Додик: Право Српске да одлучује о референдуму

Бањалука - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је уставно право Републике Српске и њене Народне скупштине да расправља и одлучује о референдуму као изразу народне воље, поручивши да Српска само тражи да се поштује дејтонски Устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета и БиХ.

"Референдум као неотуђиво право Српске регулисано је и Законом о референдуму и грађанској иницијативи који је објављен у Службеном гласнику Републике Српске број 42 из 2010. године", подсјетио је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

Он је напоменуо да постоје оспоравања права Српске да распише референдум о правосуђу, јер то наводно може расписати само БиХ.

"Па референдум јесте искључиво право сваког ентитета, јер то право нити је дато, нити припада БиХ, баш онако како је то и у САД - припада државама чланицама, а никако федералним властима на нивоу САД", истакао је Додик.

Он је подсјетио да је то питање добро обрадио академик и стручњак за уставно право Миодраг Јовичић, који наводи да у САД референдум и народна иницијатива не постоје и нису никада постојали у федералном законодавству, али су зато широко примијењени у законодавству држава, са изузетком државе Делавер.

"Тако је данас референдум обавезан у 47 америчких држава-чланица САД када је ријеч о уставним промјенама. Референдум у погледу закона уведен је касније, углавном почетком 20. вијека, и он постоји у 21 држави-чланици", напоменуо је предсједник Српске.

Додик је навео да је у појединим државама референдум обавезан за одређене категорије закона, док је у већини осталих факултативан, а да су поједине државе крајем 19. вијека почеле да уводе и народну иницијативу и она данас постоји у 24 државе.

"Академик Јовичић констатује све шире кориштење институције референдума у многим државама, па каже: 'Поље примјене референдума током времена се непрестано ширило - почело се са уставом, прешло на законе и завршило на чисто политичким питањима", навео је Додик.

Он је додао да то потврђује и брошура "Приказ америчког државног уређења", издање Канцеларије за међународне информативне програме при Државном секретаријату САД, која се може добити у америчкој Амбасади у Сарајеву, а у којој се, између осталог, наводи да се гласачи могу послужити референдумом да би "одбацили закон који је већ одобрен од државних законодавних тијела".

"Зашто оволико говоримо о америчком Уставу? Зато што је стручна и научна јавност неподијељеног мишљења да је Устав БиХ умногоме копија америчког Устава, јер су га писали амерички правници у Дејтону. Видљиво је то по бројним одредбама које су скоро дословно преписане из Устава САД као сложене државе са великим правима држава-чланица и врло ограниченим правима федералне власти САД", истакао је Додик.

Он је у вези с тим истакао да је свих ових година, неправним интервенцијама високог представника и разним притисцима, дошло до стварања "антидејтонске БиХ, правог мастодонта који узима од ентитета новац, а сва одговорност за економско-социјално стање остаје ентитетима".

"У периоду од 2000. до 2015. године институције БиХ су пореске обвезнике у БиХ коштале нешто мало мање од 16,4 милијарди КМ, односно пореске обвезнике Српске приближно 5,4 милијарди КМ. Управо онолико колико износи укупни јавни дуг Републике Српске", истакао је предсједник Српске.

Додик је додао да је колико су и којом брзином настајале нове институције на нивоу БиХ можда најлакше примијетити кроз буџет институција који је 2000. године био око 280,95 милиона КМ са двадесетак буџетских корисника, док буџет за ову годину износи око 1,564 милијарди КМ распоређених на око 100 буџетских корисника.

"Такође, број запослених у овим институцијама се рапидно увећавао, и то са испод 3.000 запослених у 2000. години на нешто више од 22.000 запослених у 2015. години", навео је Додик.

Говорећи о ефектима наметнутих закона о Суду и Тужилаштву БиХ, Додик је рекао да је за 12 година постојања Високи судски у тужилачки савјет /ВСТС/ грађане БиХ коштао око 75,73 милиона КМ, односно грађане Српске око 25 милиона КМ, док се број запослених повећао са нешто више од 30 на 104.

"Суд БиХ је, такође, у периоду свог постојања обвезнике коштао око 130,25 милиона КМ, односно обвезнике Српске мало мање од 43 милиона КМ. Од примарно 42 запослена, СуД БиХ данас запошљава 277 особа", истакао је Додик.

Он је додао да је тужилаштво БиХ до данас потрошило скоро 91 милион КМ, односно 30,03 милиона КМ новца који припада Републици Српској.

"Министарство одбране БиХ је грађане БиХ до данас коштало 3,056 милијарди КМ, односно грађане Српске око 1,008 милијарди КМ. Уједно, ово министарство броји више од 10.000 запослених", навео је Додик.

Он је напоменуо и да је институцијама БиХ на терет Српске са Рачуна јавних прихода Управе за индиректно опорезивање БиХ од 2005. године до данас дозначено око 2,085 милијарди КМ, док је од прикупљене РТВ таксе на подручју Српске у периоду од 2005. до ове године у корист јединственог јавног РТВ сервиса БХРТ дозначено 105,4 милиона КМ.

