Додик на сјвeдочењу у Хагу: Политика СДС-а била политика останка у Југославији

Хаг - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу да је политика СДС-а била политика опстанка БиХ у Југославији, док је ХДЗ, као партија која је била интегрисана са ХДЗ-ом из Хрватске, подржала независност Хрватске, што је донијело много турбуленција у парламенту тадашње БиХ.

"Странка демократске акције /СДА/ Алије Изетбеговића је такође подржала распад бивше Југославије и самосталност Словеније и Хрватске. И у тим условима било је веома тешко радити. Партија којој сам ја припадао је сматрала да не треба признати независност Словеније и Хрватске и да треба очувати Југославију", рекао је Додик.

Предсједник Српске је истакао да је Изетбеговић злоупотребљавао парламент БиХ, те да је као предсједавајући Предсједништва БиХ изашао за говорницу и рекао да он предлаже да парламент призна Словенију и Хрватску као независне земље.

"Питао сам на основу чега он износи тај став, да ли је то став Предсједништва БиХ или његове партије и њега лично. Он је рекао да то није усаглашен став Предсједништва, него да је то став његове партије и њега лично", образложио је Додик.

Он је навео да је тада упозорио Изетбеговића да је злоупотријебио говорницу и да није могао да износи те ставове ако није било усаглашеног става Предсједништа.

"Али те злоупотребе су се стално дешавале, па није ни чудо што је Алија Изетбеговић злоупотријебио говорницу парламента БиХ да промовише своје личне идеје", навео је Додик.

Према његовим ријечима, СДС је била за останак Југославије и БиХ у Југославији, а када је било видљиво да је то готово немогуће, онда су тражили поштивање Устава у вези са статусним питањима у самој БиХ.

Тадашњи Устав БиХ, рекао је Додик, предвиђао је двотрећинску већину за било какву статусну промјену у оквиру БиХ.

"Према Уставу СФРЈ суверенитет је припадао народу, а републике су биле територијалне организације народа. БиХ је имала у свом саставу три водећа народа Србе, муслимане и Хрвате, и у том погледу СДС је тражила да се испоштују процедуре предвиђене Уставом", навео је Додик.  

Видљиво коалирање муслимана и Хрвата

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је на суђењу генералу Ратку Младићу у Хашком трибуналу да је у периоду пред почетак рата у БиХ било тешко одржати сједницу парламента БиХ, те да се видјело да остале институције извршне власти веома тешко функционишу.
"Видљиво је било коалирање политичких представника муслимана и Хрвата, а на сваку иницијативу која је долазила са српске стране одговорало се одбијањем и анимозитетом. Промовисала се политика независне БиХ и повлачили конкретни политички потези", рекао је Додик пред Хашким трибуналом, дајући исказ као као свједок одбране на суђењу генералу Младићу.

Додик је нагласио да су сједнице парламента трајале и дан и ноћ, са великим бројем дугих пауза, те да су тешко довођене до краја.

"Народ је већ био хомогенизован око својих политичких партија и у правилу су пратили своја руководства. Када ту додате већ оружани сукоб у Хрватској, гдје су Срби и Хрвати били главни актери, лако је претпоставити однос Срба и Хрвата у БиХ", истакао је Додик.

Он је додао да се највећи број простора који су насељавали Срби у БиХ директно наслањао на Хрватску, тако да је огроман број српског становништва из сјеверног дијела Босне био ментално у том сукобу, солидаришући се са Србима у Хрватској, на бази негативне перцепције из Другог свјетског рата, када је фашистички режим Независне Државе Хрватске на ријеци Сави организовао два велика логора за Србе, Јевреје, Роме.

"Према подацима, у Јасеновцу је убијено 700.000 људи, од чега 500.000 Срба. То је код Срба на тим просторима била снажна карактеристика у њиховом менталитету и страх да се то поново не деси. И у тој психози одвијао се друштвени и јавни живот", напоменуо је Додик.

Додик је навео да је чињеница да комунистички режим због својих идеолошких потреба "конзервирао" и онемогућио истину о Јасеновцу, што је допринијело додатним мистификацијама и спекулацијама.

Предсједник РС Милорад Додик почео је давати давати исказ као свједок одбране на суђењу генералу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом.

Додик је раније потврдио да ће свједочити о развоју политичке ситуације у вези са распадом бивше Југославије.

- Био сам посланик у Скупштини Социјалистичке Републике БиХ на првим вишестраначким изборима, а касније посланик у Народној скупштини и моје свједочење ће се односити искључиво на политичке околности у вези са почетком рата -  рекао је раније Додик. Он сматра да је дужност свакога ко добије позив да свједочи пред Хашким трибуналом да се на њега и одазове. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.