Шта Уставни суд БиХ може одлучити у случају "Додик"?

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Дугоочекивана сједница Уставног суда БиХ, чији ће епилог у великој мјери одредити како политичку судбину Милорада Додика тако и уставног поретка ове земље, заказана је за 4. новембар.

Суд ће, наиме, тада на десетој ванредној пленарној сједници одлучивати о меритуму по апелацији коју је поднио Додиков правни тим још у августу.

Суд БиХ је, првостепеном пресудом, Додика, у својству предсједника Српске, прогласило кривим јер није спровео одлуке Кристијана Шмита из фотеље високог представника с обзиром на чињеницу да га републички органи не признају јер на ту позицију није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН.

Ту пресуду којом му је, гледано с друге стране, због поштивања одредаба Устава Српске изречена година затвора и шест година забране обављања функције предсједника Српске потврдило је и Апелационо одјељење Суда БиХ након чега је реаговао Додиков правни тим.

Од Уставног суда БиХ су затражили привремену мјера забране извршења, односно „замрзавање“ пресуде до њихове коначне одлуке.

Одлука Уставног суда биће коначна. Могуће су, према ријечима стручњака, двије опције.

Уколико Уставни суд БиХ, који ради у крњем саставу јер у свом саставу нема двојице судија са територије Републике Српске, одбије Додикову апелацију, пресуда Суда БиХ у пуном обиму остаје на снази.

С друге стране, усвајање апелације би водило и у правцу укидање пресуде Суда БиХ и потенцијално враћањa предмета на поновно одлучивање.

У раду пленарне сједнице учествују све судије, укључујући и троје странаца због којих Српска и одбија да именује својих двоје судија, тражећи усвајање закона о Уставном суду БиХ и да њих троје замијене домаћи стручњаци.

Поједини стручњаци за уставно право од почетка наводе да је и из ранијих одлука јасно да не може закон са нивоа БиХ дерогирати Устав ентитета и да је то заправо и кључна ствар у овом процесу.

Истичу и да је жалба, с обзиром на републички став о самом суду, морала да буде упућена на ту адресу како би касније, у зависности од околности, могла бити послата на одлучивање и у Европски суд за људска права у Стразбуру.

По основу правоснажности пресуде Суда услиједила је и одлука Централне изборне комисије БиХ којом је Додику одузет мандат предсједника Српске, а потом је усвојен акт којим су пријевремени избори заказани за 23. новембар.

Све би то могло да добије другачије епилоге у зависности од одлуке судије у Сарајеву у вези са апелацијом правног тима Милорада Додика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.