"Бројни су случајеви које бих могао навести као примјер колико нас коштају неуставно и незаконито наметнуте 'државне' институције на нивоу БиХ", нагласио је предсједник Српске.

Он је подсјетио да је Народна скупштина Српске у прошлом сазиву, 13. априла 2011. године, одржала четврту посебну сједницу и расправљала о недјеловању Суда и Тужилаштва БиХ разматрајући Информацију о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица.

"И данас, 20 година након завршетка рата, стално је настојање да се оспори уставноправни положај Српске који јој припада по Дејтонском споразуму. Ми само тражимо да се поштује Дејтонски Устав БиХ и разграничење надлежности између ентитета и БиХ", напоменуо је Додик.

Он је упозорио да упорно оспоравање и кршење Дејтонског споразума од дијела међународне заједнице кроз наметање уставних амандмана на уставе ентитета, наметање закона, смјене изабраних званичника од високог представника, одржава сталну нестабилност и нерационалност нефункционалних органа на нивоу БиХ.

"Свакако да у томе посебно мјесто заузима наметнуто правосуђе на нивоу БиХ, у виду Суда и Тужилаштва, а нешто мање Високог судског и тужилачког савјета БиХ. Када смо прије четири године у априлу 2011. године расправљали о тако наметнутом правосуђу БиХ, имали смо садржајну расправу и донијели закључке, који су вам достављени у материјалима за данашњу сједницу", рекао је Додик у обраћању посланицима.

Предсједник Српске је подсјетио да, када је ријеч о карактеру протеклог рата у БиХ, не постоји слагање међу народима у БиХ, наводећи да је за Српску, као и за бројне међународне институције, то био грађански рат.

"То никада није прихватила бошњачка страна која тврди да је у питању агресија Србије, понекад кажу и Хрватске на БиХ, уз геноцид и не само у Сребреници. Морам рећи да је таква пројекција бошњачке стране постављена још на самом почетку рата, да би кроз статус нападнутог и ако не једине, онда највеће жртве, себи прибавила права на једину истину о рату и највећа права на уређивање заједничке државе након рата, без обзира што то није било тако", истиче Додик.

Он је цитирао специјалног савјетника шефа Мисије ОЕБС-а у БиХ Сузан Вудворд, која је у свом раду "Нарушавање суверености ради стварања суверености: Да ли је босански Дејтон бескорисна вјежба или нови модел" написала да су крајем марта 1992. године САД убиједиле Алију Изетбеговића да "може да напусти преговоре и одустане од Кутиљеровог плана, те да одмах добије признање на основу тога што насиље Срба представља као акт спољне агресије коју једино сувереност може да обузда".

"Вудвордова даље каже: 'Међутим, овај аргумент има мали недостатак, пошто босански Срби тада још нису започели рат против босанске независности", напоменуо је Додик.

Он је додао да је "прича о агресији" била и на сједници крњег Предсједништва БиХ од 4. маја 1992. године, када је уз тезу о агресији Абдулах Коњиција из СДА тражио да се то прогласи и геноцидом.

"Дакле, прије било каквих ратних дејстава и злочина са српске стране, одмах се даје квалификација: агресија и геноцид. То је био основ за дјеловање, притиске и уцјене које је бошњачка страна свих ових година користила према западним земљама, понајвише према САД, да им удовоље у послијератном стварању унитарне државе и одузимању надлежности Српској", истакао је Додик.

Он је оцијенио да је у том плану, чији је зачетак на почетку рата, важна ставка одређивање карактера рата у БиХ.

"Ратна пропаганда која је означавала Србе као злочинце, а Муслимане-Бошњаке као жртве, тражила је судске потврде. Зато је било потребно измислити правосуђе на нивоу БиХ, супротно уставним рјешењима из Дејтонског споразума", наглашава предсједник Српске.

Он је упозорио да, на основу пресуда, бошњачка страна путем притиска на међународну заједницу жели одузети Републици Српској она права која је унијела у државну заједницу која је настала у Дејтону 1995. године, под називом "Босна и Херцеговина".

"Није намјера бошњачке стране да формално укине Српску. Намјера је перфиднија - да се одузимањем надлежности и гушењем кроз неуставно приоритетно финансирање гломазног и непродуктивног административног апарата на нивоу БиХ, насталог наметањем од високог представника, обесмисли само постојање Српске", истиче Додик.

Он додаје да би се тиме угасила перспектива економско-социјалног опстанка српског народа као већинског у Републици Српској.

"Томе се морамо супроставити због опстанка Дејтонске БиХ и заједничке будућности коју можемо градити на међусобном помирењу и повјерењу, уз поштовање Дејтонске структуре БиХ која је креацијом прије свега САД врло пажљиво избалансирана с циљем функционисања БиХ као сложене земље, а по узору на амерички Устав", поручио је Додик.

