Додик: Скуп на Јахорини потпуно остварио своје циљеве

Јахорина - Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да је Економски форум на Јахорини потпуно остварио своје циљеве и да је Српска доказала да има потенцијал да организује форум попут овога.

"Људи имају интерес да дођу овдје, размијене мишљења и едукују се. Вриједило је бити овдје ова два дана. На овај начин се морамо видјети и идуће године", рекао је предсједник Додик на затварању дводневног скупа на Јахорини.

Извршни директор Удружења економиста Републике Српске "Свот" из Бањалуке Саша Грабовац изјавио је Срни да "Јахорина економски форум 2016" представља пун погодак када је ријеч о афирмацији економског развоја Републике Српске.

"Форум је у потпуности испунио наша очекивања и посебно нам је драго да смо на једном мјесту окупили и домаће и стране економске експерте и политичаре, доносиоце одлука, који су сучељавали ставове и различите погледе, и тражили најбоља рјешења на пољу економије", истакао је Грабовац.

Економски форум одржан је у хотелу "Термаг" на Јахорини, а окупио је око 300 стручњака савремене економије, домаћих привредника, страних инвеститора и представника највећих привреда у свијету, укључујући око 60 еминентних панелиста.

Форум је започео рад јуче дискусијом на пленарној сједници "Мултиполарни свијет и економија - позиција земаља западног Балкана" током које су о положају, позицији и новим захтјевима пред економијама региона и политичарима говорили економисти и политичари, међу којима је предсједник Додик, члан Предсједништва БиХ из реда хрватског народа Драган Човић, амбасадор Руске Федерације у БиХ Петар Иванцов и шеф Делегације ЕУ у БиХ и специјални представник ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк.

"Нови међународни економски поредак - утицај економија земаља БРИКС-а" била је тема прве панел дискусије која је понудила одговоре на питања какав утицај имају земље БРИКС-а /Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужноафричка Република/ на глобалну економију, колики је њихов утицај на економске и политичке промјене кад су у питању инвестиције, банке и финансијска тржишта, те како се глобалне промјене одражавају на земље западног Балкана.

На другој, паралелној, панел дискусији "Макроекономске политике – више или мање државе" разговарало се о правцима и утицају одлука државе на привреду, шта привредници мисле о утицају државе на привредна кретања, шта економисти мисле о политици монетарног попуштања које спроводе највеће економске силе свијета, какав је одговор економиста, а какав политичара на дилему већи или мањи порези и како на сиву економију утичу одлуке државе о висини пореских издвајања.

Панел "/Ре/индустријализација – цондитио сине љуа нон или...?" отворила је питање оживљавања индустрије и значају ове привредне гране у креирању укупног друштвеног богатства, да ли постоји успјешан модел економског развоја без развијеног индустријског сектора, шта је научено из претходних криза и како реиндустријализацију виде привредници, али и политичари.

Тема "Геополитички аспект кретања цијена сировина на свјетском тржишту" оцијењена је као једна од најзначајнијих тема форума, при чему је констатовано да се утицаји безбједности, геополитике и економије не могу више посматрати издвојени једни од других.

На панел дискусији "Западни Балкан и стратешка опредјељења у развоју реалног сектора - прерађивачка индустрија - шанса или слабост" разговарано је о будућности и развоју реалног сектора, а с циљем дефинисања одговора и смјерница потребних за унапређење прерађивачке индустрије у Републици Српској.

Тема "Туризам као покретач раста и развоја привреде Републике Српске - случај Јахорина" затворила је први дан "Јахорина Економског форума 2016", а учесници овог панела покушали су да дођу до одговора на питање шта је потребно како би Јахорина постала најисплативији туристички потенцијал.

Међу учесницима Форма били су министар индустрије, енергетике и рударства у Влади Републике Српске Петар Ђокић, министар финансија Зоран Тегелтија, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић, министар трговине и туризма Предраг Глухаковић и министар за економске односе и регионалну сарадњу Златан Клокић.

