Добро дошли у ЦИ(р)К(ус)

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Да ли ће одлука о расписивању пријевремених избора за предсједника Републике Српске бити на дневном реду идуће сједнице Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ требало би да, како је потврђено за "Глас" у тој институцији, буде познато сутра (сриједа), након чега ће бити откривен и датум који многи ишчекују.

Пријевремени избори слиједе као посљедица одлуке Апелационог одјељења Суда БиХ којом је одбијена жалба тима одбране Милорада Додика на одлуку о одузимању мандата на позицији предсједника Српске, а на основу пресуде Суда БиХ, којом је правоснажно осуђен на годину затвора и шест година забране обављања јавних функција. 

Поступак против Додика је покренут због непоштовања одлука Кристијана Шмита, којег Српска не признаје за високог представника, јер није именован у складу са процедурама у Савјету безбједности УН, односно усљед чињенице да је, а у складу са уставним овлашћењима, потписао указе закона које је претходно усвојила Народна скупштине те потом поништио Шмит.

И док, прије свих, у странкама које чине власт на републичком нивоу тврде да ЦИК не може Додику одузети мандат, а посебно не по основу наметнутих одредаба закона, у тој комисији се спремају за ово што их, како тврде, сљедује према Изборном закону БиХ. 

- Сједница је планирана за четвртак, 28. август, а дан раније би требало, како је и иначе пракса, да буде познат приједлог дневног реда - речено је у ЦИК-у јуче за "Глас Српске". 

Изборним законом БиХ је, наиме, прописано у којим случајевима изабраном члану органа власти престаје мандат прије истека времена. Један од њих је управо у вези са даном правоснажности судске пресуде којом је лице осуђено на казну затвора у трајању од шест мјесеци или дуже.
ЦИК је, према одредбама истог закона, дужан да доносе одлуку о престанку мандата те усвоји одлуку о расписивању пријевремених избора.

- Пријевремени избори биће одржани у року од 90 дана од дана распуштања изабраног органа, односно престанка мандата у складу с Уставом и законом.

Од дана расписивања до дана одржавања избора не може протећи мање од 30 нити више од 90 дана - пише у Изборном закону БиХ, гдје је дефинисано и да мандат чланова органа изабраних на пријевременим изборима траје до истека текућег мандата органа изабраних на редовним изборима.

Сасвим је јасно да ће одлука ЦИК-а о расписивању избора додатно подгријати политичке тензије и закомпликовати ситуацију.

- Политичка сцена ће бити претворена у прави циркус - закључио је кратко извор нашег листа близак ЦИК-у, који истиче да та институција спроводи закон а да не улази у начин на који су претходне одлуке донесене.

С друге стране републички врх, на челу са Додиком као предсједником Српске и СНСД-а, се позива на Устав Српске, који има предност у односу на законе на нивоу БиХ, а којим није предвиђено да ЦИК одузима мандат, већ да он прије времена одлази са функције само оставком или опозивом од стране народа. 

Вођени тим ставом на посебној сједници Народне скупштине, одржаној 22. августа, када је усвојена одлука о расписивању републичког референдума, управо поводом одлуке ЦИК-а о престанку мандата предсједнику Републике Српске Милораду Додику усвојени су закључци који дефинишу будући правац кретања. 

Гласовима посланика из странака већине је одбачен сваки вид колонијалне управе у БиХ, која је главни узрочник уставно-политичке кризе, нарушавања владавине права и начела уставности и законитости у БиХ.

- Народна скупштина не прихвата Кристијана Шмита, његове одлуке, као и посљедице настале на основу тих одлука - пише у једном од закључака. 

Скупштина захтијева од "предсједника Републике Српске Милорада Додика" да настави да обавља функцију предсједника Српске у пуном капацитету, поштујући Устав Републике Српске и извршавајући своје уставне обавезе.

- Народна скупштина одбацује могућност спровођења пријевремених избора за предсједника. Захтијева се од свих политичких фактора у Српској да се не пријављују на те евентуалне изборе. Пријава и излазак би представљали кршење ставова Народне скупштине, нарушавање уставне равнотеже и поништавање Српске као стране у Дејтонском мировном споразуму - пише у закључцима у којима се захтијева и од свих органа власти, институција и службених и одговорних лица на нивоу Републике и на нивоу јединица локалне самоуправе да не предузимају било какве радње у вези са евентуалним спровођењем пријевремених избора за предсједника Републике.

Ти закључци су ступали на снагу даном доношења. Из опозиционих странака су и током сједнице Скупштине истицали да ће чак и СНСД изаћи на изборе. С друге стране до званичног састанка странака из опозиционог блока, иако је у неколико наврата најављиван, још није дошло. 

Једна од тема треба да буду управо пријевремени избори. Из СДС-а и осталих странака опозиције, осим ПДП-а, је поручивано да треба изаћи на те изборе. Вршилац дужности предсједника СДС-а Јовица Радуловић није одговарао на телефонске позиве. 

Шмитов пут до новца 

Пријевремени избори за предсједника Републике, према рачуницама које су у јавност пласирали федерални медији, коштаће између пет и шест милиона марака. С обзиром на, између осталог, чињеницу да буџет за ову годину још није усвојен, новац ће, у случају расписивања избора, морати бити издвојен из текућих или пренесених резерви.
То је, наиме, прецизирано наметнутим одредбама Изборног закона иза којих стоји, такође, Шмит, као и иза одлука да, уколико министар не буде хтио да потпише одређену трансакцију, то може да уради његов замјеник.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.