Двије фазе наметања правосуђа на нивоу БиХ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је да је процес наметања правосуђа на нивоу БиХ ишао у двије фазе - прва је застрашивање изабраних функционера, а друга оснивање одјељења за ратне злочине у Суду и Тужилаштву БиХ са страним судијама и тужиоцима, а у функцији подржавања "бошњачке истине о агресији и геноциду".
У обраћању посланицима на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, Додик је навео да је прва фаза - застрашивање изабраних функционера, садржана у разлозима за наметање Закона о Суду БиХ одлуком високог представника Волфганга Петрича од 11. новембра 2000. године.

Додик је рекао да као разлог оснивања Суда БиХ, високи представник наводи: "Успостављање неопходних структура на нивоу државе БиХ и ентитета с циљем испуњавања захтјева датих у одговарајућим уставима, укључујући и оснивање судских институција на државном нивоу чиме би се задовољила потреба дата у Уставу, а које би се бавиле кривичним дјелима званичника БиХ почињеним у току обављања службене дужности".

"Оваква површност и неозбиљност, доказ је ароганције и умишљености и драстичан примјер кршења Дејтонског споразума. Циљ те прве фазе је било дисциплиновање српских и хрватских функционера, кроз смјене, хапшења, затварања и судске прогоне без ваљаних доказа. Застрашивање је била порука и другима шта ће их снаћи ако се буду противили прекрајању Дејтонског споразума и централизацији у корист Бошњака", истакао је предсједник Српске.

Он је подсјетио да су жртве тих процеса били Мирко Шаровић, предсједник Републике Српске а потом српски члан Предсједништва БиХ, који је са функције практично отишао у притвор од годину дана, а након судског процеса је ослобођен.

"За годину дана затвора, Шаровић је тужио БиХ и добио одштету од 102.000 марака. Поред њега суђен је и неправоснажно осуђен на 10 година Анте Јелавић, хрватски члан Предсједништва БиХ. Ова пресуда је укинута, тако да сада ни Јелавић није крив. Затварање и судски процес, задесио је и Драгана Човића, бившег замјеника премијера и министра ФБиХ, садашњег члана Предсједништва БиХ. Против њега је Тужилаштву и Суду БиХ поднесено више од 10 кривичних пријава, од којих га на крају ослобађају, што је само потврда да се ради о политичком прогону", констатовао је Додик.

Он је подсјетио да је "Човићу суђено и за удружени злочиначки подухват у коме су сви други још првостепено ослобођени, а он суђен за удруживање сам са собом".

Предсједник Српске је нагласио да су оптужница и судски процес били судбина и Младена Иванића, зато што као премијер није "довољно добро припремио сједницу Владе Републике Српске, па је наступила штета по 'Српске шуме'".

"За ову небулозу, Иванић је осуђен на 18 мјесеци затвора. То му је била опомена што одмах није прихватио понуду СДП-а да изађе из коалиције са СНСД-ом. На пресуду се жалио Иванић и тужилац који је тражио четири године затвора. Ослобођен је и Милован Цицко Бјелица и наложено је да му се због повреде части и угледа, претрпљеног душевног бола и противправног држања у притвору из буџета БиХ исплате 153.000 КМ.

Бјелица је тада изјавио да је ово још једна потврда да су страни тужиоци у Тужилаштву БиХ монтирали политичке оптужнице без икаквих доказа. Он подсјећа да је оптужницу против њега и Шаровића подигао бивши страни тужилац Џонатан Рател кога је касније на предмету замијенио Ерик Ларсон, додајући да је Рател после одласка из Тужилаштва БиХ завршио на Косову као тужилац Еулекса. Помпезну оптужницу против Младена Иванића, која је окончана ослобађајућом пресудом, такође, је водио страни тужилац Хаике Вендорф", навео је Додик.

Говорећи о другој фази процеса наметања правосуђа на нивоу БиХ, Додик је подсјетио да се та друга фаза "правде" по OHR-у збила 2004. године, оснивањем одјелења за ратне злочине у Суду и Тужилаштву БиХ, са страним судијама и тужиоцима, опет у функцији подржавања "бошњачке истине о агресији и геноциду".

Рачунало се, каже Додик, да је механизам застрашивања функционера прије свега Срба и Хрвата, успостављен и увијек спреман да по потреби настави са прогонима оних које народ изабере на изборима.

"Ради истине мора се рећи да OHR-ово 'правосуђе на нивоу БиХ', некад закачи и бошњачке функционере, али само онда када се удаље од СДА. Тако је процес вођен и против Едхема Бичакчића, бившег премијера ФБиХ, који је оптужен заједно са Драганом Човићем, за злоупотребу службеног положаја, а онда ослобођен", рекао је предсједник Српске.

Он је подсјетио да су страни тужиоци на крају својих мандата, доносили одлуке о обустављању истрага за ратне злочине, као у случају "Добровољачка улица".

"Такву срамну одлуку донио је страни тужилац Дејвид Швендимен, а његов колега исту одлуку донио је у случају 'Тузланска колона'. Свирепи злочини над недужним младићима ЈНА у повлачењу из Сарајева и Тузле, нису дочекали пресуде. Убиства неспорна, жртве познате, а починиоци никад пресуђени", нагласио је Додик.

