходно је и забранити увоз пољопривредне робе у моменту њеног доспијећа на 60 дана да би се развила домаћа пољопривреда и производња хране која је здравија од увозне.

“Не признајем да је било који лоби јачи од државе. Спреман сам ући у 'рат' са њима. Нама су отворили границе за своје производе, а затворили своје границе и онемогућили да наши производи иду тамо. Ја желим да се заштитимо. Не мора све бити како говори ЕУ. Не могу да вјерујем да је бошњачка политичка елита пристала на то, јер онда ми нисмо суверена земља. Стално говорим да нисмо суверена земља јер не штитимо ништа своје”, нагласио је Додик. 

Вратити снагу Српске у заједничким институцијама

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је да у институцијама БиХ хоће да врати снагу Републици Српској, наводећи да досадашња пракса у погледу представљања Републике на нивоу БиХ није била добра и да се то мора промијенити.
“То је уставна ствар и у том погледу понашаћу се у складу са Уставом”, рекао је Додик за Радио-телевизију Републике Српске.

Он је подсјетио да је због тога у Бањалуци разговарао са предсједником Српске Жељком Цвијановић и мандатаром за састав нове владе Српске Радованом Вишковићем.

“Нашом сталном седмичном координацијом биће промијењења досадашња пракса представљања Српске на нивоу БиХ и сви одговорни људи, зависно од теме, мораће са нашим институцијама проћи сва питања. Не може се десити да нешто прође у парламенту БиХ и Савјету министара, а да о томе не знамо сви све”, нагласио је Додик.

Он је поновио да има јасан став у политици и да је не води с циљем додворавања било коме.

“Мени је искључиво стало шта о мојој политици каже народ на изборима. У мандату сам одговоран народу. Интерес овог народа јесте очување уставне позиције Српске у складу са Дејтонским споразумом”, каже Додик.

Он је подсјетио да је садашња ситуација у БиХ противна овом споразуму.

“Она је таква зато што је међународна заједница, а поготово њен дио са Запада, подржао насиље високог представника у мијењању прописа, градећи БиХ по неком њиховом виђењу, а не у складу са Уставом. Зато смо дошли до тога да сада имамо као неку причу о грађанској БиХ, које неће бити јер су идентитети важни”, рекао је Додик.

Према његовим ријечима, и у Европи је на сцени враћање националног идентитета.

“Ако неко жели, а поготово грађанске опције, да наметну доминацију Бошњака кроз причу о грађанској држави, онда ће довести до стварања националних друштава. То ће бити Република Српска, БиХ и Херцег-Босна”, сматра Додик и додаје да је у највећем интересу Бошњака да држе баланс у БиХ који је дат Дејтонским мировним споразумом.

Додик је поновио да је политички систем у БиХ успостављен као основа за мир.

“Да није било политичког система, никада не би био потписан Дејтонски споразум и зашто би се ми одрекли права добијених овим споразумом? Морамо вратити сва наша изгубљена права и то је услов опстанка Срба у БиХ”, навео је Додик, који је подсјетио да је Српска призната Женевским договором.

Предсједавајући Предсједништва БиХ поновио је да је БиХ за Српску “морање”.

“Наставићу да се понашам у складу са својим базичним ставом, а нико овдје не смије очекивати да елиминише било чији идентитет”, рекао је Додик.

Он је подсјетио да су Срби сав национални живот провели у борби за слободу и то није много различито од данашње ситуације.

“У Првом свјетском рату је погинуло 1.300.000 Срба, то је цијела Република Српска и зато немам права као припадник српског народа да ту чињеницу игноришем. Поштујем и страдања других народа и не бих волио да ико дође у позицију да ратује, али сматрам легитимним да се борим за наша политичка права”, нагласио је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.