Додик: Невесињска пушка догађај који је одредио политичку судбину Балкана

БАЊАЛУКА - Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је данас у Бањалуци да је Невесињска пушка била догађај који је одредио политичку судбину Балкана.

Додик је истакао да је слобода светиња српског народа, која је ојачала у перцепцији и вољи Срба.

Он је нагласио да је историјски значај овог догађаја велики и да га заједно обиљежавају Српска и Србија.

- За вријеме Отоманске империје и потчињавања наших простора, које је трајало око 400 година, Срби су само у БиХ дигли око 140 устанака - рекао је Додик на конференцији за новинаре.

Он је позвао вјерујући народ да дође на обиљежавање овог догађаја у недјељу, 6. јула, у Невесињу.

Централна манифестација обиљежавања 150 година од Невесињске пушке биће Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је данас у

Бањалуци да је предстојеће обиљежавање 150 година од Невесињске пушке историјски и свакако веома важно за Србе и Српску, јер је у том боју одређена судбина и будућност српског народа, те им је донесена слобода.

Вишковић је на конференцији за новинаре у Бањалуци рекао да је важно да се српски народ тог дана окупи и овај догађај обиљежи достојанствено.

Премијер Републике Српске се захвалио предсједнику Србије Александру Вучићу, што наведена земља заједно са Српском учествује у организацији обиљежавања 150 година од Невесињске пушке.

Вишковић је рекао да ће обиљежавању присуствовати највиши српски званичници, Његова светост патријарх српски Порфирије, као и предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић.

Централна манифестација обиљежавања 150 година од Невесињске пушке биће у недјељу, 6. јула, у Невесињу.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.