Када по потјерницама буду ухапшени Ејуп Ганић и Јован Дивјак, истиче Додик, онда се активира Тужилаштво и бошњачке структуре у Сарајеву и траже да их изруче БиХ, да би их онда пустили на слободу.

"Тадашњи предсједник Републике Српске господин Драган Чавић и ја као премијер, поднијели смо 2006. године, кривичну пријаву против команданта Петог муслиманског корпуса Атифа Дудаковића, уз бројне доказе и видео снимке који потврђују одговорност за убиства, рушење и паљење цивилних објеката. Тужилаштво БиХ ћути већ девет година.

Када Окружно тужилаштво у Бијељини покрене истрагу против Насера Орића, команданта 28. Муслиманске дивизије у заштићеној зони Сребреница, која је њему служила као заштита након бројних злочина, онда Тужилаштво и Суд БиХ преузму, боље речено отму тај предмет и ћуте шест година. Када ухапсе Орића, онда брже-боље се сјете да имају тај предмет код себе и онда траже да се Орић изручи њима, јер тобоже воде истрагу. Онда га пусте, без оптужнице, без суђења, без правде за жртве и њихове породице", нагласио је Додик, подсјетивши да је јавност небројено пута, свих ових година, приликом помена српским жртвама широм БиХ чула – за ове злочине над Србима још нико није одговарао.

Наметнути "државни" правосудни систем чини БиХ још нестабилнијом

Предсједник Републике Српске Милорад Додик упозорио је да измишљени и наметнути "државни" правосудни систем, БиХ чини додатно нестабилном и још више подијељеном.
У обраћању посланицима на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ, Додик је нагласио да је развијен цијели инструментализовани систем који је у функцији селективне правде и владања БиХ супротно Уставу и законима чиме се крши владавина права као један од постулата демократских и суверених држава.

"Да је намјера била постојање правосуђа на нивоу БиХ, онда би то стајало као изричита надлежност по Уставу БиХ. Баш онако како стоји у америчком Уставу који је био узор ауторима Дејтонског устава БиХ. Наиме, у Уставу САД чланом 3. је прописано: 'Судска власт Сједињених Држава повјерава се Врховном суду и оним нижим судовима које Конгрес САД може повремено установљавати и оснивати'. Као што се зна, Парламентарна скупштина БиХ нема такво изричито овлашћење, па чак ни она не може установљавати правосуђе и његове институције, све док се не допуни Устав БиХ и тиме створи правни основ", појаснио је Додик.

Он је нагласио да Устав БиХ који је Анекс 4. Дејтонског споразума, у одређивању надлежности БиХ, није одредио правосуђе, па оно у складу са чланом 3.3.а. Устава, припада ентитетима као њихова надлежност.

"Тако је и било све док високи представник Волфганг Петрич својом одлуком 12. новембра 2000. године није наметнуо Закон о Суду БиХ. На ту Петричеву одлуку, 25 посланика Народне скупштине Републике Српске упутило је захтјев за оцјену уставности Закона о Суду БиХ, са образложењем да правосуђе није предвиђено као надлежност БиХ", навео је предсједник Српске.

Чланом 3.1. Устава БиХ дефинисане су надлежности институција БиХ, а чланом 3.а. је одређено да "све државне функције и овлашћења која овим Уставом нису изричито додијељена институцијама БиХ припадаће ентитетима".

Уставни суд БиХ упустио се у оцјену уставности, наводећи зашто то чини - "Међутим, када високи представник интервенише у правни систем БиХ, супституишући домаће власти, он дјелује као власт БиХ а закони које он доноси су природе домаћих закона, те морају да се сматрају законима БиХ, чија је сагласност са Уставом БиХ подложна контроли Уставног суда".

Предсједник Српске је оцијенио да је потчињеност, рекло би се чак и снисходљивост Уставног суда БиХ према високом представнику, дала очекивану одлуку - да је такав Закон о Суду БиХ, у сагласности са Уставом БиХ.

"Пошто не може да нађе никакву уставну ни правну заснованост у погледу надлежности за успостављање Суда БиХ, Уставни суд БиХ прибјегава произвољним процјенама и очекивањима, па тиме још додатно потврђује сву неправност и неозбиљност такве конструкције - како у Одлуци високог представника да наметне такав закон, тако и у својој одлуци да тај закон прогласи уставним", истакао је Додик.

Уставни суд БиХ, подсјећа он, даље образлаже "Може да се очекује да ће успостављање Суда БиХ бити важан елеменат у обезбјеђењу да институције БиХ дјелују у сагласности са владавином права и да задовољавају услове Европске конвенције у погледу правичних суђења пред судовима и ефективних правних лијекова".

Уставни суд БиХ даље тврди да се успостављањем Суда БиХ "испуњава услов независног и непристрасног трибунала".

"Да ли то онда значи да су сви други судови у БиХ, пристрасни и зависни?", упитао је Додик, истичући да је пракса показала да је правосуђе које је инсталисао OHR, највећим дијелом пристрасно и зависно.