Економски форум, који је завршен данас на Јахорини, угостио је неке од најзначајнијих представника међународне економије, домаће привреднике, неке од најуспјешних привредника из региона, представнике Руске академије наука, Европске комисије, дипломатског кора у БиХ, бивше менаџере Шангајске берзе, Бундесбанке, неких од највећих осигуравајућих кућа и банака у БиХ, те извршне власти Српске, а присутан је био и велики број представника медијских кућа.

Покровитељ овог импозантног стручног скупа био је предсједник Републке Српске Милорад Додик.

Јахорина Економски форум: Привреда Српска има капацитете да функционише самостално

Јахорина - Привреда Републике Српске има капацитете да функционише самостално, а организација и рад заједничких институција БиХ у великој мјери отежавају и ограничавају функционалност институција Српске и домаће привреде, што се негативно одражава на рад привредника, један је од закључака дводневног "Јахорина Економског форума".
У саопштењу из Удружења економиста Републике Српске "Свот", организатора овог скупа, наводи се да је закључено и да је Република Српска отворена за сарадњу са свим заинтересованим странама и инвеститорима без обзира на земљу и дио свијета из којег долазе, а да је сарадња земаља региона неопходна за даљи развој и економски раст.

Учесници форума, који је завршен данас, закључили су да је монетарна политика кључна за развој привреде и побољшање пословне климе у Републици Српској и БиХ.

Током панел дискусија закључено је да треба обезбиједити услове да Централна банка БиХ може да врши додатну емисију новца, на начин како то чини Европска централна банка, с циљем подстицања домаће потрошње, што би имало позитиван утицај на раст економије Републике Српске, односно БиХ.

Организација и рад ентитетских пореских органа оцијењини су као функционални, али су се ученици форума сагласили да постоји потреба за унапређењем пореске политике и јачањем капацитета ентитетских пореских органа.

Извршни директор СВОТ-а и члан Организационог одбора "Јахорина Економски форум" Саша Грабовац рекао је да је овај скуп омогућио размјену информација, мишљења, ставова и идеја о тренутној економској и привредној ситуацији, да се чују искуства међународних стручњака и званичника о начину на који су слична питања ријешена у њиховим компанијама и земљама.

"Веома смо задовољни да смо током форума формирали закључке који треба да послуже као смјернице за будуће разговоре и мјере којима нашу економију и услове у привреди можемо учинити бољим и ефикаснијим", истакао је Грабовац.

"Јахорина Економски форум" одржан је под покровитељством предсједника Републике Српске Милорада Додика, а током два дана окупио је више од 400 домаћих и страних економиста, привредника, представника извршне власти, политичара, амбасадора и менаџера са значајним међународним искуством.

На маргинама форума одржано је више билатералних сусрета.

Клокић: Српска мора бити видљива на путу европских интеграција

Министар за економске односе и регионалну сарадњу Републике Српске Златан Клокић поручио је данас на Економском форуму на Јахорини да Српска мора бити видљива на путу европских интеграција.
Клокић се током учешћа у панел дискусији "У сусрет Европској унији - пут којим идемо", током свог излагања, осврнуо на активности које Министарство за економске односе и регионалну сарадњу проводи у процесу приближавања ЕУ и како те активности утичу на промоцију ЕУ у Републици Српској.

"Влада Српске препознала је значај ЕУ интеграција кроз институционални и правни оквир и усклађивање прописа са прописима ЕУ. Бавимо се и различитим врстама обука", нагласио је Клокић.

Он је подсјетио да Република Српска испуњава своје обавезе у складу са својим надлежностима и планираном динамиком те да посједује изграђен републички координациони механизам у складу са којим владају институције Републике Српске, те се на тај начин даје допринос у испуњавању обавеза из процеса европских интеграција.

Из Министарства за економске односе и регионалну сарадњу саопштено је да су осим Клокића, учесници панела били предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић, замјеник градоначелника Беча Јохан Гуденус, посланик у Европском парламенту Едвард Феранд, те шеф кохезионе политике за очување животне средине у Европској комисији Георгес Кремлис.

У панел дискусији су учествовали и шеф Центра за источноевропске студије Руске академије наука Наталиа Куликова, професор Економског факултета Универзитета у Љубљани Владо Димовски, декан Правног факултета Универзитеа у Бањалуци Витомир Поповић, те академик Радован Вукадиновић са Правног факултета у Крагујевцу.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.