Додик: Срби и Бошњаци морају да граде добре односе

Бањалука - Бошњаци и Срби треба да граде добре односе, али ти односи морају да буду засновани на међусобном уважавању, рекао је Милорад Додик, предсједник РС.

"Не смије бити негације, и да Србе сматрају примарно конститутивним народом овдје и да је РС политички и територијални минимум за наше животе овдје. Да бисмо и ми могли да кажемо 'ОК је БиХ', коначно мора да се чује и 'ОК РС'", рекао је Додик.

НН: Јуче су неки медији пренијели Вашу изјаву да је господин Вучић у БиХ одабрао погрешног партнера. Да ли је та изјава тачна?

ДОДИК: Ма не. Никад тако нешто нисам рекао. Управо сам разговарао са господином Вучићем. То је очигледно нека подвала. Оно што сам ја рекао јесте да је разумљива позиција Србије за стварањем регионалне безбједности и да Влада на овај начин покушава да оствари контакте у регији. Али јесам рекао да Савјет министара није влада и да би било боље да је састанак био с двије владе ентитета јер ентитети имају више државних надлежности него СМ за рјешавање проблема за које је Србија заинтересована. То јесам изјавио и иза тога стојим.

НН: Да ли се и на који начин у овом времену треба приступити рјешавању бошњачко-српских односа? Је ли сада вријеме за тај велики посао? Чини ми се да господин Вучић сматра да је то питање дошло на дневни ред.

ДОДИК: Треба градити добре односе. Али је и очигледно да проблеми постоје. Они су везани за односе Срба и Бошњака у БиХ и оно што је једна мала заједница у Србији. Србија води политику грађанске мултиетничке заједнице и државе и она је организована на централистички начин са нивоима државе, покрајине и општина. С друге стране, БиХ подразумијева заједницу два ентитета. У РС доминантна заједница су, наравно, Срби. Тиме се политички значај тог односа РС и заједнички ниво упорно и изнова проблематизује и доводи до турбуленције која понекад узбурка комплетне односе. А ја мислим да су ти односи ријешени.

НН: Ријешени глобално, или ријешени у Србији?

ДОДИК: Глобално. Односи Срба и Бошњака као проблем не постоји. У БиХ је ријешено тако како је ријешено - два ентитета и заједнички ниво. Е сад, политички односи - то је нешто сасвим друго. Континуитет проблема који је раније постојао је то што су се Бошњаци, раније Муслимани, ставили на линију рушитеља Југославије, а Србима је било важно да Југославија остане зато што су били расути по свим републикама. И зато је био национални интерес Срба очување Југославије. Бошњаци су се ставили на страну рушитеља Југославије и провели унилатералну сецесију без сагласности Срба у БиХ. Даље је све познато: грађански рат, Дејтонски споразум и све остало. Наравно да су ти догађаји битно утицали на односе. Ти односи не могу да буду односи с пуно изражене љубави, али могу да буду односи с пуно израженог уважавања. Такви односи могу да се граде.

НН: Шта могу Срби урадити као неку врсту позитивне иницијативе у том контексту, изградње бољих односа са Бошњацима?

ДОДИК: Срби су страдалници као и Бошњаци. И у организационом, државном смислу сви који су чинили злочине су процесуирани и нису имали државну заштиту, за разлику од Бошњака гдје то стоји. Имамо причу о Насеру Орићу, кога су власти дуго штитиле. Сада видимо да је под оптужницом. Моја порука је да је потребно очувати мир и уважавање. Не смије бити негације, и да Србе сматрају примарно конститутивним народом овдје и да је РС политички и територијални минимум за наше животе овдје. Да бисмо и ми могли да кажемо "ОК је БиХ", коначно мора да се чује и "ОК РС". Када то чујемо - а то подразумијева не само празне ријечи него признање достигнутог договора у Дејтону и надлежности које имамо - то може да буде гаранција мира. Све друго, од распакивања Дејтона па до сталног инсистирања да се умањи значај РС, може само да доведе до разлаза.

НН: Колико питање референдума на неки начин смета нормализацији тих односа са Бошњацима?