Уставни суд БиХ даље "запажа да успостављањем Суда БиХ може да се очекује већи допринос владавини права, што је један од основних принципа за функционисање демократске државе".

"Тако су очекивања Уставног суда БиХ била једина аргументација, а без икаквог уставног основа. Вријеме је показало климавост такве конструкције. Пропала суђења због неразумних оптужница и поништених пресуда која су била продукт површности и неодговорности, прије свега, страних тужилаца и судија, систематски су уништавала правосудни систем", оцијенио је Додик.

Он је подсјетио да су Одлуку Уставног суда БиХ од 28. септембра 2001. године о уставности Закона о Суду БиХ изгласала тројица страних судија и двојица судија из реда бошњачког народа, а неуставним су га сматрали свих четворо судија из реда српског и хрватског народа.

Ријеч је о професорима правних факултета - Снежани Савић, Витомиру Поповићу, Звонку Миљку и о Мирку Зовку, бившем предсједнику Уставног суда Републике Српске.

"Одлука је донесена супротно утемељеним ставовима судија из реда два, од три конститутивна народа, само са два гласа судија из реда Бошњака и још три гласа страних судија. Може ли се таква одлука сматрати легитимном с обзиром на правно утемељену аргументацију судија из реда Срба и Хрвата? Тако је издвајајући мишљење, судија Снежана Савић констатовала да не постоји уставни основ за доношење тог закона, односно успостављање Суда БиХ, јер се ни високи представник није могао позвати на одредбу Устава БиХ.

Судија Звонко Миљко у издвојеном мишљењу, дао је прецизну и неумољиву дефиницију: 'Не може да постоји Суд БиХ ако га нема у самом Уставу БиХ. Овај закон не би могла да донесе чак ни Парламентарна скупштина БиХ, па тако ни високи представник који у овом случају 'суспституише Парламентарну скупштину БиХ' како стоји у самој Одлуци Уставног суда. Једини начин за успостављање оваквог суда био би могућ уставном ревизијом, у складу са чланом 10.1. Устава БиХ'. Такве ревизије, односно допуне Устава БиХ није било", подсјетио је предсједник Српске у обраћању посланицима парламента Српске.

Он је навео да је судија Миљко само досљедан, сматрајући да се никако не може другачије тумачити одредба члана 3.а. Устава, већ да свака надлежност институција БиХ мора бити изричито додијељена самим Уставом.

"То значи да се додатне надлежности институција БиХ могу једино утврдити амандманима на Устав, па тек онда тиме створити правни основ за доношење закона од Парламентарне скупштине БиХ. Наравно, овоме би морала да претходи промјена Анекса 4. по процедури коју предвиђа међународно право за међународне уговоре, а то је споразум ентитета", нагласио је Додик.

Он је истакао да је петорици судија који су изгласали одлуку о уставности, једино било важно постојање одлуке за коју ће Бошњаци понављати да је коначна и обавезујућа, јер тако пише у Уставу БиХ.

"Међутим, то не може спријечити разматрање околности прегласавања и недостатка било какве уставне аргументације у прилог такве одлуке. Остаје чињеница - пет напрема четири, без гласова несумњивих судијских ауторитета из реда Срба и Хрвата.

Сасвим очекивано, наметање Закона о Суду БиХ, био је само први корак у успостављању правосудног система који ће бити искључиво у функцији доносиоца таквог акта – високог представника/OHR-а и удовољавању захтјевима бошњачке политичке јавности и странака", констатовао је Додик.

Знајући да не постоји никакав правни основ за наметања закона, каже предсједник Републике, саставни дио одлуке о наметању закона је и формулација да та "одлука ступа на снагу одмах на привременој основи, све док Парламентарна скупштина БиХ не усвоји Закон у прописаној форми, без измјена и допуна и без постављања услова".

"Пошто се Закон не може промијенити, Парламентарна скупштина га усваја у истовјетном тексту као што је наметнут. Били смо наивни и у заблуди да ћемо наметнуте законе моћи мијењати у парламентарној процедури. Није вриједило, јер се посланици из реда Бошњака не желе одрећи онога што им је подарио високи представник/OHR у грађењу државе по њиховој мјери", закључио је Додик.

Суд и Тужилаштво БиХ генеришу мржњу и нетрпељивост

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да рад и дјеловање Суда и Тужилаштва БиХ генеришу међунационалну мржњу и нетрпељивост, а да је реформа правосуђа у БиХ вођена на погрешним основама и није дала адекватне резултате.
"Пратећи вишегодишњу имплементацију закључака и препорука Народне скупштине Републике Српске о систему правосуђа у оквиру структуралног дијалога, може се констатовати да он није дао жељене ефекте, што је повод реакције највиших институција Српске за расписивање републичког референдума по овом питању", истакао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Српске о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.

Он је напоменуо да Српска одбацује могућност да се верификују надлежности које су преношене на ниво БиХ посредством наметнутих закона од високог представника, те ствара услове и могућности да се оспори њихово правно дејство на територији Републике.

