Добит Централне банке преполовљена, а директор прима 15.000 мјесечно

БAЊAЛУКA - Нето добит Централне банке (ЦБ) БиХ за прва три мјесеца ове године износила је 3.644.000 марака, што је скоро двоструко мање него у истом периоду 2010. године, када се у ову банку слило 6.153.000 марака.

Видљиво је то из сажетог финансијског извјештаја на дан 31. март 2011. године, који је објављен на сајту Централне банке БиХ.

И поред тога што су приходи смањени, према подацима из извјештаја, видљиво је да су укупни оперативни трошкови ЦБ на истом нивоу као и годину раније, и износе око 7.320.000 марака.

Поред тога, у извјештају се наводи да је на дан 31. март у ЦБ било 43.330.000 марака стране валуте у готовини, док је годину раније било 102.247.000 милиона.

Како "Глас Српске" сазнаје, због смањене добити банке, али и других спорних питања, Предсједништво БиХ се у сриједу није изјаснило о годишњем извјештају Централне банке за 2010. годину, те финансијским извјештајима за 2010. годину и за прва три мјесеца 2011. године.

На сједници Предсједништва БиХ приликом разматрања извјештаја, којем је присуствовао гувернер Централне банке Кемал Козарић, утврђени су недостаци у документу које је Козарић, на захтјев Бакира Изетбеговића, покушао да објасни.

Предсједавајући Небојша Радмановић затражио је да се не објашњава усмено, те је Предсједништво наложило Козарићу да достави писана образложења за поједине области из извјештаја, те је одлучено да извјештаји буду разматрани на једној од идућих сједница Предсједништва БиХ када стигну и образложења.

Како сазнајемо, члановима Предсједништва је било спорно неколико ствари из извјештаја које нису биле објашњене.

Прво зашта је тражено објашњење су примања запослених у Централној банци, који имају натпросјечне плате, а разговарало се и о примањима гувернера Кемала Козарића који зарађује више од 15.000 марака мјесечно.

Козарић по закону прима око 6.500 марака за посао гувернера у Централној банци, затим је члан Управног одбора Централне банке гдје добија још 4.500 марака, те члан Управног одбора у Aгенцији за осигурање депозита БиХ гдје прима 4.300 марака мјесечно.

Козарић сва примања остварује по закону, па је Предсједништво поставило питање због чега су закони уопште такви.

Чланови Предсједништва имали су замјерке и на то зашто су приходи банке драстично пали за једну годину.

Постављено је питање и о запошљавању нових радника у Централној банци, којих је наводно примљено 12.

Из Централне банке БиХ, на питања "Гласа Српске" да ли је тачно да су чланови Предсједништва БиХ имали замјерке на плате, запошљавања и мању добит у ЦБ, рекли су да је "Предсједништво БиХ за идућу сједницу одгодило дискусију о извјештајима Централне банке БиХ, јер на посљедњој сједници, одржаној у сриједу, није било довољно времена за дискусију, због осталих обавеза Предсједништва". 

Међународна банка

На сједници Предсједништва БиХ утврђено је да се новац БиХ чува у само једној међународној банци, а да се при томе уопште не зна под којим је условима донесена таква одлука и да ли је био расписан тендер.

Није разјашњено и зашто је одабрана баш та банка, као ни да ли су друге банке имале повољније понуде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.