ДОДИК: Референдум је увијек у суштини мишљење народа. А одлуке које се доносе на бази референдума доносе владе, парламенти и друга државна тијела. Дакле, народ ће рећи своје мишљење. Зар се референдум одвајкада у демократији није сматрао као најдиректније изражавање воље народа? Ако прихватамо европске вриједности, не би требало бити против тих ствари. Ово није референдум о сецесији, нити сецесиона намјера постоји. Ако се буде уважило мишљење о суду и тужилаштву и ако дође до реформе на бази Устава, неће бити никакве потребе за тим. Чак, ово је антисецесионистички референдум зато што он покушава да ријеши проблеме који би могли касније, ако се не ријеше, бити разлог за гласање о статусу РС. Ми то не смијемо занемарити, морамо о томе да водимо рачуна. Али дигла се општа галама. Прво се излагао Инцко који нигдје није навео ниједно мјесто које је прекршено у Дејтону. По систему ја сам неприкосновен, ја сам кадија који у БиХ суди и тужи. А има ли стварно утемељења за то, то није важно. Он покушава да буде кадија из турских времена. Слагао је Савјет безбједности јер он није онај ко тумачи Дејтонски споразум него Анекс 10. И требало би да прочита тај анекс и види на који начин је дошао овдје и шта има да ради. Они покушавају да безочним лажима које шире направе атмосферу линча и пријетњама о забрани путовања, замрзавањем имовине и много чега другог - у чему им неке структуре из РС које су у парламенту гласале против референдума - помажу само да би се срушила власт. И зато ми као одговорни представници народа у континуитету градимо сегменте да народ одлучи о томе. Ако народ у РС каже да су суд и тужилаштво у реду, онда нико од нас нема право да друкчије поступа.

НН: Причали смо ми неколико пута о томе и неформално ја сам Вам рекао да се слажем са разлозима које наводите за референдум, али и да је сасвим јасно да ми не можемо наметнути те теме свијету, кад очигледно они то не прихватају. Дакле, требају ли Срби и даље...

ДОДИК: Свијет неће да нас слуша. Они нас сматрају за мање вриједне...

НН: Кога? Србе?

ДОДИК: Све овдје на овом простору. Некад су то Срби, некад неки други. Они не сматрају да треба да нас уважавају. Они нас третирају по принципу наметања. Ми смо овдје они над којима могу да експериментишу. Ви сте могли да чујете готово невјероватну изјаву госпође Меркел о могућности рата овдје. Свако ко живи овдје очигледно може да закључи да је то нека готово минимална, далека могућност. И онда Балкан њима постане стереотип којег користе како њима треба.

НН: Али како ми нешто реално можемо промијенити? И сами знате да су Срби страховито страдали у 20. вијеку - увијек на правој страни а увијек највише страдали. Може ли се изаћи из тога и како? Могу ли Срби наћи неку нову парадигму, нови, другачији политички приступ?

ДОДИК: Слушајте, они који су егзистенцијално и генетски побили пола мушке српске популације у Првом свјетском рату никад за то нису одговарали.

НН: Никад и неће. Али како да се ми извучемо из тог страдања?

ДОДИК: Тачно, никад и неће. Матрица тог страдања остаје готово иста. Као што је прије атентат у Сарајеву био повод да нападну Србију. Сада видимо, лажно. Али нема ни историјске одговорности. Прије тога смо имали Калаја, који је јурио овуда да уведе босански језик. Сада видимо да овдје језди Инцко, који исто покушава да уради.

НН: Да ли то онда значи да смо...

ДОДИК: То значи да нас не могу побиједити. Нису успјели ни у Првом ни у Другом свјетском рату, није ни Калај успио, па неће ни Инцко. Шта год он радио и колико год трчао. Неће побиједити!

НН: Да ли то онда значи да смо ми предодређени за страдање? И да шта год они ураде, ми ћемо страдати као народ?

ДОДИК: То је више филозофско питање и можемо и на тај начин о томе...

НН: Али живот нас води ка томе ако...

ДОДИК: Овдје је важно неколико чињеница: Срби су страдалници и у претходном рату. Кумулативно гледано, када саберете страдања Срба, избјеглица из Крајине, ниподаштавање српске мањине у Словенији, шта се дешава са Србима у ФБиХ, у Црној Гори, о Косову да не причамо, итд, онда ћете видјети да су Срби највећи страдалници. Али то нико неће да гледа тако. Још од Калаја су нам наметали да смо ми неки босански Срби, у Хрватској хрватски Срби. И од те поставке да су Срби мање вриједан народ. Погледајте документе о Србији из Првог свјетског рата... То је била мала, сиромашна држава, али је била једина која је производила посуђе и била базирана на бакру. Све што је у Србији било посуђа, било је бакрено. Онда су Аустријанци организовано ишли од куће до куће и покупили све посуђе. То можда неком може бити смијешно, али то је био циљ. У Аустрији су по неким мјестима убијали пет до десет хиљада Срба који су ту били заробљени. А о томе се не прича. Као што се није причало о Јасеновцу, као што се сада не прича о страдању Срба у овом рату.

НН: Шта се, онда, може учинити?

ДОДИК: Они нас никад неће прихватити за партнере.

НН: Мислите на све народе овдје?

ДОДИК: Да, на све. Без обзира што су Хрватска и Словенија у ЕУ, доживљавају их као потрчкала. Наравно, поштују их, али видите како долазе до остваривања својих интереса.

НН: Како Срби могу промијенити тај историјски усуд? Треба ли нам уједињење? Консензус о националним питањима...?

ДОДИК: Срби треба да промовишу мир, развој и сарадњу. Али морају и да сачувају два државна облика, једно је Србија а друго РС, и да то неприкосновено развијају и да то не буде на штету никога у окружењу.