"Истовремено, поново позивамо високог представника да без одлагања амнестира све особе којима су ранијим одлукама високих представника, а изван судске и законске процедуре, одузета или суспендована гарантована грађанска права, те да им иста буду у потпуности враћена", рекао је Додик.

Додик је затрашио од свих институција Републике Српске да обезбиједе свим својим држављанима и грађанима људска права и слободе загарантоване Уставом Републике Српске и Анексом четири Дејтонског мировног споразума, укључујући једнако право на рад свих грађана без ограничења било које врсте, као и право на судску заштиту и одбрану, све док високи представник не укине санкције наметнуте на недемократски начин.

"Морамо нагласити да органи Српске овом иницијативом остварују своја уставна овлашћења, на основу права која јој припадају по међународном праву. То произлази из чињенице да је Српска страна потписница свих 11 анекса Општег оквирног споразума за мир у БиХ - Дејтонски споразум. Анекси се сматрају саставним дијелом међународних уговора, тиме је Српска постала субјект међународног уговора, како то тумачи и Венецијанска комисија", истиче Додик.

Он је подсјетио да је Народна скупштина Српске још 13. априла 2011. године констатовала да је рад Суда и Тужилаштва БиХ карактерисан селективним приступом истраживању и процесуирању ратних злочина.

"Примјењујући различите стандарде у вођењу поступка и пресуђивању, рад Суда и Тужилаштва БиХ је увијек био на штету српског народа са јасном политичком тенденцијом стварања, по Србе, крајње негативне слике о ратним дешавањима у БиХ", упозорио је Додик.

Он је додао да број оптужница и пресуда против Срба пред Судом БиХ непобитно указује на селективан приступ правди који доводи до искључиве кривице српског народа.

"У погледу правоснажно изречених казни Србима је до сада изречено 1.498,5 /78,5 одсто/ година затвора. На другој страни, Бошњацима је изречено 224 /11,7 одсто/ и Хрватима 188 /9,8 одсто/ година затвора, што укупно чини проценат од 21,5 одсто укупно правоснажно изречених затворских казни", напомиње Додик.

Он је додао да са аспекта доказних средстава и доказивања остаје нејасно шта је то што представља релевантан доказ да Тужилаштво и Суд БиХ процесуирају починиоце злочина над Србима /очигледни докази постоје за Атифа Дудаковића, Сакиба Махмуљина, Насера Орића, Добровољачку улицу, град Срајево и друго/.

"Лица српске националности се процесуирају за најтежа дјела кажњива по међународном хуманитарном и ратном праву као што су злочин против човјечности и геноцид, док с друге стране такве квалификације, иако за то постоје докази, нису присутне у оптужницама за лица других националности", напомиње Додик.

Он је упозорио и на чињеницу да је сталан притисак на свједоке и оптужена лица по питању утврђивања чињеница и свједочења, па су поједина лица правоснажно осуђена на затворске казне због лажног свједочења.

"Истовремено не желимо заштитити или амнестирати било кога од одговорности за почињене ратне злочине, него напротив, инсистирамо да сви који су починили ратне злочине буду процесуирани, без задршке или било каквог селективног приступа", навео је Додик.

Он је подсјетио да је Српске одбацила и ретроактивну примјену Кривичног закона БиХ на случајеве почињених ратних злочина, а поготово његову селективну примјену искључиво на припаднике српског народа, наводећи да и сада тражи ревизију свих судских поступака којима су казне затвора за ратни злочин изречене ретроактивном примјеном Кривичног закона БиХ.

Додик је напоменуо и да је, након што је Народна скупштина 2011. године донијела одлуку о расписивању републичког референдума ради изјашњавања грађана о законима наметнутим од високог представника, посебно закона о Суду и Тужилаштву БиХ и њиховој неуставној верификацији у Парламентарној скупштини БиХ, високи представник одмах започео кампању оптуживања и пријетњи, заборављајући да је мандат добио од страна-потписница, па тиме и од Српске.

"Високи представник је тада у иностранству стварао слику да је ријеч о референдуму који крши Дејтонски споразум и којим почиње сецесија Републике Српске. Високи представник је неистинито и тендециозно представио залагање Српске да се дјеловање Тужилаштва и Суда БиХ усклади са уставном позицијом и остваривањем правде за све, без обзира на националност починилаца, прије свега у предметима ратних злочина", истакао је Додик.

Он је додао да је високи представник за то тражио подршку, али је није добио у међународној заједници.

"Након расправе по извјештају високог представника која је одржана 9. маја 2011. године у Савјету безбједности УН, није донесена никаква резолуција, нити је издато предсједничко саопштење којим би се подржале оцјене високог представника, садржане у његовом посебном извјештају и иступању о Републици Српској", навео је Додик.

Он је напоменуо да је Руска Федерација заступала став да је референдум у складу са Дејтонским споразумом, те да ни ЕУ није прихватила оцјене високог представника Валентина Инцка, већ је констатовала да је "референдум корак у погрешном правцу", понудивши дијалог о проблемима у правосуђу.

