Додик: Неопходно провести одлуку Сејдић - Финци

Бањалука - Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је данас да би могао бити оспорен легитимитет општих избора у БиХ ако не буде проведена одлука "Сејдић–Финци".

"Након тога би ушли у неартикулисану ситуацију у БиХ и због тога је врхунски приоритет да проведемо закључке који би требало да буду усвојени на данашњој посебној сједници парламента Српске", рекао је Додик у завршној ријечи на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске о договореним принципима за провођење одлуке "Сејдић-Финци" и механизму координације.

Он је рекао да жели да политички представници из БиХ постигну договор 10. октобра у Бриселу и да се на тај начин омогући БиХ да аплицира за кандидатски статус у ЕУ.

"Тиме бисмо додатно афирмисали дејтонску структуру БиХ", прецизирао је Додик.

Предсједник Српске је навео да се утврђеним закључцима "не искаче" из онога што је договорено у Бриселу.

Додик је напоменуо да парламент Српске треба да буде мјесто гдје ће се разматрати овакве и сличне теме.

Клубови посланика у Народној скупштини Републике Српске, осим СДС-овог, утврдили су закључак који се односи на избор делегата у Дом народа парламента БиХ.

"У погледу провођења одлуке жСејдић–Финциж потребно је дефинисати да се чланови Дома народа парламента БиХ из Републике Српске бирају у парламенту Српске на начин да се бира шест делегата, али не више од пет из реда српског народа и да трећина делегата у Дому народа БиХ буде из Српске", истиче се у закључку.

Трећина делегата у дому народа БиХ из Српске

Предсједник Републике Српске Милорад Додик предложио је данас да делегација из Српске чини трећину чланова Дома народа парламента БиХ.
"Приједлог је да Народна скупштина Републике Српске бира делегате у Дом народа парламента БиХ на начин да их из једног народа не буде више од пет", рекао је Додик на посебној сједници парламента Српске, оцијенивши да оваква формулација отклања било какве изазове за Српску.

Он је нагласио да и по том питању у Федерацији БиХ /ФБиХ/ није било јасног концепта.

"Избор делегата у Дом народа парламента БиХ из ФБиХ потпуно је различит од онога што ми имамо. Остаје опет проблем у ФБиХ како ће дизајнирати ту врсту приче, али наш базични став је да подржавамо сваки њихов договор", додао је Додик.

Српска се неће одрећи својих права

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да у Српској нема сепаратизма и угрожавања мирног развоја демократских процеса, али да има упорне борбе за права којих се Република Српска неће одрећи.

На отварању 10. Међународног савјетовања правника "Октобарски правнички дани", Додик је рекао да ће Република Српска та права дограђивати, јер нема ниједне аутономије која је саму себе укинула.

Предсједник Српске је нагласио да је у процесу прилагођавања домаћег правног система правној стечевини ЕУ потребан концепт координације заснован на европској пракси и да је Репубика Српска побиједила представнике међународне заједнице који су тражили концепт субординације.

Говорећи о провођењу одлуке Европског суда за људска права "Сејдић-Финци", Додик је рекао да је Република Српска дефинитивно закључила свој однос према том питању, те да Федерација БиХ не може да пронађе модел рјешења.

Он је нагласио да се само провођењем слова Дејтонског споразума могао дати допринос стабилизацији мира и конституисању БиХ, али да је интервенционизам међународне заједнице у њој довео до правног насиља.

"И поред многих који су се тиме бавили, мислим да нисмо довољно изучили Дејтонски споразум и да нисмо одбранили све његове елементе са становишта права и правне хијерархије", рекао је Додик, подсјетивши да су високи представници наметнули више од 280 закона, приписујући то вољи демократских институција.

Према његовим ријечима, нема бољег доказа да је у БиХ кршено међународно право од признања бившег високог представника Педија Ешдауна да је дошао у БиХ да разгради Дејтонски споразум, чиме ће правна наука једног дана морати да се позабави.

Предсједник Додик је рекао да је на тај начин БиХ удаљена од могућег функционисања више него што је могла да функционише да је Дејтонски споразум имплементиран у цјелости.

Он је подсјетио да данас ниједан акт високог представника не може да се објави у Службеном гласнику Републике Српске и самим тим не постоји у правном поретку Републике Српске.

Додик је указао и на став Венецијанске комисије Савјета Европе из 2005. године да је Дејтонски споразум оквиран само у општим начелима, а да се потписници свих његових анекса као дефинитивних уговора, међу којима и Република Српска, сматрају субјектима међународног права.

"Мора да се зна да високог представника нису установиле Уједињене нације, него Анекс 10, који су потписале Србија, Хрватска, Република Српска, Федерација БиХ и тадашња имагинарна БиХ која никога није представљала, јер није постојала као држава, осим по критеријуму међународног признања", истакако је Додик.

Он је оцијенио да се у БиХ не може успоставити правна држава, јер се не уважава пет потписница овог споразума, него Савјет за имплементацију мира састављен од амабасадора који управљају многим системима у БиХ.

"Међународна заједница је ушла и у неуспјешну реформу правосуђа, док је Уставни суд прибавио овлаштења која нема ни по Уставу ни по Дејтонском споразуму и постао политички суд који доноси политичке одлуке, што не ради ниједан уставни суд на свијету", рекао је Додик, нагласивши да правничка пракса томе мора да се супротстави.

Он је додао да су на тај начин наметнути и Суд и Тужилаштво БиХ, који су ретроактивном примјеном кривичног законодавства кршили право, што је потврдио и Европски суд за људска права, а чије је постојање Уставни суд БиХ оцијенио уставним, упркос уставној ненадлежности БиХ за ту област.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.