НН: Могу ли два сукобљена српска блока у РС постићи некакав консензус, макар о тим најважнијим националним питањима?

ДОДИК: То питање увијек постоји, и кад је интензитет сукоба некад мањи, некад већи, постоји тај исконски захтјев за уједињењем Срба кога, наравно, никад у том смислу неће ни бити. Ово што сад видимо су више политичка препуцавања. Мислим да су сви у РС обједињени око идеје РС. Само је питање карактера да ли ћете мислити да је нешто мање важно, па ћете то пустити па тек онда након много година схватити које су посљедице тога. Ми немамо луксуз нити историјско оправдање да вјерујемо странцима. Погледајте Британце који су у континуитету били  противници српског народа, још од отоманске империје, и свега што су тада радили, па све до ове резолуције о Сребреници гдје су хтјели да Срби буду једини народ који је осуђен резолуцијом УН-а за геноцид. То нису били ни Нијемци ни Јапанци ни било ко други. А Британци који нама просипају покушаје да су ово или оно хтјели су нас угурати у то, али ми имамо начин да се супротставимо томе.

НН: Прије неколико дана сте рекли да се овдје шири нестабилност, након што је сличну изјаву из Москве дао премијер Вучић. На шта сте конкретно мислили?

ДОДИК: Да су стварно овдје хтјели ријешити проблем, РС би 1995. године била самостална држава. Самостални би били и у ФБиХ. И онда су они требали наћи начин да се сами интегришу или да живе самостално свој живот или да се повежу у сарадњи на регионалном нивоу. Тада бисмо имали дугорочну стабилност на овом простору. Овако, направљен је један монструм у коме се упорно долази са стране и тумачи шта треба да буде БиХ. Она никад није била самостална и није могла живјети ни у много стабилнијим империјама. Она је први пут формирана у АВНОЈ-у и зато тај празник Бошњаци данас славе. Она није постојала ни у Краљевини Југославији, тада су постојале бановине. А ни раније није постојала, била је обична провинција отоманске империје. Сада нама одједном намећу формирање БиХ која нема ни историјски ни практични основ да живи. Али постоје људи који су плаћени и долазе из свијета и кажу: "Ви ћутите, јер сте мање вриједни, ми ћемо вама да кажемо". То је суштина.

НН: Ако већ немамо традицију о којој говорите, можемо ли ми онда да се научимо да сами управљамо својом државом, да градимо институције...

ДОДИК: Нико се не може изоловати.

НН: Можемо ли се ми онда научити демократији? Ако те традиције нема...

ДОДИК: Ја морам да кажем: опсег силе и неуважавања српских националних интереса је био тако огроман да је право чудо да смо ми успјели изградити и овај ниво онога што се зове РС и њену институционалну снагу, њену економију и њене институције.

НН: Али ми Срби смо се 1995. највише противили том Дејтонском споразуму! Тек смо касније схватили да је то...

ДОДИК: Тачно је то. Али да вам кажем и да није било тако, не би се ту ништа значајније промијенило. Свијет је овдје дошао са једним стереотипом - да су Срби лоши, да су злочинци и да их треба казнити. И тако се дешавало! У ФБиХ, рецимо, постоји шест фабрика оружја, а у РС нема ниједна. А било их је и у РС. Све су укинуте или уништене међународним операцијама. Чак и измишљеним причама, као што је било за "Орао" лажним причама како се оружје испоручује Садаму Хусеину. Али ко вас сад пита? Овдје нам је дошао надобудни Педи Ешдаун, опет Британац, који је говорио како Србе треба казнити. Избацивао је људе с посла, смијенио српског члана Предсједништва па слао људе у затвор.

Сад је тужба у рукама тужилаштва

НН: Поднијели сте тужбу. Шта даље с тим?

ДОДИК: То више није у мојим рукама. Поступајући тужиоци ће одлучивати како ће даље водити. Али ови су, колико видим, опет нешто незадовољни! Стварно не знам шта човјек треба да уради да они буду задовољни? Али, ево, вама јавно да кажем: Ако нађу нешто ново, нека ми донесу и ја ћу то приложити. Па онда траже моју оставку, као нећу имати времена јер ћу се бавити судом. Они ништа не разумију. Не могу да вјерујем да људи који се тако експонирају у јавности, па чак имају и посланичке мандате, ништа не знају. Чуо сам Бореновића који каже да ће Додик сада бити заузет на суду па ће морати поднијети оставку. Ја уопште нећу ући у суд. Али ћу ући у тужилаштво. Он ће морати да даје изјаве, не ја. Ја сам своје урадио.

НН: Хоћете ли га Ви саслушавати?

ДОДИК: Нећу то ја радити. Чак видим шире неку комичну причу да ћу ја наводно за оптуживање себе самог да будем оптужен. Ако је то тако, онда њихова аргументација не постоји. Све што сам ја, као грађанин, тужио себе као предсједника, односи се искључиво на њихове наводе. Ово им је јединствена прилика да то све докажу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.