Додик је навео да је због тога у мају 2011. године прихваћена понуда која је садржана у одвојеним изјавама тадашње високе представнице ЕУ Кетрин Ештон и предсједника Српске, на основу које је отворен структурални дијалог о реформи правосуђа у БиХ, али који за ове четири године није дао очекиване резултате.

"Зато сада враћамо референдумски процес који смо започели 2011. године да би одбранили дејтонску позицију Српске. Сматрали смо и сматрамо да је Српска и тада и сада поступала легално и легитимно, расправљајући о посљедицама дјеловања Тужилаштва и Суда БиХ, као правосудних институција непознатих у Уставу БиХ", нагласио је Додик.

Предсједник Српске је поновио да су они наметнути законима високог представника и почели да дјелују од 2003. године, те да до тада нису постојали нити је постојао правни недостатак, јер су у складу са Уставом БиХ и уставима ентитета постојали правосудни органи на нижем - општинском, средњем - окружном и кантоналном, и ентитетском као врховном нивоу.

"Такво је било и законодавство. Интервенције високог представника и наводна правосудна реформа нису допринијеле ни међунационалном помирењу ни повјерењу, нити посебним резултатима у процесуирању ратних злочина. Рекло би се да је све испадало супротно од онога што је прокламовано од високог представника и OHR-а", каже Додик.

Он је оцијенио да је наметнутим законима и наметнутим Судом и Тужилаштвом, селективном правдом у којој су огромном већином као злочинци били одређени Срби, креирана нетачна слика о карактеру рата у БиХ, а да се такве тенденције настаљају и данас кроз најновије примјер у случају "Орић".

"Умјесто констатације у Дејтонском споразуму да је у питању био 'трагични сукоб у региону', стварана је представа о Српској као удруженом злочиначком подухвату насталој на етничком чишћењу и геноциду, уз командну одговорност војних и политичких личности на свим нивоима у Српској. За разлику од тога, и они ријетки Бошњаци оптуживани пред Судом БиХ, били су само појединци, без удруживања и командне одговорности", напоменуо је Додик.

Он је додао да злочини са почетка рата - од Купреса, Сијековца, Добровољачке, Тузланске колоне, Брадине, Братунца - нису никада доживјели чак ни оптужење, а камоли судску пресуду.

"Зато стоји као горка опомена свима и свакоме у Српској приликом помена страдалим Србима - ЗА ОВЕ ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА ЈОШ НИКО НИЈЕ ОДГОВАРАО. Умјесто ПРАВДЕ ЗА СВЕ, добили смо неправду, умјесто истине, добили смо лаж о агресији и заштиту злочина учињених Србима", истиче Додик.

Он је оцијенио да је сувишно и наглашавати да је референдумско изјашњавање демократски механизам изражавања воље грађана, те да га као таквог треба обавезно користити о свим виталним питањима од интереса за Републику Српску.

"Притом мислим на статус Републике Српске у оквиру БиХ, промјене Устава БиХ, промјену међуентитетске линије разграничења, улазак у војно-политичке структуре, као и питања дјеловања наметнутих одлука и њиховог правног дејства на теритотији Републике Српске", прецизирао је Додик.

Он је истакао да је легитимност расправе и аката о референдуму потврђена и тиме што су се високи представник, а још више OHR, нашли уплашени за своју будућност без владања БиХ.

"На њихову жалост, проблем владања БиХ као протекторатом, без икаквог правног основа, проблематизујемо и доводимо у питање. Независност правосуђа је најбитнији елемент правне државе и темељ легитимитета судске власти. Високи представник је намећући законе о Суду и тужилаштву БиХ озбиљно подрио независност судова и срушио владавину права у БиХ", рекао је Додик.

Он је додао да је високи представник уништио и независност Уставног суда БиХ, као јединог судског органа предвиђеног Уставом БиХ.

"Како сматра професор Јозеф Марко, који је био један од три стране судије Уставног суда, високи представник је директно интервенисао код судија Уставног суда и упознао их о својим жељама. Професор Марко сматра да се тврдње Суда о изузетно ограниченој надлежности у погледу одређених поступака високог представника 'темеље на прећутном консензусу Суда и високог представника да ће Суд, приликом вршења своје власти...увијек потврђивати меритум одлука високог представника, као што се може видјети из тих пресуда", напоменуо је Додик.

Он је подсјетио да у својим коментарима Устава БиХ из 2010. године група уважених правних стручњака констатује да је у одређеним предметима који се тичу овлашћења високог представника "уобичајена пракса" Уставног суда да се прије доношења одлуке затражи мишљење високог представника.

"Када се једном приликом испоставило да се Уставни суд није у довољној мјери повиновао жељама високог представника, одговор високог представника стигао је у облику запањујуће злоупотребе владавине права, чак и мјерено стандардима високог представника. Упркос продорним настојањима високог представника да Уставни суд стави под контролу, Суд је 2006. године издао одлуку у којој је - деликатно - довео у питање смјену носилаца јавних функција по кратком поступку и забрану рада у јавној служби", подсјећа Додик.

Он напомиње да је Уставни суд усвојио жалбу два лица која је високи представник смијенио по кратком поступку и забранио им обављање јавне функције - Милорада Билбије и Драгана Калинића.

"Суд је једногласно утврдио да непостојање правног лијека којим би се оспорила одлука високог представника представља кршење Европске конвенције о људским правима. Суд је закључио да је њихово 'право на дјелотворан правни лијек из члана 13 Европске конвенције прекршено'. Међутим, директно пренебрегавајући владавину права и људска права, високи представник одговара у марту 2007. новом одлуком којом поништава ту одлуку Уставног суда БиХ", истиче предсједник Српске.

Додик је подсјетио да је високи представник забранио ревизије његових одлука, те ускратио жртвама кршења људских права сваки правни лијек.

"У истом налогу, високи представник иде тако далеко да пријети смјеном или забраном рада носиоцима функција који предузму кораке ка успостављању механизама за ревизију његових одлука", каже Додик.

У свом годишњем извјештају за 2003. годину, Хелсиншки комитет БиХ осуђује овај напад на независност судске власти, називајући га још једним у низу примјера "очигледне зависности" судова од одлука и мишљења међународне заједнице у БиХ и констатује да се "међународна заједница директно уплела у рад правосуђа и очигледно демонстрирала своју намјеру да 'контролише' рад суда на најнепримјеренији начин.

"Било би тешко замислити да ће иједан судија у БиХ, чије именовање зависи од тијела као што је Високи судски и тужилачки савјет БиХ, који је основала међународна заједница, донијети одлуку која се разликује од одлуке коју високи представник препоручује у свом писму", сматра Додик.

Он је поновио да је високи представник наметнутим законима створио потпуно нов систем судова и тужилаштава изнад оног који је успостављен уставима БиХ и ентитета.

"До 2000. године нису постојали ни Суд ни Тужилаштво БиХ, и то из два проста разлога. Прво, јер устави БиХ и ентитета задржавају ове судске надлежности за ентитете, који имају своје судове и тужилаштва. Друго, демократски и у складу са уставом изабрани представници БиХ и ентитета нису прихватили ове институције у законом прописаним процедурама", подсјетио је Додик.

Међутим, наводи предсједник Српске, 2000. године високи представник узима на себе да грађанима БиХ наметне "државни суд" тако што једнострано проглашава "Закон о Суду БиХ", а потом 2002. године, и овај пут сматрајући да његова ријеч јесте закон, намеће БиХ "Закон о Тужилаштву БиХ".

"Временом, након поплаве нових једностраних одлука високог представника, Суд и Тужилаштво расту и шире се ван сваке правно валидне процедуре", упозорио је Додик.

Он је подсјетио да је у годинама које су услиједиле високи представник својом одлуком знатно проширио надлежност наметнутих институција, задирући у јасне надлежности правосуђа ентитета.

"Корак по корак, ови помно конципирани аранжмани резултирали су интензивнијом и свеприсутнијом доминацијом намјештеника високог представника у кривично-правном и грађанско-правном систему. До краја 2009. године, на примјер, готово половина свих тужилаца у Одјељењу за организовани криминал, привредни криминал и корупцију, укључујући замјеника тужиоца који је руководио тим одјелом, били су странци", нагласио је Додик.

Предсједник је поновио и да је именовање страних судија и тужилаца обиловало неправилностима, а да је њихов рад на тим функцијама лош, подсјетивши да је и бивши виши правник у OHR-у Метју Периш навео да су међународне судије и тужиоци именовани одлукама високог представника, углавном, на основу дипломатског хира, а да је пракса Суда обиловала елементарним грешкама, које су значајним дијелом настајале због тога што међународне судије и тужиоци нису били упознати са домаћим процедурама.

Додик је закључио да су стране судије и тужиоци у БиХ, који присвајају беспримјеран имунитет, радили уз моћан подстицај да се повинују и удовоље високом представнику или другим страним службеницима који су учествовали у њиховом постављењу и одређивању услова рада и накнаде, док су најзначајнији аспекти судске независности елиминисани.

Посебна сједница о расписивању референдума

У Бањалуци је данас почела посебна сједница Народне скупштине Републике Српске на којој би требало да буде реактивирана одлука о расписивању референдума о Суду и Тужилаштву БиХ.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик упутио је 2. јула захтјев Народној скупштини Српске да на посебној сједници разматра доношење, односно реактивирање, одлуке о референдуму о Суду и Тужилаштву БиХ.

Референдумско питање требало би да гласи "Да ли подржавате неуставно и неовлашћено наметање закона од високог представника међународне заједнице у БиХ, посебно наметнуте законе о Суду и Тужилаштву БиХ и примјену њихових одлука на простору Републике Српске?".

Посебној сједници присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, који ће имати уводно обраћање, потпредсједник Републике Српске Јосип Јерковић, премијер Српске Жељка Цвијановић, министри Српске, представници невладиних организација проистеклих из одбрамбено–отаџбинског рата, те институција Републике Српске.

Прије почетка сједнице у парламенту Српске данас је виђен специјални представник ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.